Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

УЗ „ДНЕВНИК” ОТКРИВАЛА СПИСАТЕЉСКУ СТРАСТ Њен књижевни првенац плануо је за мање од 48 сати... Ево ко је Настасја Катанић

20.06.2024. 12:46 13:13
Пише:
Фото: Приватна архива

Књижевни првенац младе Новосађанке Настасје Катанић „Сунцокрети”, ако изузмемо роман који је као петнаестогодишњакиња написала, настајао је десет година, а првих стотину примерака плануло је за мање од 48 сати.

Непуних пола године откакао је угледао светлост дана, Издавачка кућа „Бесани“ дошла је у ситуацију да мора да штампа и треће издање. Иако су, како она каже, у питању мали тиражи с обзиром на то да је дебитантско остварење, за ову апсолвенткињу на катедри арапског језика, књижевности и културе на Универзитету у Београду, чињеница да су „Сунцокрети” тако брзо пронашли пут до читалачке публике још једна су потврда да је била у праву што је следила жар за писањем који је од малих ногу осећала у себи.

Не пресудну, али врло важну улогу у откривању писца у себи док је била дете одиграо је наш лист објављујући њене литерарне радове на странама Дечјег дневника, и то никад не пропушта да каже када говори о себи.

- Разредни старешина у ОШ „Ђорђе Натошевић“ Бранка Бубањ сматрала је да је српски језик база, и својски се трудила да нам то и докаже ударајући код нас чврсте темеље писмености. Наше најлепше саставе је слала у „Дечји Дневник“. Имала сам 12 - 13 година када сам на „Бејби егзиту“ урадила интервју са тадашњим директором компаније „Бамби“. Један од првих мојих састава који је објављен у Дечјем дневнику био је „Знање је моћ“. Штампана ми је и песма о Милици и Луки за коју сам добила хонорар – 300 динара! Једва сам чекала да кажем тати, који ме и данас убеђује да су моји снови да живим од писања у Србији немогући, да сам зарадила за песму и да не треба да ми даје џепарац неко време. Тада сам схватила да то мене испуњава. Никад нисам размишљала о новчаној добити и о томе да се од тога обогатим. Мој циљ је увек био да могу од тога да живим. Уз студирање бавим се многобројним пословима, а писање ме учи усмерењу које ми недостаје. Кад пишем или истражујем за потребе писања не постоји ништа друго – каже Настасја и додаје да још чува исечке својих текстова објављених у нашем листу.

"Сунцокрети” су све ове године писали мене и ја њих. Када сам схватила да морам да их завршим, прионула сам на посао и довела их до краја. Пошто сам ставила тачку на крају, рекла сам себи: „Доста је било, сада књига може на читање.” Отишла сам на море и тамо добила идеју за други роман, на ком већ радим 

Упркос таленту за језике и очевом очекивању да баш из тог разлога упише Карловачку гимназију, одабрала је Гимназију „Светозар Марковић“ само зато што, признаје, није била спремна на рано устајање.  Једнако је била успешна и у природним и у друштвеним наукама, а када је требало да упише факултет знала је само да то неће бити право чиме јој се родитељи баве. Одабрала је арапски језик, знајући да је тежак, и каже да ниједну одлуку, па ни ту не би мењала, јер ју је све то обликовало као личност.

- Нисам желела да „Сунцокрети“ буду аутобиографско дело, мада мене има у разним ситуацијама и искуствима у роману па сам призвала машту у помоћ. То је  роман о жени која има 27 година, а случај је хтео да сам га завршила када сам ја имала 27, сликарки која храбро корача кроз Београд. Пошто о сликарству нисам ништа знала потрудила сам се да научим. То ме је донекле одвукло као и неки други послови које сам прихватила од писања годину и по отприлике, али  „Сунцоктети“ су све ове године писали мене и ја њих. Када сам схватила да морам да их завршим јер су они пут ка успеху, прионула сам на посао и довела их до краја. Пошто сам ставила тачку на крају, рекла сам себи: „Доста је било, сада књига може на читање“. Отишла сам на море и тамо добила идеју за други роман, на ком већ радим - каже Настасја.

Није предуго чекала да нађе издавача. Издавачка кућа „Бесани“ је показала интерс за њено штиво као дело младог аутора и у децембру прошле године је књига била у продаји.

Разредни старешина у ОШ „Ђорђе Натошевић” Бранка Бубањ сматрала је да је српски језик база и својски се трудила да нам то и докаже ударајући код нас чврсте темеље писмености. Наше најбоље саставе је слала у „Дечји Дневник”

Било јој је важно да се књига нађе и на полицама књижара, а не само да се продаје онлајн. Испоставило се да иде брзином светлости. Отворила је Инстаграм страницу - Љубитељка меланхолије захваљујући којој је стекла читалачку публику, на коју је веома поносна.

Користи друштвене мреже за самосталну промоцију, али очекује ипак ону прву , која ће бити у „Булевар буксу“. Следаћа треба да буде у Београду, а онда је чека и београдски Сајам књига.

Зорица Милосављевић

 

Пише:
Пошаљите коментар