ANALIZA DNEVNIKA: SREBRENICA IZMEĐU MITA I STVARNOSTI, POLITIKE I ISTINE: Hoće li rezolucija da smiri ili raspiri strasti u regionu?

Međutim, ova rezolucija kod dela stručne javnosti problematična je u samoj definiciji, jer vodeće ličnosti koje se bave holokaustom i istraživanjem genocida navode da se u Srebrenici dogodio zločin, ali ne i genocid.

Istovremeno ova rezolucija podneta je bez saglasnosti političkih predstavnika sva tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine, na šta je ukazala i Misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama.

Događaji na koji se poziva rezolucija u Srebrenici odnosi se na događaje u julu 1995. godine kada su snage policije i Vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića ušle u Srebrenicu koja je bila „zaštićena zona“ po rezoluciji Saveta bezvednosti Ujedinjenih nacija. Prema izveštaju Međunarodnog krivičnog mehanizma za ratne uzločine na teritoriji bivše SFRJ operacija kodnog imena „Krivaja 95“ završila je ubistvom ili nestankom do 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, kao i prisilnim premeštanjem do 30.000 muslimanskih žena, dece i staraca iz enklave.

Zbog planiranja i sprovođenja zločina u Srebrenici na doživotni zatvor osuđeni su, pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, ratni politički i vojni čelnici RS-a Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Hakija Meholjić: Alija je žrtvovao Srberenicu

Hakija Meholjić, šef ratne policije Srebrenice, iz aprila 1993. godine, koji je u zločinu u Srebrenici izgubio oca i dva brata, tvrdio je da je Alija Izetbegović, tadašnji lider Bošnjaka u Bosni i Hercegovini, žrtvovao kako bi izdejstvovali kod zapadnih zemalja da NATO stane uz bosanske muslimane, odnosno bombarduje položaje pod kontrolom Vojske Republike Srpske.

„Dragi moji Srebreničani, kako ste? Kako ste vi predsjedniče? Nudi mi Klinton da uđu četnici u Srebrenicu i izvrše pokolj pet hiljada muslimana i biće vojna intervencija NATO snaga na srpske položaje u cijeloj BiH. Šta vi mislite o tome? Ja sam skočio i rekao, da li si ti lud, ko će da kaže ti na klanje, ti ne ideš... Ovo je ono što je Alija rekao“, prepričava u videu Meholjić.

Meholjić dalje komentariše da je „Alija loš čovjek”.

Neki stradali, neki profitirali

S druge strane postavljen je i video koji je radila Federalna TV sa predsednicom Udruženja Majke Srebrenice Munirom Subašić, koja je komentarisala svoj lagodni život, što joj je omogućila pozicija na kojoj se nalazi.

Udruženja majki Srebrenice očigledno je jedan od najunosnijih biznisa.

Niji ni čudo što se kod nas utrkuju ko će da uleti u ovu propagandu keš mašineriju.

Ovo nije srpska propaganda, ovo je autentičan video bosanske televizije. pic.twitter.com/ojFZiWwcQ2
— Sudija Falkone (@Sudijafalkoneee) April 25, 2024

Takođe, akademik i pisac Muhamed Filipović rekao je da se građanski rat u BiH mogao izbeći, ali da je SDA odbila sporazum koji je bio postignut sa srpskom stranom.

Inicijatori Nemačka i Ruanda, Hrvati, Slovenci i Makedonci podržavaju

Ova rezolucija koja ima za cilj da obeležavanje godišnjice Srebrenice postane zvanično međunarodnog karaktera, kao što je slučaj sa Holokaustom i genocidom u Ruandi. Zbog toga su predlagači rezolucije pred Generalnom skupštinom UN upravo Ruanda i Nemačka.

