ПАРЕ СЕ ЧУВАЈУ У ЧАРАПАМА, А ШТА ЈЕ С ПОДАЦИМА И ШИФРАМА Глава у облацима, а документа на сигурном
Затрпани подацима, документима, у жељи да снимимо и сликамо сваки тренутак, последњих година муку мучимо да све што нам је важно сместимо на сигурно.
И док смо се у папирна времена ослањали на копир машине, пластичне фолије и сефове, сада податке чувамо на резервним копијама хард дискова, спољњим јединицама, или у „облаку”. Ипак, све се мења и пропада, а богами може да буде и предмет крађе ради стицања нелегалног новца, у народу познатог као ренсомвер. Овај проблем отишао је толико далеко да су корисници Редита, поред крилатице „Пумпај”, осмислили и Светски дан резервне копије.
Па, колико верујете меморији вашег уређаја?
Дефинитивно више него што би требало. Према статистикама, само 33 одсто корисника редовно прави резервне копије података, док је више од 77 одсто људи већ искусило губитак важних докумената, снимака, слика, па и личних података.
Прво питање које треба узети у обзир јесте шта тачно треба сачувати за резерву. Да бисте то урадили, прво направите селекцију: наравно, пословна документа, породичне фотографије, финансијски подаци, здравствени подаци, корисничка имена и лозинке, па чак и садржај размењен преко апликација за дописивање, представљају осетљиве податке и њих треба сачувати. Баш сачувати, уз помоћ поузданих метода складиштења. Које су то поуздане методе? Најпоузданија је – што више копија на што више места. Зашто?
Железница Саут Вестерн објавила је да се на њиховој мрежи сваког дана изгуби најмање пет паметних телефона
Зато што неке копије или места на којима их чувате можете да упропастите или изгубите или вам их отму: то се односи и на спољне хард дискове, резервне компјутере, али и мобилне телефоне и налоге на „облаку”. Железница Саут Вестерн објавила је да се на њиховој мрежи сваког дана изгуби најмање пет паметних телефона, што је скоро 1.800 уређаја годишње. И то је све нашом кривицом, а томе треба додати и туђу, односно, нападе малвером или ренсомвером. Кад у све укључите чињеницу да је плаћање откупнине хакерима који су вам „закључали” податке потпуно бесмислено јер вам нико не гарантује да ће вам молба бити испуњена, јасно је да вам преостаје да све копирате више пута и надате се најбољем.
Правило 3-2-1
Придржавајте се правила 3-2-1. Једна од најпопуларнијих стратегија за прављење резервних копија јесте да имате најмање три копије важних података, да их похраните на два различита медијума и да барем једну копију сместите на удаљену локацију (у облаку или на екстерној физичкој локацији). А ово последње, кажу стручњаци компаније Касперски, може да буде и посебан нотес, у који ћете писати ваше лозинке и држати на неком сигурном месту.
Најпопуларније опције за резервну копију обично су облак или екстерне услуге за складиштење података. Укупна статистика показује да данас већина људи бира технологију „облака” као своју главну опцију за складиштење података. Али…
Услуге „облака” омогућавају тренутни приступ информацијама где год да се налазите, али захтевају месечну или годишњу претплату. Осим тога, лако се разуларите па брзо попуните сав простор, а онда вам преостаје неколико сати седења и брисања разних слика, филмова, клипова. Не питајте како знамо.
Специфични подаци, попут лозинки, идентификационих података или финансијских информација захтевају још сигурније методе складиштења. Менаџер лозинки је опција која штити осетљиве личне информације, спречава њихов губитак и омогућава тренутни приступ њима у било ком тренутку. Аутоматско попуњавање аутентификационих и банковних података значи да корисници не морају да памте важне информације, а поуздано штити податке од компромитовања. Све док вам систем не пукне, а ви нисте били довољно паметни да још негде запишете шифре, рецимо на простор за записивање података на Вајберу или Ватсапу, на пример.
И то све функционише док има струје.