АНАЛИЗА ДНЕВНИКА: СРЕБРЕНИЦА ИЗМЕЂУ МИТА И СТВАРНОСТИ, ПОЛИТИКЕ И ИСТИНЕ: Хоће ли резолуција да смири или распири страсти у региону?
Седница Савета безбедности Уједињених нација на којој ће се наћи Нацрт резолуције „Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници 1995”, биће одржана 23. маја. Да би резолуција била усвојена, потребна је двотрећинска подршка, то јест да за њу гласа више од 130 чланица Уједињених нација.
Међутим, ова резолуција код дела стручне јавности проблематична је у самој дефиницији, јер водеће личности које се баве холокаустом и истраживањем геноцида наводе да се у Сребреници догодио злочин, али не и геноцид.
Истовремено ова резолуција поднета је без сагласности политичких представника сва три конститутивна народа Босне и Херцеговине, на шта је указала и Мисија Србије при Уједињеним нацијама.
Догађаји на који се позива резолуција у Сребреници односи се на догађаје у јулу 1995. године када су снаге полиције и Војске Републике Српске под командом генерала Ратка Младића ушле у Сребреницу која је била „заштићена зона“ по резолуцији Савета безведности Уједињених нација. Према извештају Међународног кривичног механизма за ратне узлочине на територији бивше СФРЈ операција кодног имена „Криваја 95“ завршила је убиством или нестанком до 8.000 муслиманских мушкараца и дечака, као и присилним премештањем до 30.000 муслиманских жена, деце и стараца из енклаве.
Због планирања и спровођења злочина у Сребреници на доживотни затвор осуђени су, пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, ратни политички и војни челници РС-а Радован Караџић и Ратко Младић.
Хакија Мехољић: Алија је жртвовао Србереницу
Хакија Мехољић, шеф ратне полиције Сребренице, из априла 1993. године, који је у злочину у Сребреници изгубио оца и два брата, тврдио је да је Алија Изетбеговић, тадашњи лидер Бошњака у Босни и Херцеговини, жртвовао како би издејствовали код западних земаља да НАТО стане уз босанске муслимане, односно бомбардује положаје под контролом Војске Републике Српске.
„Драги моји Сребреничани, како сте? Како сте ви предсједниче? Нуди ми Клинтон да уђу четници у Сребреницу и изврше покољ пет хиљада муслимана и биће војна интервенција НАТО снага на српске положаје у цијелој БиХ. Шта ви мислите о томе? Ја сам скочио и рекао, да ли си ти луд, ко ће да каже ти на клање, ти не идеш... Ово је оно што је Алија рекао“, препричава у видеу Мехољић.
Мехољић даље коментарише да је „Алија лош човјек”.
Неки страдали, неки профитирали
С друге стране постављен је и видео који је радила Федерална ТВ са председницом Удружења Мајке Сребренице Муниром Субашић, која је коментарисала свој лагодни живот, што јој је омогућила позиција на којој се налази.
Удружења мајки Сребренице очигледно је један од најуноснијих бизниса.
Нији ни чудо што се код нас утркују ко ће да улети у ову пропаганду кеш машинерију.
Ово није српска пропаганда, ово је аутентичан видео босанске телевизије. pic.twitter.com/ojFZiWwcQ2
— Судија Фалконе (@Sudijafalkoneee) Април 25, 2024
Такође, академик и писац Мухамед Филиповић рекао је да се грађански рат у БиХ могао избећи, али да је СДА одбила споразум који је био постигнут са српском страном.
Иницијатори Немачка и Руанда, Хрвати, Словенци и Македонци подржавају
Ова резолуција која има за циљ да обележавање годишњице Сребренице постане званично међународног карактера, као што је случај са Холокаустом и геноцидом у Руанди. Због тога су предлагачи резолуције пред Генералном скупштином УН управо Руанда и Немачка.
Резолуција позива да се 11. јули успостави као међународни дан сећања на жртве геноцида у Сребреници, још једном осуђује све поступке којима се величају починиоци ратних злочина, злочина против човечности и геноцида утврђених пресудама међународних судова, истиче важност завршетка поступка потраге за посмртним остацима преосталих жртава који до сада нису пронађени и позива на наставак процесуирања починитеља геноцида који су још на слободи. Резолуција настоји да позове све државе да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о превенцији и кажњавању злочина геноцида, поштују међународно обичајно право о спречавању и кажњавању геноцида уз поштовање релевантних одлука Међународног суда правде (ИЦЈ).
Велика Британија, као једна од пет сталних чланица СБ, 2015. године предложила резолуцију о геноциду у Сребреници, али је Русија, као још једна стална чланица, уложила вето.
Иницијатива за усвајање Нацрта резолуције „Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници" је добила подршку Албаније, Бангладеша, Бугарске, Естоније, Канаде, Чилеа, Финске, Француске, Ирске, Италије, Јордана, Лихтенштајна, Литваније, Луксембурга, Малезије, Холандије, Новог Зеланда, Пољске, Шведске, Турске, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава и Вануатуа.
Такође коспонзори резолуције су и бивше југословенске републике: Хрватска, Словенија и Северна Македонија, док је подршка из Босне и Херцеговине дата без сагласности политичких представника Срба који, као и званична Србија, не признају да се у Сребреници десио геноцид, већ тежак злочин.
