РЕЗОН: Погубна узалудност погрешне фиксације

Разлика између ова два исказа је вишеструка. И многозначна. Велики број грађана Сиракузе, био је уверен, у периоду од 287. до 212. године, да Архимед греши. Исто тако, један број Срба, био је убеђен, у периоду од 2014. до 2021. године, да Ђилас има шансе да испуни своје обећање. И једни и други катрастрофално су погрешили. Архимедова тврдња заснивала се на знању, а Ђиласова на личној фрустрацији. Ослонац који је тражио Архимед ствар је тачних прорачуна, а Ђиласова амбиција нералних жеља. Ослонац за реализацију Архимедове идеје још увек није пронађен, а паре за Ђиласово рушење Вучића су редовно стизале од 2014. У огромним количинима. И нестале. Испариле у лошем ТВ програму. У лошој концепцији. Суштина разлаза с Југославом Ћосићем није саопштена, али је једноставна. Уложени новац није донео очекивани резултат. А циљ је био ослабити Вучића, и преузети власт у Србији.

     У телевизијски програм који се бавио само једном ствари, нападима на СНС и Вучића, уложене су десетине милиона евра. Али и после седам година, рејтинг телевизије је остао испод један одсто.

Сукоб на Н1 је очекиван расплет догађаја у пословима с великим улогом. Ниједан ентузијазам не траје вечно. Нарочито финансијски. Суочен с константом лоших резултата, интерес финансијера прераста у неизлечиву фрустрацију. Инвеститори сматрају да телевизија мора бити корисна делатност! Корисност може бити исказана у новцу, или у еквивалентној количини моћи и утицаја. Финансијери и власници Јунајтед групе сматрају да се до ауторитета може доћи само доласком на власт. У њиховом дискурсу, моћ и утицај су такође мерени новцем, за разлику од Ђиласа који воли и натурална богаства.

     Кад се све зброји, финансирање Н1 била је промашена инвестиција. Међутим, за лошу гледаност најмање је крив Ћосић. Он је спроводио оно што су власници од њега захтевали. Фиксација је последица неминовности. А неминовност је увек скопчана с бесмисленим жртвама. Да би акција освајања умова људи била плодоносна мора се заснивати на разумним очекивањима и пројекцијама. Лични анимозитет не може представљати темељ успешног посла. Нити се на њему могу заснивати добре политичке пројекције. Ако се ствари посматрају само кроз призму властитих очекивања, неразумно постаје логично, а предубеђења прерастају у чињенице. У једнострано и погрешно фокусираној стварности, баласт катастрофалних наслага личне прошлости престаје да буде отежавајућа околност и нуди се као објективна и реална прилика. Та ирационална перцепција онемогућила је власнике Јунајтед групе да озбиљније приступе тумачењу српске стварности и српског менталитета.

Два Драгана, Ђилас и Шолак, свој план рушења Вучића и преузимања власти у Србији, заснивали су на претпоставци да у свему имају помоћ америчких служби. То је истовремно била предност и недостатак. Један од првих саветника у стварању балканског Си-Ен-Ена био је бивши амерички амбасадор Камерон Мантер. Он је годину дана пре званичног почетка рада Н1, 2013. године постао саветник борда директора СББ-а. Поред Мантера СББ-у је помагао и бивши шеф Цие, Дејвид Петреус.

Резултат? Телевизијски програм који представља негацију новинарства. Све информативне, забавне, документарне, а понекад и спортске емисије подређене су само једном циљу - рушењу Вучића. Да би се постигла таква фреквенција негативних вести, оне су морале бити претворене у манипулацију, да стварност није оно што Срби живе већ оно што им каже Н1.  Осим вестима, Јунајтед група је манипулисала и статистиком. Пре две године Нова С се похвалила великом гледаношћу. У јулу 2020. године Ћосић се хвалио како Н1 бележи гледаност већу од свих других телевизија. Да би доказивали своју велику гледаност позивали су се на платформу ТВ беат, која наводно мери целу базу гледалаца, а не само узорак.

- Мерења ТВ беата су врло прецизна, јер се врше на повратном сигналу са око 340.000 сет бокс уређаја у СББ мрежи - саопштили су прошлог маја из Јунајтед групе. Међутим, 2019. Јунајтед група је оперисала с другачијим подацима. У званичном саопштењу, од априла 2019. године, наводи се да платформа ТВ беат, прикупља податке са 450.000 уређаја. Поставља се питање зашто су годину дана касније саопштили да имају 120.000 уређаја мање? Шта се крије иза ове информације? Или је СББ због лошег програма њихове две главне телевизије изгубио 120.000 корисника, или Јунајтед група, зависно од ситуације надувава број претплатника. 

