ДЕЛО АЛЕКСАНДРЕ ВРЕБАЛОВ ИЗВЕДЕНО У ИТАЛИЈИ Антене
У почетку беше икона. Богородица нежности. Историчари уметности је приписују чувеном критском иконографу Ангелосу Акотантосу.
И сврставају је у ред највреднијих експоната поставке Afrika&Vizantija Музеја уметности у Кливленду. Али за вернике, Богородица која у рукама држи малог Христа није тек артефакт. Она је заштитница, видљиви знак Божје благодати, портал ка царству небеском...
Када је 2017. кливелендска кућа уметности позвала Александру Вребалов да напише комад инспирисан било којим уметничким делом из њихове богате колекције, управо је Акотантосову Παναγία Ελεούσα, која датира из периода касне Византије (1425–50) , новосадску композиторку пожелела да окружи звуком. Заправо појањем - „јер слушни пандан икони јесте појање”. Тако су настале „Антене”...
А онда се свет суочио са короном. Музеји су затворени, концертне дворане такође. И планирана премијера композиције, која је у Кливленду, под сводом где се чува Богородица нежности, требало да уједини појце из Манастира Св. Архангела у Ковиљу и чувени Кронос квартет - отказана је. Али живот није стао. И фрагменти „Антена” ипак су се, захваљујући интернету, чули диљем света: Кроносовци су их 14. априла 2020. одсвирали у својим домовима широм Сан Франциска, док се из Ковиља чуло појање тада монаха, а данас владике, Јеротеја.
Годину дана касније, 7. маја 2021, у Жупној цркви Имена Маријина, захваљујући разумевању управе Музеја у Кливленду, која је пристала да светска премијера „Антена” буде у Новом Саду, први пут је дело изведено у целости онако како га је Александра Вребалов замислила: са мешовитим хором, четири трубе, двоје оргуља, гудачким квартетом (ТАЈЈ), звонима и хором Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин”. Све под управом маестра Божидара Црњанског.
Снимак извођења „Антена” чуо је и познати италијански виолиста Андреа Амендола, професор на Конзерваторијуму „Ђузепе Тартини” из Трста. Већ од раније, не само упознат него фасциниран опусом Александре Вребалов, „јединственим по много чему, али прожетим и утицајима поднебља из којег долази, и Америке, у којој годинама стваралачки делује”, пожелео је да ову композицију представи и публици у Италији.
Тако је настао пројекат сарадње “Италија – Србија”, у оквиру којег су „Антене” окупиле уметнике Академије уметности из Новог Сада, Факултета музичке уметности из Београда, Конзерваторијума „Ђузепе Тартини” и Конзерваторијума „Бенедето Марчело” из Венеције. Њима се придружио Хор Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин” под управом Владимира Антића.
Након неколико дана припрема у истарској уметничкој колонији у Грожњану, „Антене” су под управом Петра Матошевића, хрватског диригента и сечањског зета, који је завршио тршћански конзерваторијум, изведене најпре 23. јула на познатом „Мителфесту” у Чивидале дел Фриули, а вече касније у прелепој катедралној базилици Сан Ђусто Мартире у Трсту. У истом овом саставу дело Александре Вребалов ће поново бити изведено 5. октобра у Катедрали Блажене Девице Марије на Врачару у Београду и 6. октобра у Жупној цркви Имена Маријина.
И један круг ће се тако затворити. Али тим ће се извођењима „Антена“ у Београду и Новом Саду неки нови кругови без сумње почети исцртавати.
М. Стајић