REZON: Pogubna uzaludnost pogrešne fiksacije

Razlika između ova dva iskaza je višestruka. I mnogoznačna. Veliki broj građana Sirakuze, bio je uveren, u periodu od 287. do 212. godine, da Arhimed greši. Isto tako, jedan broj Srba, bio je ubeđen, u periodu od 2014. do 2021. godine, da Đilas ima šanse da ispuni svoje obećanje. I jedni i drugi katrastrofalno su pogrešili. Arhimedova tvrdnja zasnivala se na znanju, a Đilasova na ličnoj frustraciji. Oslonac koji je tražio Arhimed stvar je tačnih proračuna, a Đilasova ambicija neralnih želja. Oslonac za realizaciju Arhimedove ideje još uvek nije pronađen, a pare za Đilasovo rušenje Vučića su redovno stizale od 2014. U ogromnim količinima. I nestale. Isparile u lošem TV programu. U lošoj koncepciji. Suština razlaza s Jugoslavom Ćosićem nije saopštena, ali je jednostavna. Uloženi novac nije doneo očekivani rezultat. A cilj je bio oslabiti Vučića, i preuzeti vlast u Srbiji.

     U televizijski program koji se bavio samo jednom stvari, napadima na SNS i Vučića, uložene su desetine miliona evra. Ali i posle sedam godina, rejting televizije je ostao ispod jedan odsto.

Sukob na N1 je očekivan rasplet događaja u poslovima s velikim ulogom. Nijedan entuzijazam ne traje večno. Naročito finansijski. Suočen s konstantom loših rezultata, interes finansijera prerasta u neizlečivu frustraciju. Investitori smatraju da televizija mora biti korisna delatnost! Korisnost može biti iskazana u novcu, ili u ekvivalentnoj količini moći i uticaja. Finansijeri i vlasnici Junajted grupe smatraju da se do autoriteta može doći samo dolaskom na vlast. U njihovom diskursu, moć i uticaj su takođe mereni novcem, za razliku od Đilasa koji voli i naturalna bogastva.

     Kad se sve zbroji, finansiranje N1 bila je promašena investicija. Međutim, za lošu gledanost najmanje je kriv Ćosić. On je sprovodio ono što su vlasnici od njega zahtevali. Fiksacija je posledica neminovnosti. A neminovnost je uvek skopčana s besmislenim žrtvama. Da bi akcija osvajanja umova ljudi bila plodonosna mora se zasnivati na razumnim očekivanjima i projekcijama. Lični animozitet ne može predstavljati temelj uspešnog posla. Niti se na njemu mogu zasnivati dobre političke projekcije. Ako se stvari posmatraju samo kroz prizmu vlastitih očekivanja, nerazumno postaje logično, a predubeđenja prerastaju u činjenice. U jednostrano i pogrešno fokusiranoj stvarnosti, balast katastrofalnih naslaga lične prošlosti prestaje da bude otežavajuća okolnost i nudi se kao objektivna i realna prilika. Ta iracionalna percepcija onemogućila je vlasnike Junajted grupe da ozbiljnije pristupe tumačenju srpske stvarnosti i srpskog mentaliteta.

Dva Dragana, Đilas i Šolak, svoj plan rušenja Vučića i preuzimanja vlasti u Srbiji, zasnivali su na pretpostavci da u svemu imaju pomoć američkih službi. To je istovremno bila prednost i nedostatak. Jedan od prvih savetnika u stvaranju balkanskog Si-En-Ena bio je bivši američki ambasador Kameron Manter. On je godinu dana pre zvaničnog početka rada N1, 2013. godine postao savetnik borda direktora SBB-a. Pored Mantera SBB-u je pomagao i bivši šef Cie, Dejvid Petreus.

Rezultat? Televizijski program koji predstavlja negaciju novinarstva. Sve informativne, zabavne, dokumentarne, a ponekad i sportske emisije podređene su samo jednom cilju - rušenju Vučića. Da bi se postigla takva frekvencija negativnih vesti, one su morale biti pretvorene u manipulaciju, da stvarnost nije ono što Srbi žive već ono što im kaže N1.  Osim vestima, Junajted grupa je manipulisala i statistikom. Pre dve godine Nova S se pohvalila velikom gledanošću. U julu 2020. godine Ćosić se hvalio kako N1 beleži gledanost veću od svih drugih televizija. Da bi dokazivali svoju veliku gledanost pozivali su se na platformu TV beat, koja navodno meri celu bazu gledalaca, a ne samo uzorak.

- Merenja TV beata su vrlo precizna, jer se vrše na povratnom signalu sa oko 340.000 set boks uređaja u SBB mreži - saopštili su prošlog maja iz Junajted grupe. Međutim, 2019. Junajted grupa je operisala s drugačijim podacima. U zvaničnom saopštenju, od aprila 2019. godine, navodi se da platforma TV beat, prikuplja podatke sa 450.000 uređaja. Postavlja se pitanje zašto su godinu dana kasnije saopštili da imaju 120.000 uređaja manje? Šta se krije iza ove informacije? Ili je SBB zbog lošeg programa njihove dve glavne televizije izgubio 120.000 korisnika, ili Junajted grupa, zavisno od situacije naduvava broj pretplatnika. 