Rezolucija poziva da se 11. juli uspostavi kao međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, još jednom osuđuje sve postupke kojima se veličaju počinioci ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida utvrđenih presudama međunarodnih sudova, ističe važnost završetka postupka potrage za posmrtnim ostacima preostalih žrtava koji do sada nisu pronađeni i poziva na nastavak procesuiranja počinitelja genocida koji su još na slobodi. Rezolucija nastoji da pozove sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, poštuju međunarodno običajno pravo o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde (ICJ).

Razlog zbog kog se odlučilo da se rezolucija predloži Generalnoj skupštini, a ne Savetu bezbednosti UN-a, jeste što bi bilo skoro pa nemoguće da SB usvoji tu rezoluciju.

Velika Britanija, kao jedna od pet stalnih članica SB, 2015. godine predložila rezoluciju o genocidu u Srebrenici, ali je Rusija, kao još jedna stalna članica, uložila veto.

Inicijativa za usvajanje Nacrta rezolucije „Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici" je dobila podršku Albanije, Bangladeša, Bugarske, Estonije, Kanade, Čilea, Finske, Francuske, Irske, Italije, Jordana, Lihtenštajna, Litvanije, Luksemburga, Malezije, Holandije, Novog Zelanda, Poljske, Švedske, Turske, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Vanuatua.

Takođe kosponzori rezolucije su i bivše jugoslovenske republike: Hrvatska, Slovenija i Severna Makedonija, dok je podrška iz Bosne i Hercegovine data bez saglasnosti političkih predstavnika Srba koji, kao i zvanična Srbija, ne priznaju da se u Srebrenici desio genocid, već težak zločin.

Crna Gora i njeni amandmani

Premijer Crne Gore Milojko Spajić rekao je na premijerskom satu da će ta zemlja glasati za rezoluciju o Srebrenici, te dodao da čitav region treba da podrži tu i sve druge rezolucije, što je izazvalo oštre osude od strane brojnih tamošnjih funkcionera. 

Nakon toga, Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore uputilo je u ponedeljak predlagačima amandmane na tekst rezolucije o Srebrenici, čiji je cilj, kako su naveli, „da doprinesu otklanjanju pogrešnih interpretacija, naročito imajući u vidu diskusiju u sedištu UN, kao i u regionu i Crnoj Gori povodom predloga rezolucije“, saopšteno je iz resornog ministarstva.

U saopštenju je navedeno da se kroz dve amandmanske formulacije nedvosmisleno ističe da je krivica individualna i da ne može biti pripisana nijednom narodu, etničkoj ili verskoj grupi, uz ukazivanje na neophodnost očuvanja odredaba Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

„Sugestije koje smo podelili sa predlagačima i partnerima unutar UN odraz su dobrih namera u skladu sa pozicijom koju Crna Gora gradi u regionu, a ne bilo kakvih ili bilo čijih političkih interesa. Sve dalje informacije o ovom pitanju Ministarstvo će pružiti blagovremeno i u skladu sa dinamikom aktivnosti u UN“, navedeno je iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore.

Vlada Crne Gore u subotu je na elektronskoj sednici usvojila predlog amandmana na rezoluciju o Srebrenici u kojima se navodi da je odgovornost za zločine isključivo individualna i da ne može targetirati narod ili države.

Zurof i Grajf: Nije bilo Genocida

Jedan od najvećih svetskih stručnjaka za Holokaust, direktor Centra „Simon Vizental” Efraim Zurof izjavio je da rezoluciju o Srebrenici, o kojoj bi trebalo da se glasa u Generalnoj skupštini UN, ne treba podržati, jer bi, kako je naveo, označavanje Srebrenice kao genocida dodatno oslabilo sam značaj tog pojma koji služi kao važno upozorenje čovečanstvu o opasnostima ratova i sukoba, prenosi RTS.

Zurof je u autorskom tekstu za Tajms ov Izrael istakao da nije svaki ratni zločin genocid, dodajući da su, pored ostalog, Srbi u Srebrenici poštedeli sve žene i decu.

