МИНИСТАР ГОРАН ВЕСИЋ: У 2024. још 166 километара аутопутева и брзих саобраћајница и брза пруга до Суботице

"Када су у питању аутопутеви и брзе саобраћајнице, ми смо у 2023. години изградили и пустили у саобраћај 87,43 километара аутопута и брзих саобраћајница. То је заиста импозантан број километара и говори о томе колико ми инвестирамо", рекао је Весић Танјугу.

Најавио је да ове године треба да се заврши брза саобраћајница Шабац-Лозница у дужини од 54 км и додао да је компанија Азвирт обећала председнику Александру Вучићу да ће до краја 2024. пустити брзу саобраћајницу.

Друго, треба да се пусти део деонице 2 и цела деоница 3 у дужини од 46 км аутопута на Моравском коридору, каже Весић и подсећа да је у 2023.   отворено за саобраћај скоро 28 км аутопута.

"Део деонице 2 је од Кошава до Трстеника, то је 19,7 км и треба да се пусти део од Прељине до петља Адрани у дужини од 26,3 км, што значи да ћемо у 2024. години имати и Краљево и Трстеник на мрежи аутопутева", рекао је Весић.

Додао је да треба у 2024. да се заврши и део обилазнице Иверак-Лајковац у дужини око 5,4 км.

Такође, очекује да се у другој половини или крајем године заврши и деоница аутопута Кузмин-Сремска Рача у дужини од 18 км, која је део аутопута Београд-Сарајево.

Најавио је да ће до краја септембра бити завршена и деоница "Милоша Великог" од Паковраће до Пожеге у дужини од 19,5 км, пошто је већ скоро завршен тунел Лаз и треба извођачи да изађу из стене у тунелу Муњино брдо.

"Одмах крећемо да градимо са истом компанијом Пожега-Дуга Пољана, прву и десету деоницу, како бисмо наставили аутопут према Црној Гори", навео је Весић.

Последње планирано до краја 2024. јесте пуштање у саобраћај дела брзе саобраћајнице на Дунавском коридору од око 23 км између излаза са  аутопут Београд-Ниш до петље Пожаревац.

"То значи да ће на српску мрежу аутопутева бити прикључени и Краљево, Трстеник, Пожега, Пожаревац, Лозница и Ваљево", нагласио је Весић.

Додао је да ће бити урађен и наставак брзе саобраћајнице ка Бјељини од Слепчевића до Бадовинаца.

Подсећа да је у 2023. у априлу отворена брза саобраћајница Нови Београд-Сурчин од 7,9 км, отворен Моравски коридор на делу Појате-Кошеви у  дужини од 27,83 км.

Прво је пуштено 16,95 км, а потом и 10,78 км. Затим је комплетирана  обилазница око Београда до Бубањ Потока са додатних 9,6 км.

Такође, пуштена је у полупрофилу прва деоница аутопута Ниш-Мерошина, од Мерошине до Белољина од 5,5 км и пуштен је аутопут Рума-Шабац од 24,6 км, као и мост преко Саве у Шапцу који је дужи од једног километра и пред сам крај 2023. у саобраћај је пуштена и брза саобраћајница Ваљево-Лајковац у дужини од 13 км, навео је Весић.

На питање који су били резултати грађевинског сектора у 2023, истакао је да је то била добра добра година, што је реткост у Европи.

Рекао је да је у трећем кварталу 2023. пораст вредности изведених радова у Србији била 19,3 одсто у односу на трећи квартал 2022. године, као и да је укупна вредност изведених радова посматрана у ценама у трећем кварталу повећана за 15,8 одсто.

Нагласио је да је у 2023. забележен и раст броја запослених у грађевинској индустрији Србије и да се сада тај број приближава 180.000.

Министар је напоменуо да је за капиталне инвестиције у 2024. опредељено више од четири милијарде евра из републичког буџета.

Када је реч о завршетку брзе пруге до мађарске границе, Весић је рекао да ће бити потребно још два до три месеца за тестирање и очекује да у марту 2025. буде пуштена у саобраћај брза пруга између Београда и Суботице, када ће путовање трајати само сат и десет минута.

Мађари ће њихову деоницу брзе пруге до Будимпеште завршити до 2026. године, рекао је Весић Танјугу.

На питање када креће градња брзе пруге до Ниша, министар каже да се овог месеца пуштају три тендере за надзор на три деонице и очекује да ћемо до јуна имати и тендере за изградњу и да ће до децембра почети изградња на првој деоници.

Навео је да ће та пруга бити дужине 230 км и да ће када буде готова од Београда до Ниш моћи да се стигне за око 100 минута.

Весић је подсетио да је са Владом Северне Македоније потписан мемомрандум о сарадњи за брзу пругу Ниш-Скопље и навео да је наш део дуг 136 км, а њихов око 50 км пруге.

Весић у 2025. године очекује и укључивање у саобраћај нових возова на регионалним пругама - 18 нових електромоторних гарнитура, који ће саобраћати према Новом Саду, Ваљеву, Ужицу, Нишу, Пријепољу, Краљеву...

