ЈЕЗИКОМАНИЈА: Чудесна орхидеја - мала махуна
Ванила је зачин који представља ферментисане плодове различитих врста биљака орхидеја из рода Vanilla.
Права ванила обично се користи као цела махуна или се издвајају семенке. Други начин коришћења је прах, иситњена махуна која се меша са шећером. Од праве ваниле такође може да се прави ВАНИЛ-ШЕЋЕР који је мешавина шећера и ванила екстракта. Име ВАНИЛА потиче од француског и шпанског назива за „малу махуну” - vanille (vainilla).
У српском језику постоје варијанте око назива овог често коришћеног зачина: ванил-шећер, ванилин-шећер или ванилин шећер.
Забуна потиче од дилеме око тога да ли „ванилин” схватамо као присвојни придев настао од именице ВАНИЛА, или као именицу ВАНИЛИН, која значи органско једињење, те ово питање залази у домен који није језичке природе.
Уколико ВАНИЛИН схватимо као именицу (а Речник Матице српске за именицу даје значење: ароматична материја из ванилиног плода, која се употребљава у производњи слаткиша: ванилин-шећер, ситан ароматичан прах добијен из ванилиног плода), онда ово свакако треба писати као полусложеницу састављену од две именице.
Правопис нам, значи, није решио недоумицу.
Можда је најбоље писати ванил-шећер да не би долазило до забуне, али овај облик није устаљен у свакодневном говору.
Н. Мирковић