ZAHUKTAVA SE BRZI VOZ OD NOVOG SADA DO SUBOTICE "Dnevnik" na licu mesta; Pruga gotova za manje od mesec dana (FOTO)

Na većini mesta duž trase od 108 kilometara, radovi započeti 7. aprila 2022. godine kada je obustavljen železnički saobraćaj između dva najveća vojvođanska grada, su u završnoj fazi u šta su se reporteri „Dnevnika” juče uverili na licu mesta. Predviđeno je da krajem jula počne i sertifikacija novoizgrađene pruge, a od septembra testiranja i njen tehnički prijem, kako bi vozovi krenuli pre isteka 2024, godinu dana pre roka.

Iako još nije stavljena tačka na taj projekat modernizacije i rekonstrukcije pruge, koji je promenio  i pejzaž bačke ravnice mnogobrojnim infrastrukturnim objektima od kojih samo 30 nadvožnjaka svojom konstrukcijom bele boje izranja iz polja zasejanih različitim kulturama, brza pruga od Novog Sada do Subotice smatra se najbrže izgrađenom prugom na svetu prema kilometraži i vremenu koje je utrošeno za njenu gradnju.

Od Novog Sada do Subotice za 42 minuta

Kada u decembru nakon konačnih testova bude uspostavljen redovan železnički saobraćaj između Beograda i Subotice putovaće se svega osamdesetak minuta. Vozom će se od Beograda do Bačke Topole putovati 64 minuta, a do Vrbasa 53. Vreme putovanja međunarodnih putničkih vozova od Novog Sada do Subotice iznosiće 42 minuta. Teretni vozovi ići će nešto sporije. Njihova maksimalna brzina biće do 120 kilometara na sat.

Od ukupno 282,5 kilometara koloseka za vozove koji razvijaju brzinu od 200 kilometara na sat, uključujući levi i desni kolosek dvokolosečne pruge, kao i stanične koloseke, do sada je položeno oko 268 kilometara šina. Od toga, položeno je 222 kilometra glavnih koloseka i 46 kilometara odvojnih i staničnih.

Kako kažu u „Infrastrukturi železnice Srbije“, od 216 kilometara glavnih prolaznih koloseka dvokolosečne pruge ostalo je da se položi još 12 kilometara. Na trasi brze pruge između Novog Sada i Subotice predviđeno je da bude 298 skretnica, a ugrađeno  je 253 komada. Prilikom radova na donjem stroju pruge iskopano je oko dva i po miliona kubnih metara zemlje i oko tri i po miliona kubnih metara utrošeno za nasipe, čime je taj posao gotovo u potpunosti završen. Zavšena su i 33 projektovana propusta duž pruge. Za potrebe gradnje 56 objekata na pruzi - mostova, vijadukta, podvožnjaka i nadvožnjaka, pobijeno je 1.973 šipova od 2.021. Bezmalo su sva stubna mesta od 283 završena, a još tri od 235 nosača stubova treba da se postavi.

Svi objekti na pruzi su već završeni ili u završnoj fazi, a takav je slučaj i sa i radovima na pristupnim saobraćajnicama. Najveći i graditeljski najsloženiji objekat na trasi je vijadukt u Vrbasu, dugačak oko 1,4 kilometra i na njemu je 99 odsto radova okončano. Ostalo je samo da se poslednji metri koloseka postave preko njega.

Za razliku od vrbaškog, vijadukt u Malom Iđošu, dug 489 metara, je u potpunosti gotov. Po složenosti to je drugi po redu objekat na ovom delu brze pruge. Vijadukt je dvokolosečan, sa razmakom koloseka od 4,5 metara, a nosi ga 14 armiranobetonskih stubova.

Projektom je bila predviđena rekonstrukcija devet železničkih stanica i izgradnja tri nove sa staničnim kapacitetima u Rumenci, Vrbasu i Lovćencu. U svim stanicama radovi su pri kraju. Uređenje staničnih objekata podrazumevalo je i gradnju novih koloseka, perona, nadstrešnica, podhodnika i druge železničke infrastrukture. Čak se uređuju i stanični trgovi u pojedinim mestima.

Tri ekodukta, prolaza za divlje životinje

Novina na ovom delu brze pruge, od Novog Sada do Subotice  jesu ekodukti, specijalizovani objekti koji se grade u predelima očuvane prirode, namenjeni prelazu divljih životinja preko pruge. Jedna od osnovnih karakteristika brzih pruga jeste da na njima nema ukrštanja sa putevima, zbog toga se i gradi veliki broj nadvožnjaka, mostova i podvožnjaka da bi se bezbednost železničkog saobraćaja podigla na najviši nivo. Projektanti su mislili i na divlje životinje. Da bi se što manje poremetio njihov  način života grade se ekodukti.

