ТВОЈА РЕЧ: ЕЛЕНА (12) И ЈАНА (17) ЦРНОМАРКОВИЋ, БУДУЋЕ ЗВЕЗДЕ СРПСКЕ ЕТНО МУЗИКЕ: У њихов глас сва снага Србије стане

Ове две младе даме одмалена се баве музиком, најпре певајући и наступајући у дечјем хору Школе музике „Мелодиес”, одакле је све и почело. С временом се Јана преусмерила на етномузику, са њом и сестра Елена, а онда су, савршено усклађене, почеле да стварају своју магију, која је, за сада, резултирала првенцем „Србија”.

Јана је недавно завршила други разред Средње музичке школе „Исидор Бајић”, теоретски смер, с тим да упоредо похађа и традиционлано певање у Музичкој школи „Петар Коњовић” у Сомбору, док је Елена завршила шести разред ОШ „Доситеј Обрадовић” и упоредо иде у Музичку школу „Мусиц Harmony”. Још понешто о талентованим цурама: обе свирају клавир, Јана и гитару, а уме и да компонује, те је с песмом „Уснула љубав” била лауреат на Дечјем музичком фестивалу „Воице оф the Старс” у Загребу.

Како је изгледало кад си имала први соло наступ?

Јана: Мислим да сам имала све већу трему како сам расла. Кад си мали, није те толико брига. Ја сам одувек волела да наступам, али тада бих само стала, певала и било би ми супер.

То значи да сад имаш трему?

Јана: Да, мало, то је она позитивна трема. Углавном ми је теже пред сам наступ него кад изађем. Кад кренем да певам, опустим се уз песму. Није ништа страшно, мислим да је то нека нормална доза треме и значи да ти је стало до тога што радиш и како ће испасти.

Елена, претпостављам да си ти још код маме у стомаку пропевала.

Елена: Ја сам кренула у хор са три године...

Јана: Она тад још није знала да прича. Сећам се да није могла ни слова да изговара како треба, али дошла је да пева.

Како сте дошле на идеју да направите необичан дуо и зашто сте се одлучиле баш за етномузику?

Јана: Први пут сам дошла у додир с нашом етномузиком у вртићу кад смо имали завршну приредбу. Тема је била обичаји на селу па су нас васпитачице училе старијим песмама, играма... Онда сам кренула на фолклор и некако сам почела све више да се занимам за етномузику, иако сам била мала. Лена је тако почела уз мене, па смо училе неке песме. Јесте то необично, јер ретко ко то ради, нарочито у овим годинама. Али, мени је драго што је другачије.

Елена: Имале смо идеју да направимо неку песму која ће имати етно-призвук и подсећати на традиционалне песме, јер волимо да их певамо. Људи са којима сарађујемо су направили више и боље него што смо очекивале, а онда смо схватиле да ће песма бити још боља, односно да ће бити запаженија ако будемо направили и видео уз њу, па је тако настао и спот.

Колико је важно да и ви, као младе особе, чувате и негујете српску традицију и приближите је својим вршњацима?

Јана: Мислим да је то јако важно. Углавном се то ради у КУД-овима и више се негују игре него песме, па мислим да је због тога битно. А и зато што, када видимо да се људима допада то што радимо и они кажу да је добро, дају нам додатни ветар у леђа да то наставимо.

Будући да је песма „Србија” и да све у њој има српски етно-призвук, шта је за вас патриотизам?

Јана: За мене је патриота неко ко воли своју земљу, али поштује и друге народе и нације.

Елена: Неговање традиције и традиционалне музике, јер као што је Јана рекла, мање је очувана него игре и мислим да треба више да се пева и слуша у народу и да људи схвате колико је важна у Србији и колико је наша музика лепа.

Певати етномузику је, бар ја као лаик тако мислим, много другачије од певања других жанрова, у техничком смислу. Можете ли да објасните које су разлике, будући да сте одрастале уз дечју музику, а онда се преусмериле у скроз другом правцу?

Јана: Песме су све сличне и личе, као и свака друга жанровска музика. У нашим песмама је најзаступљеније двогласно певање и тачно се може препознати шта је шта и како се шта пева. Кад себи то све објасниш и посложиш у глави, није тешко схватити. Само треба савладати. Такође, све зависи како се у ком делу Србије пева, има разлике. Негде има вибрата, негде се држе равни тонови, али карактеристични су неки украси. Војводина углавном има лаганије песме.

Чула сам да сте певале и са Даницом Црногорчевић. Какав је био осећај наступати с једном звездом?

Јана: Да!

Елена: Јако је било лепо. Када публика пева са нама, буквално цела, тај осећај је незаменљив. И јако је лепо искуство, мислим да је много важно за наш музички развој.

Јана: С Даницом смо наступале од прошле зиме, у Новом Саду, Панчеву, на Златибору... Било је другачије, зато што смо до тада увек певале у хору или саме, али тада смо са њом певале као пратећи вокали, што нам је било нешто ново. Морам да кажем да се она уопште не разликује од онога што је на бини.

Како вас вршњаци доживљавају?

Елена: Подржавају ме, доста њих, али има и неких који се не обазиру на мој рад, али нема везе.

Увек ће таквих бити.

Елена: Да, истина. Мени је драго што ме подржавају пријатељи са којима се дружим, као и наставници, то ми је битно. Драго ми је што су тако дивни и што нису у фазону да не могу да идем да наступам него да учим математику, већ им је драго што се бавим овде.

Леа Радловачки