„Da su Srbi imali nameru da počine genocid, pobili bi sve bosanske muslimane okupljene u Srebrenici”, rekao je Zurof.

Izraelski istoričar Gideon Grajf, predsednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u Srebreničkoj regiji u periodu 1992. do 1995. godine, izjavio je nedavno da strašni zločin koji se dogodio u Srebrenici leta 1995. ni na koji način ne može biti okvalifikovati kao genocid i da usvajanje Rezolucije o Srebrenici u UN neće nikome doneti ništa dobro.

Grajf je, u izjavi Tanjugu, ocenio da je inicijativa za usvajanje Rezolucije o Srebrenici u UN veštački korak koji za cilj ima plasiranje lažnih vesti u svet i da govori o nečemu do čega nije došlo.

„Moramo biti veoma naučni kada opisujemo istoriju. Ne možemo promeniti činjenice. Moramo biti lojalni realnosti. Došlo je do zločina, naravno. Cilj te inicijative je politički pokušaj da se prepravi istorija i ne bi trebalo da prihvatimo to”, rekao je Grajf.

On je citirao rečenicu iz konvencije Ujedinjenih nacija, koja glasi: „Genocid je niz aktivnosti čija je namera da se izvrši etničko čišćenje”.

„Ništa od karakteristika navedenih u toj rečenici iz konvencije UN ne može biti primenjeno. Samim tim do genocida nije došlo. Ne možete se igrati terminima... Morate raditi u skladu sa onim što odgovara realnosti. Moja komisija je dve godine radila pre nego što došla do zaključka. Zločini počinjeni u Srebrenici 1995. ne odgovaraju definiciji genocida. Došlo je do ozbiljnih zločina, počinioci moraju biti kažnjeni, ali ovo nije bio genocid”, kategoričan je Grajf.

On je istakao da je inicijativu za usvajanje Rezolucije o Srebrenici vidi kao pokušaj da se produbi konflikt i pozvao sve da odustanu od eventualnog usvajanja Rezolucije o Srebrenici u UN.

„Ta inicijativa je jako loša za čovečanstvo, ali i za Balkan. Ja tražim od predsednika komisije da dođe do ukidanja ove inicijative. Ona je destruktivna, ona je loša za Republiku Srpsku, za Srbiju, za Hrvatsku, za Bosnu i Hercegovinu. Nije nam potrebna. Ona je loša, loša i ponoviću još jednom, loša za Balkan, za svet i za čovečanstvo”, zaključio je Grajf.

Misija Srbije: Bez saglasnosti Predsedništva BiH

Misija Srbije poslala je pismo predsedniku Generalne skupštine UN-a te stalnim članicama i stalnim posmatračima u tom međunarodnom telu, u kojem poziva da se razmotri glasanje o Nacrtu Rezolucije „Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995”, kazavši da nisu ispunjeni svi uslovi potrebni da bi se glasalo o njoj.

Kako se navodi, celokupni proces pokretanja i realizacije navedene inicijative se bavi osetljivim pitanjem rata u Bosni i Hercegovini i kao takva zahteva sadržajne konsultacije, pre svega na nivou zemlje na koju se odnosi i zemalja regije, kao i na nivou članica UN-a kako bi se postigao konsenzus.

U pismu koje je Misija Srbije pri UN-u poslala predsedniku Generalne skupštine UN-a se navodi, između ostalog, da nije bilo dogovora o tekstu Nacrta rezolucije na nivou Bosne i Hercegovine, što je, prema službenom Beogradu, nedopustivo.

„Ne postoji odluka Predsjedništva Bosne i Hercegovine o ovom pitanju, kako je to predviđeno Ustavom Bosne i Hercegovine.”

Ujedno, navodi se da ni u regionu nije bilo konsultacija, „što je zabrinjavajuće, posebno imajući u vidu da se proces suočavanja s teškim nasleđem rata u Bosni i Hercegovini, u cilju pomirenja i izgradnje poverenja odnosi, pre svega, na region.”