Na brzoj pruzi između Novog Sada i Subotice izgrađena su tri, svaki je dug 46 metra, i to su prvi objekti tog tipa na srpskim železnicama. Nalaze se na brzoj pruzi između Lovćenca i Bačke Topole, zatim nedaleko od Žednika i na teritoriji Grada Subotice u pravcu državne granice. Njihova gradnja podrazumeva i ozelenjavanje koje je u toku na prva dva. Desetak biljnih vrsta će biti posađeno na nasutoj zemlji po ekoduktu i u njegovoj blizini.

Vrbas dobija novu staničnu zgradu, koja će se zvati Vrbas Nova, ali stara neće biti ukinuta. Naprotiv, ona će biti u funkciji železničkog saobraćaja na regionalnoj pruzi Vrbas–Sombor, koju takođe očekuje  modernizacija što podrazumeva i elektrifikaciju.

Simović ističe da će na ulazu u vestibil biti dupla pokretna vrata sa vazdušnim barijerama što bi trebalo da bude prepreka za ulazak golubova, koji su bili višegodišnji problem novosadske železničke stanice, ili bar da smanji njihov broj.

U železničkoj stanici Bačka Topola 25. aprila, bezmalo tačno dve godine od početka radova,  polaganjem poslednjeg šinskog polja spojeni su koloseci na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice, za brzinu vozova od 200 kilometara na sat. Tokom probnih vožnji i testiranja koje je potom po nalogu  izvođača radova obavila nemačka kompanija Dojče ban na deonici od Novog Sada do Vrbasa,  postignuta je projektovana brzina.

Obnova novosadske i subotičke stanice

Najznačajniji arhitektonski objekti na trasi pruge su stanična zgrada u Novom Sadu, sagrađena 1964. i Subotici iz 1882. godine.

Kompletna stanica u Novom Sadu je podvrgnuta rekonstrukciji tokom ovog projekta modernizacije železničkog saobraćaja. Manji deo radova izveden je pred puštanje u saobraćaj prve i druge deonice brze pruge od Beograda do Novog Sada 19. marta 2022. godine radi njegovog nesmetanog odvijanja, a potom su usledili obimni građevinski i zanatski radovi koji još uvek traju. Njima su bili obuhvaćeni osim stanične zgrade i peroni, kao i neposredna okolina gde se sada izvode završni potezi.

- Stari vestibil u stanici u okviru ove rekonstrukcije dobio je galeriju i pasarelu - kaže šef Sekcije za saobraćajne poslove Novi Sad Veselin Simović. - Poslovni prostori koji su i nekada postojali sada će biti jedoobrazni i nalaziće se ispod i na novosagrađenoj galeriji. Radovi su u završnici, obavljaju se sitne popravke, čisti se... Sve je u tom ogromnom predvorju izmenjeno, počev od mermera, preko plafona do stolarije. Početkom  meseca bi trebalo da pustimo putnike  da ulaze u vestibil, da bismo mogli da se posvetimo  parternom uređenju ispred malog hola. Radi se još odvijaju u atrijumu gde se uređuje fasada.

Između Beograda i Subotice, na deonici dugoj 183 kilometra pre gradnje brze pruge, svega 35 kilometara pruge je bilo dvokolosečno i to od glavnog grada do Stare Pazove, a putovalo se 4 sata i 37 minuta, što znači da je prosečna brzina vozova bila oko 40 kilometara na sat. Na čak 56 kilometara, od Lovćenca do Subotice vozovi su išli 40 kilometara na čas, dok je između Novog Sada i Subotice na deset mesta zbog lošeg stanja koloseka i železničke infrastrukture bila uvedena lagana vožnja.

Radove na poslednjoj deonici izvodi kineski konzorcijum „China Railway International” i „China Communications Construction Company”, koji je bio zadužen i za trasu od Beograda do Stare Pazove, dok je središnji deo brze pruge radila ruska kompanija „RŽD Internešnel“. Pruga za velike brzine od  Beograda do granice sa Mađarskom deo je globalnog projekta „Jedan pojas – jedan put“  infrastrukturnog povezivanja Evrope i Azije, koji je inicirala Kina. Vrednost ugovora sa aneksima za treći deo pruge je oko 1,17 milijardi dolara.

Zorica Milosavljević

Foto: S. Šušnjević