ЗАХУКТАВА СЕ БРЗИ ВОЗ ОД НОВОГ САДА ДО СУБОТИЦЕ "Дневник" на лицу места; Пруга готова за мање од месец дана (ФОТО)

На већини места дуж трасе од 108 километара, радови започети 7. априла 2022. године када је обустављен железнички саобраћај између два највећа војвођанска града, су у завршној фази у шта су се репортери „Дневника” јуче уверили на лицу места. Предвиђено је да крајем јула почне и сертификација новоизграђене пруге, а од септембра тестирања и њен технички пријем, како би возови кренули пре истека 2024, годину дана пре рока.

Иако још није стављена тачка на тај пројекат модернизације и реконструкције пруге, који је променио  и пејзаж бачке равнице многобројним инфраструктурним објектима од којих само 30 надвожњака својом конструкцијом беле боје израња из поља засејаних различитим културама, брза пруга од Новог Сада до Суботице сматра се најбрже изграђеном пругом на свету према километражи и времену које је утрошено за њену градњу.

Од Новог Сада до Суботице за 42 минута

Када у децембру након коначних тестова буде успостављен редован железнички саобраћај између Београда и Суботице путоваће се свега осамдесетак минута. Возом ће се од Београда до Бачке Тополе путовати 64 минута, а до Врбаса 53. Време путовања међународних путничких возова од Новог Сада до Суботице износиће 42 минута. Теретни возови ићи ће нешто спорије. Њихова максимална брзина биће до 120 километара на сат.

Од укупно 282,5 километара колосека за возове који развијају брзину од 200 километара на сат, укључујући леви и десни колосек двоколосечне пруге, као и станичне колосеке, до сада је положено око 268 километара шина. Од тога, положено је 222 километра главних колосека и 46 километара одвојних и станичних.

Како кажу у „Инфраструктури железнице Србије“, од 216 километара главних пролазних колосека двоколосечне пруге остало је да се положи још 12 километара. На траси брзе пруге између Новог Сада и Суботице предвиђено је да буде 298 скретница, а уграђено  је 253 комада. Приликом радова на доњем строју пруге ископано је око два и по милиона кубних метара земље и око три и по милиона кубних метара утрошено за насипе, чиме је тај посао готово у потпуности завршен. Завшена су и 33 пројектована пропуста дуж пруге. За потребе градње 56 објеката на прузи - мостова, вијадукта, подвожњака и надвожњака, побијено је 1.973 шипова од 2.021. Безмало су сва стубна места од 283 завршена, а још три од 235 носача стубова треба да се постави.

Сви објекти на прузи су већ завршени или у завршној фази, а такав је случај и са и радовима на приступним саобраћајницама. Највећи и градитељски најсложенији објекат на траси је вијадукт у Врбасу, дугачак око 1,4 километра и на њему је 99 одсто радова окончано. Остало је само да се последњи метри колосека поставе преко њега.

За разлику од врбашког, вијадукт у Малом Иђошу, дуг 489 метара, је у потпуности готов. По сложености то је други по реду објекат на овом делу брзе пруге. Вијадукт је двоколосечан, са размаком колосека од 4,5 метара, а носи га 14 армиранобетонских стубова.

Пројектом је била предвиђена реконструкција девет железничких станица и изградња три нове са станичним капацитетима у Руменци, Врбасу и Ловћенцу. У свим станицама радови су при крају. Уређење станичних објеката подразумевало је и градњу нових колосека, перона, надстрешница, подходника и друге железничке инфраструктуре. Чак се уређују и станични тргови у појединим местима.

Три екодукта, пролаза за дивље животиње

Новина на овом делу брзе пруге, од Новог Сада до Суботице  јесу екодукти, специјализовани објекти који се граде у пределима очуване природе, намењени прелазу дивљих животиња преко пруге. Једна од основних карактеристика брзих пруга јесте да на њима нема укрштања са путевима, због тога се и гради велики број надвожњака, мостова и подвожњака да би се безбедност железничког саобраћаја подигла на највиши ниво. Пројектанти су мислили и на дивље животиње. Да би се што мање пореметио њихов  начин живота граде се екодукти.

