ТВОЈА РЕЧ: ДАРИЈА АРНАУТОВИЋ (19), КЛАРИНЕТИСТКИЊА Сваки труд се на крају исплати
Свирати кларинет није ни једноставно ни јефтино. За један нов, добар инструмент потребно је издвојити и више од 5.000 евра. То значи да уметници морају да се довијају како знају и умеју да би дошли до погодније цифре и половног а добро очуваног кларинета, под условом да су и толико у могућности. Дакле, бити талентован – то кошта! Исту борбу води и Новосађанка Дарија Арнаутовић (18), али да та битка вреди и има смисла, доказује и сама кларинетисткиња која од свог потенцијала не одустаје, ма колико јој се он случајно у почетку и наметнуо...
– Сасвим случајно сам почела да га свирам, јер кад сам уписивала основну музичку школу била сам прва испод црте на пријемном, па су ме после звали и рекли да могу да се упишем ако ћу да свирам кларинет, саксофон или трубу – присећа се матуранткиња, која је завршила Основну музичку школу „Јосип Славенски” код професора Дарка Давидовића и Средњу музичку школу „Исидор Бајић” код рофесора Ђура Петеа. – Деда ми свира саксофон, па нисам хтела то, као ни трубу, па сам се одлучила за кларинет.
Какав ти је био први осећај кад си свирала кларинет?
– До тада нисам имала никаквих додирних тачака с тим инструментом, чак ни првих месец дана га нисам свирала, јер сам прво морала да научим да дишем. Али кад сам добила први тон, баш је био леп осећај.
Дошло је време за Академију. Чула сам да ћеш ићи у Бањалуку? Што баш тамо?
– Причала сам са професором Дејаном Тркуљом и то ми је најбоља опција, а и он је баш диван. Позвали смо га, дошао је, чуо ме, рекао да је задовољан. Сад треба да идем на пријемни и ето... Размишљала сам и о Академији у Новом Саду, али њихов професор већ има неке ученике које жели да прими, тако да ништа од тога.
Надам се да ће ти пријати да се осамосталиш и доживиш студентске дане као сви ми који смо се због студија доселили у Нови Сад...
– Да, мало промена... Мислим да ће бити добро, а и још једна моја другарица из школе ће исто ићи са мном, па ћемо бити заједно у дому, тако да мислим да ће то бити олакшавајућа околност.
Које би наступе или такмичења издвојила?
– Врло ми је драго међународно такмичење у Вараждину, била сам баш задовољна како сам одсвирала, освојила сам другу награду. И сад овај мој матурски концерт, стварно је било први пут да сам без икакве треме изашла и одсвирала све, уз мале грешке, али нема везе.
Нико није приметио!
– Да, то нико не зна. То тако треба... На том концерту сам наступала са корепетитором Душком Швоњом, то нам је био испит, али у виду концерта.
Колико је требало да прође наступа да би на крају изашла на сцену без треме?
– Мислила сам да ћу је и сада имати, јер је увек имам, макар малу. Много наступа је требало, ето, све ове године. Помаже ми то што свирам у трију са Петром Спасојевић на клавиру и Аном Мат која свира виолину.
А кад кажеш да имаш трему, на који начин се она манифестује? Схватам да мораш да будеш мирна, не смеју да ти се тресу руке и слично.
– Јесте, не смеју да ми се тресу руке, а гадно је и кад се зноје. Једноставно, пре него што почне наступ, будем нервозна и онда, уз дубоко дисање, кажем себи да ће све бити у реду као и сваки пут што одсвирамо.
А шта те све може омести у свирању?
– Некад и клима уређај смета, нарочито кад се деси да испред сале буде топло, а у сали хладно, или обрнуто, па кад се иде тамо–’вамо, прави се кондез и то не ваља.
Шта се све налази унутар инструмента па може да дође до таквог проблема?
– Кларинет је од дрвета, али се направи влага, буде пун воде и то смета.
Да ли те некад неки део инструмента издао?
– Трска! Врло често.
Трска?!
– То је један део који се стави на усник кларинета и помоћу њега се добија тон. И чиста срећа је каква трска ће да ми западне, може да буде одлична, може да буде никаква. То се купује и на двонедељном нивоу. Кад се купи инструмент, он је купљен, осим кад иде на сервис. А на месечном нивоу, зависи колико трске трошим, а једна кутија од десет комада је 50 евра, а могу да ваљају две, може и седам, никад не знаш.
Како се то троши?
– То је баш од трске, па се свирањем истроши и омекша. А немам прилику да пробам кад купујем, па да знам шта узимам, само ти продају тако упаковано.
Сећам се и кад сам разговара са Славеном Балаћем, па ми је увек био утисак да је кларинет скуп инструмент! У реду, сваки кошта, али за кларинет не очекујем да баш толико кошта... То може талентовану особу да доведе у ситуацију да се ни не бави музиком јер не може да исфинансира свој таленат...
– Јесте. Ево, и мени је сад за Академију потребан и А–кларинет, а треба и нови... Стварно не знам шта је то толико скупо.
Како се сналазите ви који сте упорни?
– Полако, па скупиће се. Помогне ко и како може, баке, деке, професори...
Верујем да све то ствара и већу дозу одговорности и према самом кларинету, али и према таленту који имаш, да нема одустајања и слично.
– Тако је. Колико год и не спавали, где год били дан раније, увек мора да се устане и вежба. А и не могу тек тако да одлучим да више нећу да свирам.
Какви су ти, онда, планови за даље?
– Прво да упишем Академију, па да видим какве су ми опције. Имам још много да учим, вежбам... Волела бих да свирам у оркестру, да имам свој камерни састав, а можда и да наступам соло, не знам, морам да видим и размислим.
Шта највише волиш да свираш?
– Зависи. Тренутно волим Веберове концерте. Зависи каква је композиција и да ли ми се свиђа.
Необично је кад младе твојих година чујем да воле класичну музику и Вебера. Али, да ли свираш и популарну музику или нешто што волиш да слушаш у слободно време?
– Па, баш метал не може да се свира на кларинету, али могу популарне песме, наше екс Ју, народне. Свирала сам у КУД „Светозар Марковић” две године, па сам тада свирала народну музику.
Свираш ли нешто за своју душу?
– Да, нарочито што осим кларинета свирам и клавир, који је обавезан у школи, а за своју душу свирам и гитару. Њу свирам кад желим мало да одморим од кларинета.
Шта би рекла младима, зашто да не одустају од својих снова, упркос свим препрекама?
– Не треба да одустају, зато што се на крају све исплати. Има много успона и падова. Мени некад не иде да нешто одсвирам колико год да покушавам, али онда само кликне и све дође на своје. Добро се осећам кад знам да сам нешто сама урадила и дошла сама до нечега.
Леа Радловачки
