Милош Мајдевац је један од 100 најбољих ФИФА играча у свету
За све оне клинце које проводе бесане ноћи по играоницама, сањајући о савршеном резултату, јунак савременог доба је Милош Мајдевац који је ушао у топ 100 ФИФА играча на свету, а 2018. постао део новооформљеног ФИФА тима Црвене Звезде.
Ради се о компјутерској игрици ФИФИ, која је ушла у Гинисову књигу рекорда као најбоље продавана на свету. Милош Мајдевац, познат у свету Е спорта као „Брстимир“ 2018. године освојио је треће место на квалификационом турниру, у организацији Манчестер ситија, за регион Северне Америке, а 2019. прво место у Преисгелд-лиги, у организацији немачког Е спорт тима „Thats Football”.
Разговарамо с Милошем о томе како му је омиљена игрица постала професија, која не омета његову посвећеност вежбању и студијама Журналистике на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, на којима је апсолвент.
Када си почео да играш ФИФУ и колико ти је требало да дођеш до данашњег професионалног нивоа, односно кад је играње престало да буде забава и постало професија?
- Почео сам да играм ФИФУ на вишем нивоу 2010. године у септембру, када сам купио своју прву оригиналну верзију ове игрице. Од ФИФЕ 11 па све до данас, када је актуелна ФИФА 19, играм онлајн против других играча из целог света. Када се израчуна то је око девет година свакодневног вежбања, али што се тиче ФИФЕ увек и из сваке нове утакмице се може напредовати и научити нешто ново.
Колико времена дневно проводиш играјући или тренирајући за ову игрицу, сад када си на професионалоном нивоу?
- Сваког септембра излази нова верзија ФИФЕ па тако ускоро излази и ФИФА 20. Почевши од септембра па наредне године до августа траје сезона и током тог периода вежбам свакодневно. Највише играм викендом и тада проводим од 3 до 4 сата играјући сваки дан.
Колико се Милош Мајдевац разликује од Брстимира?
- Веома је мала разлика између Милоша и Брстимира, с обзиром на то да један без другог не могу. Карактеристике које имам ван игрице, одражавају се и на саму игрицу. С обзиром да сам 15 од 23 године провео тренирајући прво фудбал па онда кошарку, научио сам да увек дајем све од себе и да никада не треба одустајати.
Играш ли фудбал и у реалном свету или само виртуелном? Зашто баш Е спорт, а не традиционални спорт, или бираш оба?
- Фудбал и генерално спорт ми је одувек био велика страст. Када сам био млађи тренирао сам фубал, а сада играм само рекреативно са друштвом. Страст коју имам према фудбалу водила ме је испоставило се кроз цео досадашњи живот. Када сам уписивао факултет одлучио сам се за новинарство и то опет због спорта и жеља ми је била спортско новинарство. Што се тиче Е спорта или традиоционалног, увек бирам традиционални пре вирутелног. Међутим од када се бавим ФИФОМ као неком врстом занимања, увек сам се трудио да дам добар пример да не мора свако ко игра игрице, да се уклапа у онај стереотипски нездрави живот једног „гејмера”. Одласци у теретану као и рекреативни фудбал су само неке од ствари који се не везују за „гејмера”, а ја волим да их промовишем и покажем да здравље и гејминг могу да иду једно с другим.
Како организујеш своје време и успеваш да те рачунар не одвлачи од студија, будући да си успешан студент Журналистике?
- Веома је тешко организовати и ускладити све, али покушавам све да изједначим и да ништа не буде запостављено због нечег другог - социјални живот, факултет и ФИФА. Вероватно је тајна успеха у томе што ме факултет не обавезује много током целе године, већ само у испитним роковима. Најважније је да се правилно распореди време и онда је све могуће уклопити.
Напоменуо си једном да покушаваш да развијеш Е спорт на овим просторима. Да ли је то професија од које би млади са ових простора могли да живе?
- Промоција Е спорта генерално, а поготово ФИФЕ на овим просторима је нешто што ме је и подстакло да почнем да се бавим овим професионално. Е спорт је тек у развоју у Србији, али већ постоје игрице од којих може да се живи. Сигуран сам да ће у блиској будућности ниво Е спорта у Србији бити веома близу нивоа који је у Западној Европи и да ће и овде моћи да се живи од ове професије.
Који је твој савет младима који ноћи проводе у играоницама, сањајући да дођу на твоје место?
- Дошао сам до овог нивоа највише дуготрајним и често напорним вежбањем. Ипак, сигуран сам да никада не бих достигао овај ниво да ми то није велика страст. Евентуална жеља за неким профитом, којег тренутно скоро и да нема, никада не може да се пореди са играњем из страсти и жељом за напретком. Тако да је најбољи савет како за ову тако и за сваку другу професију, ради оно што волиш и шанса ће се појавити.
С. М.
фото: приватна архива