Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Станић: Поскупљења ће се наставити и у 2023, али ће бити блажа него лане

09.01.2023. 15:14 15:19
Пише:
Фото: pixabay.com

БЕОГРАД: Поскупљења која су обележила целу прошлу годину ће се према процени помоћника директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије Бојана Станића наставити и у овој години, али ће њихов интензитет бити слабији него 2022.

Станић је за Танјуг рекао да је просечна стопа инфлације лане била око 12 одсто, да је она новембарска износила 15,1 проценат, те да у првим месецима ове године ваља очекивати наставак благог повећања инфлације али да она не би требало да пређе 16 одсто.

"То би био врх инфлације, након кога би она кренула да успорава а на такав развој ситуације и кретање општег нивоа цена указује и ситуација у Немачкој, целој Европској унији и САД", истакао је он.

  Додао је да се очекује да ће ове године остати релативно висока стопа инфлације и да ће просечна годишња стопа износити између осам и 10 процената, што је ипак мање него прошле године.

Грађане посебно погађају поскупљења хране, због чега већина има утисак да је инфлација и већа од оне која се званично саопштава, што је према Станићевим речима резултат чињенице да је храна веома значајна категорија у потрошачкој корпи, јер је у односу на европски просек наш стандард значајно нижи а њена цена је ипак само део цена које улазе у индекс потрошачких цена.

"То се самим тим значајно види и у продавницама с обзиром да је цена хране отишла навише као последица целокупне ситуације у свету, односно поскупљења енергената који се користе за производњу хране, а са друге стране произвођачи хране се орјентишу и према ценама које се формирају на међународном тржишту", рекао је саговорник Танјуга.

Истакао је да је лане међу прехрамбеним производима посебно поскупело млеко али да је његова цена ипак остала у границама оних које се плаћају за млеко које се на наше тржиште увози из иностранства.

Објашњавајући зашто су те цене готово изједначене, Станић је навео да је продуктивност у земљама одакле се млеко увози већа, па су оне самим тим биле ценовно конкурентније.

"Зато су цене на сличном нивоу, а када говоримо о домаћој производњи, ту између осталог имамо у виду и континуирани пад сточног фонда и многе друге ствари. Због тога би млекарској индустрији у Србији требало дати системску подршку, како у наредном периоду не бисмо били у сличној ситуацији и суочили се са високим ценама производа", сматра Станић.

То што цене прехрамбених производа и даље расту иако су се цене енергената као једног од најважнијих импута у њиховој производњи одавно стабилизовале, објашњава тиме што је покренут тзв. вртлог инфлације који карактерише општи пораст цена и када једна цена вуче другу.

"Цена енергената сада није много већа него у периоду пре избијања кризе, али чињеница да се тај вртлог покренуо, да финални производи једноставно не могу да реагују тако брзо и да и њихова цена почне да пада. Они у том смислу неће ни реаговати бар до краја ове године а поставља се питање новог потенцијалног повећања цена енергената када крене следећа грејна сезона на јесен и како ће се то одразити на неки нови евентуални инфлаторни притисак", рекао је Станиц.

Указао је да је посебно важно очувати куповну моћ становништва, јер се поставља питање колико ће људи бити у могућности да прате поскупљења.

Зато је, сматра он, веома важно и позитивно повећање зарада у јавном сектору као и пораст пензија како би се ограничио губитак куповне моћи грађана, а и да не би дошло до већег пада тражње на домаћем тржишту за домаћим производима и услугама, што би касније, упозорава, могло да се одрази и на целу привреду и приходе буџета.

"Када говоримо о нашим фирмама, битно је истаћи да су многе од њих орјентисане управо на домаће тржиште и зато је потребно да се очува куповна моћ становништва. С друге стране постоји  знатно брже успоравање европске привреде него што је случај сада у Србији и пад међународне тражње за нашим производима, тако да се мора водити рачуна о домаћим потенцијалима", каже Станић.

Додаје да то подразумева и да се води рачуна о потребама самих запослених у приватном сектору чије би плате такође морале да се поваћавају, како људи не би напуштали посао и одлазили у иностранство и додатно доприносили нашем негативном демографском тренду.  

Пише:
Пошаљите коментар