Црна Гора и њени амандмани
Премијер Црне Горе Милојко Спајић рекао је на премијерском сату да ће та земља гласати за резолуцију о Сребреници, те додао да читав регион треба да подржи ту и све друге резолуције, што је изазвало оштре осуде од стране бројних тамошњих функционера.
Након тога, Министарство спољних послова Црне Горе упутило је у понедељак предлагачима амандмане на текст резолуције о Сребреници, чији је циљ, како су навели, „да допринесу отклањању погрешних интерпретација, нарочито имајући у виду дискусију у седишту УН, као и у региону и Црној Гори поводом предлога резолуције“, саопштено је из ресорног министарства.
У саопштењу је наведено да се кроз две амандманске формулације недвосмислено истиче да је кривица индивидуална и да не може бити приписана ниједном народу, етничкој или верској групи, уз указивање на неопходност очувања одредаба Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.
„Сугестије које смо поделили са предлагачима и партнерима унутар УН одраз су добрих намера у складу са позицијом коју Црна Гора гради у региону, а не било каквих или било чијих политичких интереса. Све даље информације о овом питању Министарство ће пружити благовремено и у складу са динамиком активности у УН“, наведено је из Министарства спољних послова Црне Горе.
Влада Црне Горе у суботу је на електронској седници усвојила предлог амандмана на резолуцију о Сребреници у којима се наводи да је одговорност за злочине искључиво индивидуална и да не може таргетирати народ или државе.
Зуроф и Грајф: Није било Геноцида
Један од највећих светских стручњака за Холокауст, директор Центра „Симон Визентал” Ефраим Зуроф изјавио је да резолуцију о Сребреници, о којој би требало да се гласа у Генералној скупштини УН, не треба подржати, јер би, како је навео, означавање Сребренице као геноцида додатно ослабило сам значај тог појма који служи као важно упозорење човечанству о опасностима ратова и сукоба, преноси РТС.
Зуроф је у ауторском тексту за Тајмс ов Израел истакао да није сваки ратни злочин геноцид, додајући да су, поред осталог, Срби у Сребреници поштедели све жене и децу.
„Да су Срби имали намеру да почине геноцид, побили би све босанске муслимане окупљене у Сребреници”, рекао је Зуроф.
Израелски историчар Гидеон Грајф, председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. године, изјавио је недавно да страшни злочин који се догодио у Сребреници лета 1995. ни на који начин не може бити оквалификовати као геноцид и да усвајање Резолуције о Сребреници у УН неће никоме донети ништа добро.
Грајф је, у изјави Танјугу, оценио да је иницијатива за усвајање Резолуције о Сребреници у УН вештачки корак који за циљ има пласирање лажних вести у свет и да говори о нечему до чега није дошло.
„Морамо бити веома научни када описујемо историју. Не можемо променити чињенице. Морамо бити лојални реалности. Дошло је до злочина, наравно. Циљ те иницијативе је политички покушај да се преправи историја и не би требало да прихватимо то”, рекао је Грајф.
Он је цитирао реченицу из конвенције Уједињених нација, која гласи: „Геноцид је низ активности чија је намера да се изврши етничко чишћење”.
„Ништа од карактеристика наведених у тој реченици из конвенције УН не може бити примењено. Самим тим до геноцида није дошло. Не можете се играти терминима... Морате радити у складу са оним што одговара реалности. Моја комисија је две године радила пре него што дошла до закључка. Злочини почињени у Сребреници 1995. не одговарају дефиницији геноцида. Дошло је до озбиљних злочина, починиоци морају бити кажњени, али ово није био геноцид”, категоричан је Грајф.
Он је истакао да је иницијативу за усвајање Резолуције о Сребреници види као покушај да се продуби конфликт и позвао све да одустану од евентуалног усвајања Резолуције о Сребреници у УН.
„Та иницијатива је јако лоша за човечанство, али и за Балкан. Ја тражим од председника комисије да дође до укидања ове иницијативе. Она је деструктивна, она је лоша за Републику Српску, за Србију, за Хрватску, за Босну и Херцеговину. Није нам потребна. Она је лоша, лоша и поновићу још једном, лоша за Балкан, за свет и за човечанство”, закључио је Грајф.
Мисија Србије: Без сагласности Председништва БиХ
Мисија Србије послала је писмо председнику Генералне скупштине УН-а те сталним чланицама и сталним посматрачима у том међународном телу, у којем позива да се размотри гласање о Нацрту Резолуције „Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници 1995”, казавши да нису испуњени сви услови потребни да би се гласало о њој.
Како се наводи, целокупни процес покретања и реализације наведене иницијативе се бави осетљивим питањем рата у Босни и Херцеговини и као таква захтева садржајне консултације, пре свега на нивоу земље на коју се односи и земаља регије, као и на нивоу чланица УН-а како би се постигао консензус.
У писму које је Мисија Србије при УН-у послала председнику Генералне скупштине УН-а се наводи, између осталог, да није било договора о тексту Нацрта резолуције на нивоу Босне и Херцеговине, што је, према службеном Београду, недопустиво.
„Не постоји одлука Предсједништва Босне и Херцеговине о овом питању, како је то предвиђено Уставом Босне и Херцеговине.”
Уједно, наводи се да ни у региону није било консултација, „што је забрињавајуће, посебно имајући у виду да се процес суочавања с тешким наслеђем рата у Босни и Херцеговини, у циљу помирења и изградње поверења односи, пре свега, на регион.”