Kakvo je stvarno stanje stvari? Prema izveštaju Nilsena, kompanije za merenje i analizu podataka, udeo u gledanosti televizije N1 2019. godine bio je 0,85 odsto. Dakle, N1 ima gledanost na nivou statističke greške.

Za novac koji je uložen to je očajan rezultat. Zvaničnih podataka o novcu koji je potrošen nema. Sve u vezi s SBB-om i Junajted grupom je tajnovito. Zna se samo da je 2018. godine američki KKR prodao svoj većinski paket u SBB-u za 2,6 milijardi evra. Tada su novi vlasnici najavili da će investirati 300 miliona evra u razvoj poslovanja na Balkanu. Rezultat? Vučićeva popularnost iz godine u godinu raste! Milo Đukanović, čiju su poziciju branili grčevitije od njega samog, izgubio je presudne izbore! I parlamentarne i one u Nikšiću. Boreći se da postanu bogataši Crnogorci su zaboravili na tradiciju svojih đedova i očeva, koji su se ugledali na junake. Na najbolje među sobom. Bili su svesni da privilegije prate hrabre. I čestite. U doba Tita, koje je propagirano kao zlatno doba, u kom su Crnogorci postali deo savremenog sveta, najgori su postali najimućniji. Najmanje vredni dobili su priliku da zasednu na presto Petrovića, i da za cigarete i kokain prodaju Vučji do i Bojnu njivu. Kralj Nikola Prvi Petrović, obraćajući se 1916. godine poslanicima crnogorske skupštine, koji su predlagali potpisivanje mira s Austro-ugarskom, rekao je sledeće:

- Đe su ni bogatstva? Nemamo bogatih polja, nemamo zemaljskih blaga, nemamo ništa što se dade očima obuhvatiti i rukama dohvatiti. Imamo čast i slavu. Lišimo li se toga, sve smo izgubili!

Do toga je došlo sa Milom Đukanovićem. Sve što Crnogorci žele danas jesu vrednosti koje se rukama mogu dograbiti. Iz njihovih očiju iščičela je čast. I postala krik večite gladi za novcem. Za moći. Za nezasluženim prigilegijama.  Kolinda Grabar Kitarović, koju je N1 podržavao, izgubila je na izborima, i napustila Banske dvore. Od 2014. godine na svim izborima N1 vodi kampanju protiv Milorada Dodika. Neuspešno. Dodik je sve jači. Ako postoji jedan izraz koji može da sublimira ceo biznis Junajted grupe onda je to neuspeh. I infantilna sklonost promociji autsajderskih ideja.

Već danima najveći novosadski politički autsajder preko Šolakovih televizija kritikuje izgradnju tri najveća novosadska projekta u savremenoj istoriji. Fruškogorski koridor, vredan više od 630 miliona evra, kovid bolnicu vrednu 4,15 milijrdi dinara, i novi most preko Dunava, koji je procenjen na oko 130 miliona evra. Nijedan od tri projekta, prema mišljenju političara koji imaju duplo manji rejting od televizija Junajted grupe, nije potreban građanima. U svom razmetljivom kritizerstvu kao poseban problem označili su činjenicu da će koridor i most graditi kineske kompanije.

Predložili su da se projekat ponudi nemačkim ili američkim firmama. Kao i svemu drugom, kritičari nisu utemeljeni u koristi za građane. Oni insistiraju na političkom i ekonomskom praznoverju. Na zlonamernim predrasudama. Njihovi prigovori zasnivaju se na pretpostavci da sve što dolazi iz Kine predstavlja manju vrednost u odnosu na Zapad. Osporavanje stručnosti kineskim kompanijama u oblasti građevinarstva identično je uverenju da Bil Gejts pravi vakcine da bi čipovao srpske hipstere.

Od kineskog zida, do mosta Hong Kong-Džuhaj-Makao, kineski inženjeri i radnici, u rekordnim rokovima izgradili su bezbroj građevinskih čuda. O mostu koji spaja Hong Kong i Makao Bi-Bi-Si je ovako izvestio: “Most je dug 55 kilometara. Dizajniran je da izdrži zemljotrese i tajfune i izgrađen od 400.000 tona čelika, koliko je dovoljno za izgradnju 60 Ajfelovih kula”. Kad to pretvorimo u brojeve dođemo do sledećih frapantnih podataka. Kinezi su za osam godina napravili most od 55 kilometara preko okeana. Kritičari kineskih kompanija i investicija su s nemačkim partnerima osam godina gradili Most slobode dugačak 1.382 metra, koji su naši prijatelji Amerikanci srušili u NATO bombardovanju 1999. godine. Pritom, Most slobode nije građen ispočetka, jer su noseći stubovi preživeli bombardovanje. Žeželjev most, dugačak 474 metra, gradile su celih šest godina kompanije iz Evropske unije, koje su tri puta dizale cenu gradnje. Kineske firme gradile su godišnje 6,8 kilometara najkompikovanijeg građevinskog poduhvata 21 veka. Za to vreme firme sa Zapada gradile su godišnje 79 metara Žeželjevog mosta, odnosno 172 metra Mosta slobode. Za 14 godina, koliko su građena dva novosadska mosta ukupne dužine 1.856 metara, Kina i kineske firme izgradile bi most od 90 kilometara. To je razdaljina od Beograda do Novog Sada. Brojevi govore više od svih reči.

Milorad Bojović