РЕЧ КРИТИКЕ Рем Колхас: Делирични Њујорк; ретроактивни манифест за Менхетн
Преводилац: Соња Сич, Издавач: Културни центар „Милош Црњански“ 2024.
„Делирични Њујорк; ретроактивни манифест за Менхетн“ је збирка одломака из есеја холандског архитекте, теоретичара архитектуре и урбанисте, Рема Колхаса. У питању је покушај да се артикулише нека врста поетике/филозофије простора ове велике њујоршке четврти, или како сам аутор каже, да се накнадно осмисли нека врста архитектонског манифеста Менхетна. Под овим Колхас заправо подразумева врсту културне критике и деконструкције различитих значењских слојева града – једна од главних тачака интересовања за аутора је човеково постојање у свету који је потпуно измислио и направио он сам: цео Менхетн је конструисана фантазија.
У својим (крајње приступачним) есејима, Колхас износи неколико занимљивих тачака које по њему чине Менхетн оним што јесте – осим потпуне артифицијелности и удаљавања од природе (све је бетонирано, сређено, искоришћено), ту је и његова „хиперзбијеност“: Менхетн је парадигма за експлоатацију пренасељености. Један од начина да се постигне функционална искоришћеност простора свакако је и карактеристични облик решетке тлоцрта Менхетна, на чију форму се Колхас изнова враћа у својим тумачењима. По њему, ова форма даје Менхетну облик „ригидног хаоса“ - простор је флуидан у смислу да је могуће у њега ставити све, докле год се уклапа у строгу праволинијску форму решетке. У исто време, Менхетн је апсолутно уједначен, јер су његове строго зацртане линије унапред одредиле његов коначни облик много пре него што је већина зграда заиста и изграђена – већ почетком 19. века урбанистичким планом замишљено је да поседује дванаест авенија које се пружају правцем север-југ, и 155 улица у правилном правцу исток-запад.
Уз теоријске рефлексије о Менхетну, Колхасов текст посвећен је и историји овог чувеног дела Њујорка, али без сувише досадних детаља – читаоцу су представљени најважнији догађаји из прошлости, као и настанак оних зграда које ће постати његови симболи (хотел „Валдорф-Асторија“, зграда Емпајер стејт, Рокфелер центар..), и тумачење њиховог простора.
Настасја Писарев
