VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Sajamski bojkot

Preda mnom je Izveštaj komisije za ocenjivanje kvaliteta vina na 91. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Na prvoj od šest njegovih stranica doslovce piše:

„Na osnovu ocenjenih 90 uzoraka, dostavljenih od 36 učesnika ocene kvaliteta, komisija je dodelila: dva zvanja Šampiona u grupi, jednu veliku zlatnu, 45 zlatnih, 30 srebrnih i 10 bronzanih medalja. Zbog tehnološko-senzornih nedostataka, 2 uzorka nisu nagrađena niti ovde publikovana. Ovaj izveštaj postao je punovažan u ponedeljak, 8. aprila 2024. godine.

Komisija je u skladu sa odredbama Pravilnika Novosadskog sajma oceni kvaliteta vina predložila dodelu sledećih vrhunskih priznanja.

VELIKI ŠAMPIONSKI PEHAR

* Nacionalno udruženje vinara i vinogradara, Podgorica - Crna Gora, za organizovan, visoko kvalitetan i vrlo brojan nastup na oceni kvaliteta vina i rakija.

* Podrum Dremina, Paraćin, za vrlo visok kvalitet širokog asortimana ocenjenih jakih pića, kao i belih, roze i crvenih vina.

SREBRNI ŠAMPIONSKI PEHAR

* Vino Kalem AD, Velika Drenova, za vrlo visok kvalitet ocenjenih vina.

PEHAR NOVOSADSKOG SAJMA

* Vinarija Mrkan, Cetinje - Crna Gora, za vrlo visok kvalitet ocenjenih belih i crvenih vina.

* Vinarija Škrbić, Beograd, za visok kvalitet ocenjenih crvenih, roze i belih vina.

* Vinarija manastira Bukovo, Negotin, za vrhunski kvalitet ocenjenog asortimana crvenih vina.

Da mi Izveštaj nije uručio lično Dragan Čanadžić, koji godinama savesno i vredno vodi brigu o sajamskim ocenjivanjima, ne bih verovao da se radi o najstarijem vrednovanju pića na Balkanu, započetom pre punih stotinu godina, a ovo je njegova 91. repriza.

Čitajući Izveštaj, neverica i sumnja je sve veća do kraja sedme stranice. Sremske vinarije pominju se tek u spisku dobitnika plaketa Novosadskog sajma za kvalitet.  Kao ono: hvala što ste učestvovali. To su Sokolov zamak, Beška i Probus u Velikim Radincima, zajedno sa vinarijama Vuk i Ćetković u Podgorici. Među 36 vinarija, iz Vojvodina je bilo samo osam; sedam fruškogorskih i Zaba iz Riđica (Subotički rejon).

Bezmalo polovina je iz Crne Gore. Od 90 ocenjivanih vina samo 16 je poreklom iz Pokrajine. Zlatom su se okitili sva tri vina vinarije Probus, Bajilova sila i sovinjon beli, zatim tamjanika, šardonei marselan, Sokolov zamak u Beški, merlo podruma Čega u Banoštoru, traminac vinarije Teodos, merlo vinarije Vojnovići i pino sivi vinarije Zaba.

Gde su ostale vinarije i njihova vina, pre svega one velike, pitate se. To pitanje postavljaju ljubitelji i poznavaoci naših poznatih vinara i vina. Velikih i najvećih vinarija, svi primećuju, nema ni među gostima sajma, njihovo ignorisanje nekadašnjeg „vinskog prvenstva Jugoslavije” traje već deceniju i više.

Za taj nesporazum, valja priznati ponajviše je kriva sajamska politika krajem poslednje decenije prošlog veka i u prvim godinama novog milenijuma. U početku obnove vinogradarstva i vinarstva sajamsko rukovodstvo nije imalo razumevanja za njih, gledalo je samo svoj interes i zaradu. Ilustrovaću to s načinom uručivanja osvojenih pehara. Vinar koji bi ga zaslužio bio je dužan da ga sam kupi i donese u Direkciju sajma, da se ugravira kome je i zašto priznanje uručeno. A da ne spominjem da je ocenjivanje svakog prijavljenog uzorka plaćeno po više od stotinu evra.

Da ne govorim o tome da je, u jednom periodu, predsedniku žirija i članovima komisije otvoreno govoreno da pripaze na to da se ne dogodi slučajno da manji, anonimni vinar, dobije šampionsko priznanje, čime bi se povredila neke od velikih vinskih kuća koje su znale da zakupe i čitave hale za svoje nastupe.

Skok u poslednjih petnaestak godina u kakvoći domaćih vina veći je nego u čitavoj njegovoj dugoj prošlosti.

Loše vino je zaista je retkost. A ako ga i ima krivi ste vi za to, vi koji ga pijete. Loša vina mogu da postoje samo tamo gde ima pilaca koji ih troše.

Jednom sam u ovoj rubrici, sad mogu reći davno, koliko je pišem, napisao: „Ne dao vam bog da morate da pijete vina koja je Branko Radičević opevao!” Na moje veliko iznenađenje bilo je mnogo onih koji me nisu štedeli zbog toga.

Dati precizniju ocenu onoga što je ocenjivano ove godine nije moguće. Na Sajmu su samo neka od njih izložena. I to razbacano po halama. Sve do ne tako davno na Sajmu je jedna čitava hala bila rezervisana samo za izlagače pića i bila je premala da ih sve primi. Ko je kasnio sa rezervacijom morao je da se pomiri sa prostorom u drugim halama.

Poznajući sadašnje najuže rukovodstvo Sajma siguran sam da se već iduće godine može očekivati da naše vinarstvo i vinogradarstvo dobije svoje mesto koje zaslužuju, kao i mi koji ih pratimo i uživamo u njihovoj kapljici.

U to ime, živeli!