Stanić: Poskupljenja će se nastaviti i u 2023, ali će biti blaža nego lane

Stanić je za Tanjug rekao da je prosečna stopa inflacije lane bila oko 12 odsto, da je ona novembarska iznosila 15,1 procenat, te da u prvim mesecima ove godine valja očekivati nastavak blagog povećanja inflacije ali da ona ne bi trebalo da pređe 16 odsto.

"To bi bio vrh inflacije, nakon koga bi ona krenula da usporava a na takav razvoj situacije i kretanje opšteg nivoa cena ukazuje i situacija u Nemačkoj, celoj Evropskoj uniji i SAD", istakao je on.

  Dodao je da se očekuje da će ove godine ostati relativno visoka stopa inflacije i da će prosečna godišnja stopa iznositi između osam i 10 procenata, što je ipak manje nego prošle godine.

Građane posebno pogađaju poskupljenja hrane, zbog čega većina ima utisak da je inflacija i veća od one koja se zvanično saopštava, što je prema Stanićevim rečima rezultat činjenice da je hrana veoma značajna kategorija u potrošačkoj korpi, jer je u odnosu na evropski prosek naš standard značajno niži a njena cena je ipak samo deo cena koje ulaze u indeks potrošačkih cena.

"To se samim tim značajno vidi i u prodavnicama s obzirom da je cena hrane otišla naviše kao posledica celokupne situacije u svetu, odnosno poskupljenja energenata koji se koriste za proizvodnju hrane, a sa druge strane proizvođači hrane se orjentišu i prema cenama koje se formiraju na međunarodnom tržištu", rekao je sagovornik Tanjuga.

Istakao je da je lane među prehrambenim proizvodima posebno poskupelo mleko ali da je njegova cena ipak ostala u granicama onih koje se plaćaju za mleko koje se na naše tržište uvozi iz inostranstva.

Objašnjavajući zašto su te cene gotovo izjednačene, Stanić je naveo da je produktivnost u zemljama odakle se mleko uvozi veća, pa su one samim tim bile cenovno konkurentnije.

"Zato su cene na sličnom nivou, a kada govorimo o domaćoj proizvodnji, tu između ostalog imamo u vidu i kontinuirani pad stočnog fonda i mnoge druge stvari. Zbog toga bi mlekarskoj industriji u Srbiji trebalo dati sistemsku podršku, kako u narednom periodu ne bismo bili u sličnoj situaciji i suočili se sa visokim cenama proizvoda", smatra Stanić.

To što cene prehrambenih proizvoda i dalje rastu iako su se cene energenata kao jednog od najvažnijih imputa u njihovoj proizvodnji odavno stabilizovale, objašnjava time što je pokrenut tzv. vrtlog inflacije koji karakteriše opšti porast cena i kada jedna cena vuče drugu.

"Cena energenata sada nije mnogo veća nego u periodu pre izbijanja krize, ali činjenica da se taj vrtlog pokrenuo, da finalni proizvodi jednostavno ne mogu da reaguju tako brzo i da i njihova cena počne da pada. Oni u tom smislu neće ni reagovati bar do kraja ove godine a postavlja se pitanje novog potencijalnog povećanja cena energenata kada krene sledeća grejna sezona na jesen i kako će se to odraziti na neki novi eventualni inflatorni pritisak", rekao je Stanic.

Ukazao je da je posebno važno očuvati kupovnu moć stanovništva, jer se postavlja pitanje koliko će ljudi biti u mogućnosti da prate poskupljenja.

Zato je, smatra on, veoma važno i pozitivno povećanje zarada u javnom sektoru kao i porast penzija kako bi se ograničio gubitak kupovne moći građana, a i da ne bi došlo do većeg pada tražnje na domaćem tržištu za domaćim proizvodima i uslugama, što bi kasnije, upozorava, moglo da se odrazi i na celu privredu i prihode budžeta.

"Kada govorimo o našim firmama, bitno je istaći da su mnoge od njih orjentisane upravo na domaće tržište i zato je potrebno da se očuva kupovna moć stanovništva. S druge strane postoji  znatno brže usporavanje evropske privrede nego što je slučaj sada u Srbiji i pad međunarodne tražnje za našim proizvodima, tako da se mora voditi računa o domaćim potencijalima", kaže Stanić.

Dodaje da to podrazumeva i da se vodi računa o potrebama samih zaposlenih u privatnom sektoru čije bi plate takođe morale da se povaćavaju, kako ljudi ne bi napuštali posao i odlazili u inostranstvo i dodatno doprinosili našem negativnom demografskom trendu.