TVOJA REČ: ELENA (12) I JANA (17) CRNOMARKOVIĆ, BUDUĆE ZVEZDE SRPSKE ETNO MUZIKE: U njihov glas sva snaga Srbije stane

Ove dve mlade dame odmalena se bave muzikom, najpre pevajući i nastupajući u dečjem horu Škole muzike „Melodies”, odakle je sve i počelo. S vremenom se Jana preusmerila na etnomuziku, sa njom i sestra Elena, a onda su, savršeno usklađene, počele da stvaraju svoju magiju, koja je, za sada, rezultirala prvencem „Srbija”.

Jana je nedavno završila drugi razred Srednje muzičke škole „Isidor Bajić”, teoretski smer, s tim da uporedo pohađa i tradicionlano pevanje u Muzičkoj školi „Petar Konjović” u Somboru, dok je Elena završila šesti razred OŠ „Dositej Obradović” i uporedo ide u Muzičku školu „Music Harmony”. Još ponešto o talentovanim curama: obe sviraju klavir, Jana i gitaru, a ume i da komponuje, te je s pesmom „Usnula ljubav” bila laureat na Dečjem muzičkom festivalu „Voice of the Stars” u Zagrebu.

Kako je izgledalo kad si imala prvi solo nastup?

Jana: Mislim da sam imala sve veću tremu kako sam rasla. Kad si mali, nije te toliko briga. Ja sam oduvek volela da nastupam, ali tada bih samo stala, pevala i bilo bi mi super.

To znači da sad imaš tremu?

Jana: Da, malo, to je ona pozitivna trema. Uglavnom mi je teže pred sam nastup nego kad izađem. Kad krenem da pevam, opustim se uz pesmu. Nije ništa strašno, mislim da je to neka normalna doza treme i znači da ti je stalo do toga što radiš i kako će ispasti.

Elena, pretpostavljam da si ti još kod mame u stomaku propevala.

Elena: Ja sam krenula u hor sa tri godine...

Jana: Ona tad još nije znala da priča. Sećam se da nije mogla ni slova da izgovara kako treba, ali došla je da peva.

Kako ste došle na ideju da napravite neobičan duo i zašto ste se odlučile baš za etnomuziku?

Jana: Prvi put sam došla u dodir s našom etnomuzikom u vrtiću kad smo imali završnu priredbu. Tema je bila običaji na selu pa su nas vaspitačice učile starijim pesmama, igrama... Onda sam krenula na folklor i nekako sam počela sve više da se zanimam za etnomuziku, iako sam bila mala. Lena je tako počela uz mene, pa smo učile neke pesme. Jeste to neobično, jer retko ko to radi, naročito u ovim godinama. Ali, meni je drago što je drugačije.

Elena: Imale smo ideju da napravimo neku pesmu koja će imati etno-prizvuk i podsećati na tradicionalne pesme, jer volimo da ih pevamo. Ljudi sa kojima sarađujemo su napravili više i bolje nego što smo očekivale, a onda smo shvatile da će pesma biti još bolja, odnosno da će biti zapaženija ako budemo napravili i video uz nju, pa je tako nastao i spot.

Koliko je važno da i vi, kao mlade osobe, čuvate i negujete srpsku tradiciju i približite je svojim vršnjacima?

Jana: Mislim da je to jako važno. Uglavnom se to radi u KUD-ovima i više se neguju igre nego pesme, pa mislim da je zbog toga bitno. A i zato što, kada vidimo da se ljudima dopada to što radimo i oni kažu da je dobro, daju nam dodatni vetar u leđa da to nastavimo.

Budući da je pesma „Srbija” i da sve u njoj ima srpski etno-prizvuk, šta je za vas patriotizam?

Jana: Za mene je patriota neko ko voli svoju zemlju, ali poštuje i druge narode i nacije.

Elena: Negovanje tradicije i tradicionalne muzike, jer kao što je Jana rekla, manje je očuvana nego igre i mislim da treba više da se peva i sluša u narodu i da ljudi shvate koliko je važna u Srbiji i koliko je naša muzika lepa.

Pevati etnomuziku je, bar ja kao laik tako mislim, mnogo drugačije od pevanja drugih žanrova, u tehničkom smislu. Možete li da objasnite koje su razlike, budući da ste odrastale uz dečju muziku, a onda se preusmerile u skroz drugom pravcu?

Jana: Pesme su sve slične i liče, kao i svaka druga žanrovska muzika. U našim pesmama je najzastupljenije dvoglasno pevanje i tačno se može prepoznati šta je šta i kako se šta peva. Kad sebi to sve objasniš i posložiš u glavi, nije teško shvatiti. Samo treba savladati. Takođe, sve zavisi kako se u kom delu Srbije peva, ima razlike. Negde ima vibrata, negde se drže ravni tonovi, ali karakteristični su neki ukrasi. Vojvodina uglavnom ima laganije pesme.

Čula sam da ste pevale i sa Danicom Crnogorčević. Kakav je bio osećaj nastupati s jednom zvezdom?

Jana: Da!

Elena: Jako je bilo lepo. Kada publika peva sa nama, bukvalno cela, taj osećaj je nezamenljiv. I jako je lepo iskustvo, mislim da je mnogo važno za naš muzički razvoj.

Jana: S Danicom smo nastupale od prošle zime, u Novom Sadu, Pančevu, na Zlatiboru... Bilo je drugačije, zato što smo do tada uvek pevale u horu ili same, ali tada smo sa njom pevale kao prateći vokali, što nam je bilo nešto novo. Moram da kažem da se ona uopšte ne razlikuje od onoga što je na bini.

Kako vas vršnjaci doživljavaju?

Elena: Podržavaju me, dosta njih, ali ima i nekih koji se ne obaziru na moj rad, ali nema veze.

Uvek će takvih biti.

Elena: Da, istina. Meni je drago što me podržavaju prijatelji sa kojima se družim, kao i nastavnici, to mi je bitno. Drago mi je što su tako divni i što nisu u fazonu da ne mogu da idem da nastupam nego da učim matematiku, već im je drago što se bavim ovde.

Lea Radlovački