ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Сајамски бојкот

Преда мном је Извештај комисије за оцењивање квалитета вина на 91. Међународном пољопривредном сајму. На првој од шест његових страница дословце пише:

„На основу оцењених 90 узорака, достављених од 36 учесника оцене квалитета, комисија је доделила: два звања Шампиона у групи, једну велику златну, 45 златних, 30 сребрних и 10 бронзаних медаља. Због технолошко-сензорних недостатака, 2 узорка нису награђена нити овде публикована. Овај извештај постао је пуноважан у понедељак, 8. априла 2024. године.

Комисија је у складу са одредбама Правилника Новосадског сајма оцени квалитета вина предложила доделу следећих врхунских признања.

ВЕЛИКИ ШАМПИОНСКИ ПЕХАР

* Национално удружење винара и виноградара, Подгорица - Црна Гора, за организован, високо квалитетан и врло бројан наступ на оцени квалитета вина и ракија.

* Подрум Дремина, Параћин, за врло висок квалитет широког асортимана оцењених јаких пића, као и белих, розе и црвених вина.

СРЕБРНИ ШАМПИОНСКИ ПЕХАР

* Вино Калем АД, Велика Дренова, за врло висок квалитет оцењених вина.

ПЕХАР НОВОСАДСКОГ САЈМА

* Винарија Мркан, Цетиње - Црна Гора, за врло висок квалитет оцењених белих и црвених вина.

* Винарија Шкрбић, Београд, за висок квалитет оцењених црвених, розе и белих вина.

* Винарија манастира Буково, Неготин, за врхунски квалитет оцењеног асортимана црвених вина.

Да ми Извештај није уручио лично Драган Чанаџић, који годинама савесно и вредно води бригу о сајамским оцењивањима, не бих веровао да се ради о најстаријем вредновању пића на Балкану, започетом пре пуних стотину година, а ово је његова 91. реприза.

Читајући Извештај, неверица и сумња је све већа до краја седме странице. Сремске винарије помињу се тек у списку добитника плакета Новосадског сајма за квалитет.  Као оно: хвала што сте учествовали. То су Соколов замак, Бешка и Пробус у Великим Радинцима, заједно са винаријама Вук и Ћетковић у Подгорици. Међу 36 винарија, из Војводина је било само осам; седам фрушкогорских и Заба из Риђица (Суботички рејон).

Безмало половина је из Црне Горе. Од 90 оцењиваних вина само 16 је пореклом из Покрајине. Златом су се окитили сва три вина винарије Пробус, Бајилова сила и совињон бели, затим тамјаника, шардонеи марселан, Соколов замак у Бешки, мерло подрума Чега у Баноштору, траминац винарије Теодос, мерло винарије Војновићи и пино сиви винарије Заба.

Где су остале винарије и њихова вина, пре свега оне велике, питате се. То питање постављају љубитељи и познаваоци наших познатих винара и вина. Великих и највећих винарија, сви примећују, нема ни међу гостима сајма, њихово игнорисање некадашњег „винског првенства Југославије” траје већ деценију и више.

За тај неспоразум, ваља признати понајвише је крива сајамска политика крајем последње деценије прошлог века и у првим годинама новог миленијума. У почетку обнове виноградарства и винарства сајамско руководство није имало разумевања за њих, гледало је само свој интерес и зараду. Илустроваћу то с начином уручивања освојених пехара. Винар који би га заслужио био је дужан да га сам купи и донесе у Дирекцију сајма, да се угравира коме је и зашто признање уручено. А да не спомињем да је оцењивање сваког пријављеног узорка плаћено по више од стотину евра.

Да не говорим о томе да је, у једном периоду, председнику жирија и члановима комисије отворено говорено да припазе на то да се не догоди случајно да мањи, анонимни винар, добије шампионско признање, чиме би се повредила неке од великих винских кућа које су знале да закупе и читаве хале за своје наступе.

Скок у последњих петнаестак година у каквоћи домаћих вина већи је него у читавој његовој дугој прошлости.

Лоше вино је заиста је реткост. А ако га и има криви сте ви за то, ви који га пијете. Лоша вина могу да постоје само тамо где има пилаца који их троше.

Једном сам у овој рубрици, сад могу рећи давно, колико је пишем, написао: „Не дао вам бог да морате да пијете вина која је Бранко Радичевић опевао!” На моје велико изненађење било је много оних који ме нису штедели због тога.

Дати прецизнију оцену онога што је оцењивано ове године није могуће. На Сајму су само нека од њих изложена. И то разбацано по халама. Све до не тако давно на Сајму је једна читава хала била резервисана само за излагаче пића и била је премала да их све прими. Ко је каснио са резервацијом морао је да се помири са простором у другим халама.

Познајући садашње најуже руководство Сајма сигуран сам да се већ идуће године може очекивати да наше винарство и виноградарство добије своје место које заслужују, као и ми који их пратимо и уживамо у њиховој капљици.

У то име, живели!