Какво је стварно стање ствари? Према извештају Нилсена, компаније за мерење и анализу података, удео у гледаности телевизије Н1 2019. године био је 0,85 одсто. Дакле, Н1 има гледаност на нивоу статистичке грешке.

За новац који је уложен то је очајан резултат. Званичних података о новцу који је потрошен нема. Све у вези с СББ-ом и Јунајтед групом је тајновито. Зна се само да је 2018. године амерички KKR продао свој већински пакет у СББ-у за 2,6 милијарди евра. Тада су нови власници најавили да ће инвестирати 300 милиона евра у развој пословања на Балкану. Резултат? Вучићева популарност из године у годину расте! Мило Ђукановић, чију су позицију бранили грчевитије од њега самог, изгубио је пресудне изборе! И парламентарне и оне у Никшићу. Борећи се да постану богаташи Црногорци су заборавили на традицију својих ђедова и очева, који су се угледали на јунаке. На најбоље међу собом. Били су свесни да привилегије прате храбре. И честите. У доба Тита, које је пропагирано као златно доба, у ком су Црногорци постали део савременог света, најгори су постали најимућнији. Најмање вредни добили су прилику да заседну на престо Петровића, и да за цигарете и кокаин продају Вучји до и Бојну њиву. Краљ Никола Први Петровић, обраћајући се 1916. године посланицима црногорске скупштине, који су предлагали потписивање мира с Аустро-угарском, рекао је следеће:

- Ђе су ни богатства? Немамо богатих поља, немамо земаљских блага, немамо ништа што се даде очима обухватити и рукама дохватити. Имамо част и славу. Лишимо ли се тога, све смо изгубили!

До тога је дошло са Милом Ђукановићем. Све што Црногорци желе данас јесу вредности које се рукама могу дограбити. Из њихових очију ишчичела је част. И постала крик вечите глади за новцем. За моћи. За незаслуженим пригилегијама.  Колинда Грабар Китаровић, коју је Н1 подржавао, изгубила је на изборима, и напустила Банске дворе. Од 2014. године на свим изборима Н1 води кампању против Милорада Додика. Неуспешно. Додик је све јачи. Ако постоји један израз који може да сублимира цео бизнис Јунајтед групе онда је то неуспех. И инфантилна склоност промоцији аутсајдерских идеја.

Већ данима највећи новосадски политички аутсајдер преко Шолакових телевизија критикује изградњу три највећа новосадска пројекта у савременој историји. Фрушкогорски коридор, вредан више од 630 милиона евра, ковид болницу вредну 4,15 милијрди динара, и нови мост преко Дунава, који је процењен на око 130 милиона евра. Ниједан од три пројекта, према мишљењу политичара који имају дупло мањи рејтинг од телевизија Јунајтед групе, није потребан грађанима. У свом разметљивом критизерству као посебан проблем означили су чињеницу да ће коридор и мост градити кинеске компаније.

Предложили су да се пројекат понуди немачким или америчким фирмама. Као и свему другом, критичари нису утемељени у користи за грађане. Они инсистирају на политичком и економском празноверју. На злонамерним предрасудама. Њихови приговори заснивају се на претпоставци да све што долази из Кине представља мању вредност у односу на Запад. Оспоравање стручности кинеским компанијама у области грађевинарства идентично је уверењу да Бил Гејтс прави вакцине да би чиповао српске хипстере.

Од кинеског зида, до моста Хонг Конг-Џухај-Макао, кинески инжењери и радници, у рекордним роковима изградили су безброј грађевинских чуда. О мосту који спаја Хонг Конг и Макао Би-Би-Си је овако известио: “Мост је дуг 55 километара. Дизајниран је да издржи земљотресе и тајфуне и изграђен од 400.000 тона челика, колико је довољно за изградњу 60 Ајфелових кула”. Кад то претворимо у бројеве дођемо до следећих фрапантних података. Кинези су за осам година направили мост од 55 километара преко океана. Критичари кинеских компанија и инвестиција су с немачким партнерима осам година градили Мост слободе дугачак 1.382 метра, који су наши пријатељи Американци срушили у НАТО бомбардовању 1999. године. Притом, Мост слободе није грађен испочетка, јер су носећи стубови преживели бомбардовање. Жежељев мост, дугачак 474 метра, градиле су целих шест година компаније из Европске уније, које су три пута дизале цену градње. Кинеске фирме градиле су годишње 6,8 километара најкомпикованијег грађевинског подухвата 21 века. За то време фирме са Запада градиле су годишње 79 метара Жежељевог моста, односно 172 метра Моста слободе. За 14 година, колико су грађена два новосадска моста укупне дужине 1.856 метара, Кина и кинеске фирме изградиле би мост од 90 километара. То је раздаљина од Београда до Новог Сада. Бројеви говоре више од свих речи.

Милорад Бојовић