Рекао је да ће се радити и на пројекту реконструкције више од 2.000 километара регионалних пруга, што нас чека у будућности, као и да ће се прво радити пруга од Панчева према Зрењанину, Кикинди и Суботици.

Друга пруга која ће се радити је од Суботице, Сомбора, Богојева, Сајлова и Новог Сада у дужини око 150 км, затим пруга између Врбаса и Сомбора од 50 километара, 208 км барске пруге између Ваљева и Врбнице...

Весић каже да ће се реконструисати и пруга између Краљева и Крагујевца, као и деоница од Краљева до Пожеге, чиме ће се та пруга везати  на пругу Београд-Бар.

"Ми ћемо, када будемо радили ту пругу Сталаћ-Краљево-Рудница, која је на самој административној линији са КиМ, од Рашке продужити пругу до Новог Пазара. Тако да нас чекају заиста бурне године када је у питању инвестирање у инфраструктуру", рекао је Весић.

По питању обнове постојеће путне мреже, каже да је у реконструкцију путева у 2023. уложено око 350 милиона евра у око 500 км путева, што је највише до сада.

Напомиње да у Србији има око 14.000 км путне мреже не рачунајући аутопутеве и брзе саобраћајнице, од чега је потребна реконструкција око 7.000 до 8.000 км путева.

"Председник Вучић је најавио велику кампању у којој треба да обезбедимо прво милијарду евра, па додатних милијарду. Са првом милијардом треба да урадимо прво око 2.000 километара путева и после још 2.000 км", додао је Весић.

Очекује да че 2025. године домаће путарске фирме добити уговоре на четири године за реализацију тог посла.

Весић је подсетио да је Србија у 2023. увела заједнички таг за плаћање путарине са Северном Македонијом, као и да су потписани уговори за увођење заједничког тага са Хрватском и Црном Гором.

Очекује да то буде урађено до пролећа и додаје да се воде преговори о томе и са Албанијом, Италијом, Грчком и БиХ.

Са Мађарском је нешто компликованија ситуација јер су тамо вињете, али јесте у плану да и са том земљом интегришемо наплату путарине, тако што би се вињета куповала преко нашег тага, али је ту потребно мало више посла, рекао је Весић.

Наводи да је у 2023. од наплате путарине добијено рекордних скоро 40 милијарди динара и да се очекује још више у 2024. години.

"Кад су у питању пруге, ми смо превезли шест милиона путника у 2023. години, што је заиста невероватно", нагласио је Весић.

Каже да је у 2023. возом у Србији превезено рекордних више од седам милиона путника и нагласио да се заиста догађа ренесанса српских железница, јер ће када буду завршено сви предвиђени пројекти бити још више путника.

"Такође на беогадском аеродрому Никола Тесла смо имали скоро осам милиона путаника, а Ер Србија је превезла 4,1 милион путника. То су све рекорди, а обрарају их и аеродром Константин Велики у Нишу. Све вам то говори о томе како се развија наш саобраћај и колико саобраћај постаје значајан за нашу привреду", навео је Весић.

На питање да ли су се одазвале околне државе на позив који су упутили Србија и Мађарске да се придруже изградњи брзе пруге, он је рекао да су он и колега из Мађарске министар Јанош Лазар позвали, осим Македонаца, и Бугаре, Турке, Грке и Албанце да граде брзу пругу како би цео регион био повезан.

Навео је да би онда постојала међународна брза пруга и да би све земље имале и много већу зараду од железнице.

Весић је рекао да је важан железнички правац према Скопљу, Солуну и Атини, али и према Бугарској и Истанбулу.

Подсетио је да се ради на реконструцији пруге Ниш - Димитровград која ће бити за брзину од 120 км на сат и додао да Србија са Бугарском договара и нову трасу брзе пруге од Ниша до Бугарске.

"Бугари већ раде од Софије према Драгоману за брзину возова од 160 км на сат, а Турци крећу да раде пругу од Истанбула до турско-бугарске границе. И ми можемо да имамо тај крак брзе пруге према Софији и Истанбулу. Тог тренутка Србија постаје саобраћајно најзначајнија земља Западног Балкана, јер све брзе пруге иду преко Србије и према Истанбулу, Солуну,  сутра према Атини, Будимпешти, Бечу, Прагу", навео је Весић за Танјуг.

На питање колико ће изградња Експа утицати на грађевинарство, рекао је да то није само београдски пројекат већ пројекат који ће покренути целу земљу, јер се 2027. очекује велики број посетилаца које треба примити.

Нагласио је да је зато значајно што је отворен реконструсани Сава центар који је најбољи конгресни капацитет од Беча до Истанбула.

Весић је додоа да ће Експо покренути и изградњу нових хотела високе категорије, али не само у Београду већ и у Новом Саду, Нишу и другим деловима земље.

Тако да је Експо развојна шанса за читаву Србију, јер ће имати огроман утицај на развој привреде и домаћи БДП, нагласио је Весић.