НАЈБОЉИ УВЕК БИЛИ ИЗАБРАНИ Спомен на прву међународну утакмицу плугова у орању запрежном вучом
Средином августа месеца 2024. године, на северу Европе, у балтичкој држави Естонији, одржано је светско првенство у орању.
Међутим, пре деведесетпет година, тачније 1929., Краљевина Југославија, и у њено име Србија, била је домаћин Прве међународне утакмице плугова у орању запрежном вучом. Она се по свим параметрима, који су се оцењивали, може сматрати претечом светског првенства у орању.
Организатор овог, за то доба, јединственог такмичења било је Српско пољопривредно друштво из Београда, уз помоћ и сарадњу Министарства пољопривреде и Пољопривредног факултета из Београда. Одржано је у периоду од 21. до 31. октобра, а место дешавања је околина Београда, тачније Топчидер. Иначе, прва информација о њеном приређивању је била објављена 15. августа, у признатом стручном илустрованом листу за пољску привреду “Тежак”.
Основни циљ, који је Српско пољопривредно друштво желело да постигне овом утакмицом, био је тај да се изаберу најбољи типови плугова за наше пољопривреднике и, што је најважније, да их путем заштите и државних повластица почне производити домаћа индустрија пољопривредних машина. Сагласно томе, најбоље оцењени модели плугова ће бити награђени медаљама и дипломама и од стране Српског пољопривредног друштва, као најмеродавнијег стручног удружења, биће им препоручено да их набаве за обраду земљишта.
Битно је истаћи да су учешће на овом такмичењу могле узети не само домаће фабрике пољопривредних машина и занатске радионице плугова, него и инострани произвођачи, заинтересовани за пласирање својих плугова на југословенском тржишту. Вредно их је навести. Од домаћих произвођача, то су биле: Творница плугова “Полих и Варга” (“Polich i Varga”), Кула, Творница пољопривредних справа “Дочића и Младеновића”, Лесковац, и ковач Анта Судар, а од иностраних: Фабрика плугова “Karel Vacek”, Лиса на Лаби, “Agroferra” A.D, Кунчице над Остравом, и Фабрика пољопривредних справа “Rudolf Bächer”, Рудњице на Лаби (Чехословачка), “Hofherr-Schrantz-Clayton-Shuttleworth”, Будимпешта-Кишпешт (Мађарска), Творница плугова “Rudolf Sack”, Лајпциг-Плагвиц, Творница плугова “Gebrüder Eberhardt”, Улм, Удружене фабрике “Bayerische Pflugfabrik”, Ландсберг на Леху, и “Münchner Eggenfabriken” A.G, Пасинг, - “Landsberger Pflüge und Monachia Geräte” и “Bavarska fabrika” A.D, Фајт код Нирнберга (Немачка), и Удружење фабрика машина “Unia”, Gruđnać (Пољска).
Укупно се такмичило 68 модела. Међутим, овај број би био далеко већи да један француски и три белгијска произвођача нису закаснила да на време Српском пољопривредном друштву пошаљу плугове.
Правилима је било прописано да учесници могу послати само запрежне плугове и то по два комада једног модела. Према конструктивним типовима, плугови су били подељени на групе и то следеће: обични равничарски једнобраздни плуг са покретним колечкама, за орање до 16 cm дубине и преко 20 cm дубине, обични равничарски једнобраздни плуг са непокретним колечкама, обични двобраздни плуг, једнобраздни и двобраздни брабантски плуг, и брдски плуг обртач са колечкама и са једним точком.
Плугови се испитују на парцелама површине једног ара, што износи сто метара квадратних, а на којима су претходно били посејани различити усеви. Уз то су различите конфигурације. Плугови, пак, истог типа, испитују се под једнаким условима. Редослед учесника на утакмици је био одређен по реду пријављивања. Орање се вршило на разор, а када се узорала парцела, упрежна запрега се одмарала пет минута. Пре почетка такмичења, вршио се технички преглед плугова, представници учесника су организатору давали основне техничке податке ради идентификације и пријаве, аобављала се и њихова припрема за рад.
На утакмици се оцењују бројни параметри, као што су: начин постављања плуга у бразду и његова стабилност у раду, регулисање дубине и ширине рада плуга, остварена минимална и максимална дубина орања и ширина бразде, квалитет рада плуга у виду заоравања биљних остатака (стрњика, трава, коров и слично), превртања пластице и изгледа бразде (да не дође до урушавања зида бразде), равномерност и уједначеност површине узоране парцеле и други.
Из свега наведеног се може закључити да Међународна утакмица плугова у орању запрежном вучом је по много чему слична будућем светском првенству у орању, као најпрестижнијем такмичењу у области пољопривредне механизације.
Рад плугова је оцењивала вишечлана комисија, састављена од представника Српског пољопривредног друштва, Пољопривредног факултета, Министарства пољопривреде, Пољопривредне огледне и контролне станице на Топчидеру, Државног добра Беље и Београдске берзе.
Специфичност Међународне утакмице плугова у орању запрежном вучом се огледала и у томе што се, поред орања, вршило техничко испитивање плугова. За ову намену су коришћени вучени динамометри, а на основу резултата су израђени дијаграми за сваки понаособ.
После десетодневног такмичења, Одлуком комисије су били објављени резултати. Потребно је истаћи да се међу награђеним моделима плугова реномираних европских произвођача нашао и један домаћи и то “Рало 2”, у категорији Брдски плуг обртач са једним точком. Произвођач је Творница пољопривредних справа “Дочића и Младеновића”, Лесковац. Коициденција је да је под идентичним називом, овај плуг после Другог светског рата производила Фабрика пољопривредних машина “Пролетер”, из истоименог града.
Филип Форкапић