VISOKE CENE ZA KUPCE, PROFIT ZA TRGOVCE: Kako su marže u Srbiji dostigle rekordne visine; OD KRAVE DO PRODAVNICE CENA MLEKA SE DUPLIRA
Da nešto nije dobro s cenama u prodavnicma i trgovačkim maržama primetili su i nadležni, te je stanje na tržištu ispitivala Komisija za zaštitu konkurencije, koja je zbog svega toga i pokrenula postupak povrede konkurencije.
Uz to, Komisija je zaključila da su cene mnogih proizvoda u četiri prodajna lanca bile identične, iako su uslovi nabavke bili različiti.
Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića, već neko vreme izvesno je da s cenama, pre svega životnih namirnica, na domaćem tržištu ima zloupotreba.
- Duže od godinu dana govorimo da su i cene i trgovačke marže u mnogim radnjama na domaćem tržištu veoma problematične i da mnogo toga nije u redu i ukazujemo da ni cene, a ni marže nisu adekvatne stvarnoj situaciji već da je reč o dogovoru proizvođača i trgovaca - kaže Dragić. - Moglo bi se reći da većina trgovinskih lanaca ima zatvoren krug - od uvoza, proizvodnje do distribucije. Tako se dešava da je prosečna proizvođačka cena, recimo, kilograma graška između 40 i 50 dinara, a prodajna premašuje i iznos od 200 dinara. Slično je i s mlekom, čija je najpovoljnija prodajna cena po litru oko 150 dinara, što je i duplo više od otkupne cene iste količine siorovog mleka. To je dovoljan pokazatelj koliko su visoke trgovačke marže, a posebno zato što se dešava i u situaciji kada su i proizvođač nekog proizvoda i trgovac/trgovinski lanac ista kompanija ili na neki način povezano lice.
Četiri trgovinska lanca više od 50 odsto maloprodaje
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri velika trgovinska lanca, koja imaju više od 50 odsto maloprodaje u Srbiji – „Delez”, „Merkator S”, DIS i „Univereksport”, a zbog sumnje da su dogovarali cene. U odluci o pokretanju postupka Komisija je zaključila da su cene rasle znatno brže u odnosu na inflaciju, da su bruto marže u proseku porasle za duplo u odnosu na 2016, a da je zbirna dobit tih trgovinskih lanaca skočila za pet puta.
Analizirana je visina bruto marže (razlika između prihoda od prodaje robe i nabavne vrednosti) u periodu 2016 – 2023. i konstatovan je rast jer je pre sedam godina marža iznosila 35 milijardi dinara, a prošle - 87,4 milijarde, odnosno dva i po puta više. Uz to, ukazuje se da je zbirna dobit četiri trgovinska lanca 2016. godine iznosila 3,7 milijardi dinara, a prošle - 18,6 milijardi, što znači da su ti trgovinski lanci prošle godine zajedno imali čist profit od oko 160 miliona evra, odnosno pet puta više nego sedam godine ranije.
On ukazuje i da bi trebalo očekivati da će se situacija na tržištu vezano za ovaj problem sagledati sa svih strana, posebno jer je i iz državnog vrha odlučeno da se to uradi.
- Očekujemo da će oni za koje se utvrdi da su narušili konkurenciju biti sankcionisani u skladu s onim što je propisano Zakonom o zaštiti konkurenciji - 10 odsto od ukupnog godišnjeg prometa. Naravno, na tužilaštvu i na Komisiji za zaštitu konkurencije je da utvrde da li je bilo nepravilnosti - kaže Dragić.
Po njegovim rečima, najveću štetu trpe kupci/potrošači, koji su prinuđeni da kupuju po cenama koje važe na tržištu i koje su više nego na tržištima daleko rezvijenijih zemalja.
- Veliki broj proizvoda u različitim trgovinskim lancima isto košta, pa savetujemo kupcima da koliko je god moguće detaljno provere cene u radnjama i kupuju samo ono što treba - kaže Dragić.
D. Mlađenović
Foto: pixabay.com