На брзој прузи између Новог Сада и Суботице изграђена су три, сваки је дуг 46 метра, и то су први објекти тог типа на српским железницама. Налазе се на брзој прузи између Ловћенца и Бачке Тополе, затим недалеко од Жедника и на територији Града Суботице у правцу државне границе. Њихова градња подразумева и озелењавање које је у току на прва два. Десетак биљних врста ће бити посађено на насутој земљи по екодукту и у његовој близини.

Врбас добија нову станичну зграду, која ће се звати Врбас Нова, али стара неће бити укинута. Напротив, она ће бити у функцији железничког саобраћаја на регионалној прузи Врбас–Сомбор, коју такође очекује  модернизација што подразумева и електрификацију.

Симовић истиче да ће на улазу у вестибил бити дупла покретна врата са ваздушним баријерама што би требало да буде препрека за улазак голубова, који су били вишегодишњи проблем новосадске железничке станице, или бар да смањи њихов број.

У железничкој станици Бачка Топола 25. априла, безмало тачно две године од почетка радова,  полагањем последњег шинског поља спојени су колосеци на брзој прузи од Новог Сада до Суботице, за брзину возова од 200 километара на сат. Током пробних вожњи и тестирања које је потом по налогу  извођача радова обавила немачка компанија Дојче бан на деоници од Новог Сада до Врбаса,  постигнута је пројектована брзина.

Обнова новосадске и суботичке станице

Најзначајнији архитектонски објекти на траси пруге су станична зграда у Новом Саду, саграђена 1964. и Суботици из 1882. године.

Комплетна станица у Новом Саду је подвргнута реконструкцији током овог пројекта модернизације железничког саобраћаја. Мањи део радова изведен је пред пуштање у саобраћај прве и друге деонице брзе пруге од Београда до Новог Сада 19. марта 2022. године ради његовог несметаног одвијања, а потом су уследили обимни грађевински и занатски радови који још увек трају. Њима су били обухваћени осим станичне зграде и перони, као и непосредна околина где се сада изводе завршни потези.

- Стари вестибил у станици у оквиру ове реконструкције добио је галерију и пасарелу - каже шеф Секције за саобраћајне послове Нови Сад Веселин Симовић. - Пословни простори који су и некада постојали сада ће бити једообразни и налазиће се испод и на новосаграђеној галерији. Радови су у завршници, обављају се ситне поправке, чисти се... Све је у том огромном предворју измењено, почев од мермера, преко плафона до столарије. Почетком  месеца би требало да пустимо путнике  да улазе у вестибил, да бисмо могли да се посветимо  партерном уређењу испред малог хола. Ради се још одвијају у атријуму где се уређује фасада.

Између Београда и Суботице, на деоници дугој 183 километра пре градње брзе пруге, свега 35 километара пруге је било двоколосечно и то од главног града до Старе Пазове, а путовало се 4 сата и 37 минута, што значи да је просечна брзина возова била око 40 километара на сат. На чак 56 километара, од Ловћенца до Суботице возови су ишли 40 километара на час, док је између Новог Сада и Суботице на десет места због лошег стања колосека и железничке инфраструктуре била уведена лагана вожња.

Радове на последњој деоници изводи кинески конзорцијум „China Railway Интернатионал” и „China Communications Цонструцтион Company”, који је био задужен и за трасу од Београда до Старе Пазове, док је средишњи део брзе пруге радила руска компанија „РЖД Интернешнел“. Пруга за велике брзине од  Београда до границе са Мађарском део је глобалног пројекта „Један појас – један пут“  инфраструктурног повезивања Европе и Азије, који је иницирала Кина. Вредност уговора са анексима за трећи део пруге је око 1,17 милијарди долара.

Зорица Милосављевић

Фото: С. Шушњевић