Miloš Majdevac je jedan od 100 najboljih FIFA igrača u svetu
Za sve one klince koje provode besane noći po igraonicama, sanjajući o savršenom rezultatu, junak savremenog doba je Miloš Majdevac koji je ušao u top 100 FIFA igrača na svetu, a 2018. postao deo novooformljenog FIFA tima Crvene Zvezde.
Radi se o kompjuterskoj igrici FIFI, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najbolje prodavana na svetu. Miloš Majdevac, poznat u svetu E sporta kao „Brstimir“ 2018. godine osvojio je treće mesto na kvalifikacionom turniru, u organizaciji Mančester sitija, za region Severne Amerike, a 2019. prvo mesto u Preisgeld-ligi, u organizaciji nemačkog E sport tima „Thats Football”.
Razgovaramo s Milošem o tome kako mu je omiljena igrica postala profesija, koja ne ometa njegovu posvećenost vežbanju i studijama Žurnalistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na kojima je apsolvent.
Kada si počeo da igraš FIFU i koliko ti je trebalo da dođeš do današnjeg profesionalnog nivoa, odnosno kad je igranje prestalo da bude zabava i postalo profesija?
- Počeo sam da igram FIFU na višem nivou 2010. godine u septembru, kada sam kupio svoju prvu originalnu verziju ove igrice. Od FIFE 11 pa sve do danas, kada je aktuelna FIFA 19, igram onlajn protiv drugih igrača iz celog sveta. Kada se izračuna to je oko devet godina svakodnevnog vežbanja, ali što se tiče FIFE uvek i iz svake nove utakmice se može napredovati i naučiti nešto novo.
Koliko vremena dnevno provodiš igrajući ili trenirajući za ovu igricu, sad kada si na profesionalonom nivou?
- Svakog septembra izlazi nova verzija FIFE pa tako uskoro izlazi i FIFA 20. Počevši od septembra pa naredne godine do avgusta traje sezona i tokom tog perioda vežbam svakodnevno. Najviše igram vikendom i tada provodim od 3 do 4 sata igrajući svaki dan.
Koliko se Miloš Majdevac razlikuje od Brstimira?
- Veoma je mala razlika između Miloša i Brstimira, s obzirom na to da jedan bez drugog ne mogu. Karakteristike koje imam van igrice, odražavaju se i na samu igricu. S obzirom da sam 15 od 23 godine proveo trenirajući prvo fudbal pa onda košarku, naučio sam da uvek dajem sve od sebe i da nikada ne treba odustajati.
Igraš li fudbal i u realnom svetu ili samo virtuelnom? Zašto baš E sport, a ne tradicionalni sport, ili biraš oba?
- Fudbal i generalno sport mi je oduvek bio velika strast. Kada sam bio mlađi trenirao sam fubal, a sada igram samo rekreativno sa društvom. Strast koju imam prema fudbalu vodila me je ispostavilo se kroz ceo dosadašnji život. Kada sam upisivao fakultet odlučio sam se za novinarstvo i to opet zbog sporta i želja mi je bila sportsko novinarstvo. Što se tiče E sporta ili tradiocionalnog, uvek biram tradicionalni pre virutelnog. Međutim od kada se bavim FIFOM kao nekom vrstom zanimanja, uvek sam se trudio da dam dobar primer da ne mora svako ko igra igrice, da se uklapa u onaj stereotipski nezdravi život jednog „gejmera”. Odlasci u teretanu kao i rekreativni fudbal su samo neke od stvari koji se ne vezuju za „gejmera”, a ja volim da ih promovišem i pokažem da zdravlje i gejming mogu da idu jedno s drugim.
Kako organizuješ svoje vreme i uspevaš da te računar ne odvlači od studija, budući da si uspešan student Žurnalistike?
- Veoma je teško organizovati i uskladiti sve, ali pokušavam sve da izjednačim i da ništa ne bude zapostavljeno zbog nečeg drugog - socijalni život, fakultet i FIFA. Verovatno je tajna uspeha u tome što me fakultet ne obavezuje mnogo tokom cele godine, već samo u ispitnim rokovima. Najvažnije je da se pravilno rasporedi vreme i onda je sve moguće uklopiti.
Napomenuo si jednom da pokušavaš da razviješ E sport na ovim prostorima. Da li je to profesija od koje bi mladi sa ovih prostora mogli da žive?
- Promocija E sporta generalno, a pogotovo FIFE na ovim prostorima je nešto što me je i podstaklo da počnem da se bavim ovim profesionalno. E sport je tek u razvoju u Srbiji, ali već postoje igrice od kojih može da se živi. Siguran sam da će u bliskoj budućnosti nivo E sporta u Srbiji biti veoma blizu nivoa koji je u Zapadnoj Evropi i da će i ovde moći da se živi od ove profesije.
Koji je tvoj savet mladima koji noći provode u igraonicama, sanjajući da dođu na tvoje mesto?
- Došao sam do ovog nivoa najviše dugotrajnim i često napornim vežbanjem. Ipak, siguran sam da nikada ne bih dostigao ovaj nivo da mi to nije velika strast. Eventualna želja za nekim profitom, kojeg trenutno skoro i da nema, nikada ne može da se poredi sa igranjem iz strasti i željom za napretkom. Tako da je najbolji savet kako za ovu tako i za svaku drugu profesiju, radi ono što voliš i šansa će se pojaviti.
S. M.
foto: privatna arhiva