НИНИНЕ МУСТРЕ: Мустрe квантнe
Можда их и не разумемо у сваком тренутку о чему то причају и шта то све значи, али овим квантним физичарима морамо одати признање да се много тога о чему већ деценијама говоре, показује у стварности истинитим.
Они рецимо тврде да се најситније честице од којих је сачињен наш универзум понашају онако како ми као посматрачи претпостављамо да ће да се понашају. Што ће рећи, како ми нешто замислимо, тако то у свом окружењу и видимо. Проблем је што се често љутимо због онога што видимо, заборављајући да смо баш ми то прво у својим мислима измаштали.
Судећи по ситуацији која је у свету, много је неспоразума и мржње наталожено у свима нама. Толико сукобљавања, неразумевања, љутње и патње која више не може да се потискује сада излази на површину у свачијем животу, да је слику коју то у свету изазива неподношљиво и гледати. Ко још увек не верује научницима који тврде да живимо у матриксу чији смо саставни делови, баш као у филму Матрикс, тај је слеп код очију када не види свакодневне знаке које нам тај исти матрикс шаље.
Некада чак и идете тако далеко да кажете да нас сигурно прислушкују, неки тамо ко зна који, али и то вам брзо ишчили из свести под навалом разних других свакодневних појава. А колико често приметите да о нечему само помислите, па се та тема исто тако појави у вашој стварности? О каквом се ту прислушкивању ради? Прислушкивању мисли? Неко то и тако види. Мени су најгори они који шире страх око свега тога, јер верујем да су то све само прилике за проширење свести о томе на који начин функционише живот на овој планети тренутно. Верујем у повезаност свега са свима и међусобну повезаност међу свим људима. Видим нажалост и отуђеност која се јавља као нуспроизвод неприхватања могућности за повезаност у јединственој целини званој стварност.
Верујем у људску доброту, изворну људску доброту, која се временом код неких извитопери под утицајем пре свега страха, па онда свих других емоција које из тог страха проистичу. Ово време видим као време скидања свих велова, откривања свих потиснутих истина и прилике за велико распремање како на личном, тако и на колективном плану.
И видим нас људе са једним јединим задатком: да све то видимо и да ни на једну страну не стајемо, него да учинимо оно што је у нашој моћи да исправимо оно што се може променити на боље. Један осмех, која реч захвалности и поштовања према себи и према другима, може да донесе промене на боље невиђених размера, (тако квантна стварност „ради“) као и молитва да свако дете буде безбедно, слободно, срећно и вољено. Свакодневна молитва.
Нина Мартиновић Армбрустер
