Пољопривредницима повољни кредити, уз дотацију државе
Пољопривредници већ од почетка маја могу конкурисати за кредите за које држава плаћа део камате. Уместо комерцијалних кредита, на које је камата од пет до осам одсто, зајам ће моћи добити уз три одсто камате.
За жене носиоце газдинстава и млађе од 40 година, камата ће бити један одсто.С друге стране, младим пољопривредницима који би да купе земљиште, од средине јуна на располагању ће бити и повољни државни кредити, најавили су у Министарству пољопривреде.
Српски министар пољопривреде Бранислав Недимовић је, говорећи о тој олакшици на јавном сервису РТС, навео да је значајно што држава чини напоре да млади на тај начин могу стећи иметак, а да при томе не морају да залажу очевину. Зато Недимовић сматра да ће се на тако млади подстаћи на то да се с више елана и воље баве пољопривредном производњом. Да би их задржала на селу, држава ће средином јуна млађима од 40 година, преко Поштанске штедионице понудити кредите за куповину ораница – на 20 година уз камату од 1,9 одсто, и без учешћа. Гаранција је хипотека на купљену парцелу.
Олакшице за њиве потребне свима
Савез пољопривредника Баната поздравио је банкарске субвенције и кредитне олакшице које је држава спремила пољопривредницима, али има резерве према олакшицама које се дају млађима од 40 година ради куповине земље.
– Лепо је што држава чини да помогне пољопривреду уопште, али не видимо зашто погодности ради стицања иметка имају само млађи од 40 година, када је 67 одсто пољопривредника просечне старости 61 годину – казао је јуче за „Дневник” председник Савеза пољопривредника Баната Драган Клеут. – Не видимо разлог зашто те олакшице не би могли добити и земљорадници од 40 до 50 година који имају малолетну децу. Питамо зашто је тој категорији ускраћено да шири имање.
– Ако успемо да дођемо до 1.000 младих газдинстава, која су купила земљу на такав начин, направили смо велики посао – истакао је министар Недимовић. – Човек који живи и производи на српском селу у просеку има 62 године. Тек сваки 14. носилац пољопривредног газдинства има мање од 40 година. Насупрот увреженом мишљењу, највећи део њих је дигитално и економски писмен. Оно што им недостаје није радна етика, већ довољно земљишта.
Додуше, држава, макар за сада, није понудила своје оранице, премда за њих влада највеће интересовање земљорадника.
После мајског празновања кренуће и одобравање субвенционисаних кредита за пољопривреднике ради набавке репроматеријала, опреме, стоке и хране за животиње. За то је издвојено 600 милиона динара, 50 милиона мање него 2018. Али, пребацивањем новца из других мера, из Министарства обећавају да ће за дотирање камата дати милијарду динара и тако у пољопривреду убризгати десет пута више пара.
Осим кредита, Министарство пољопривреде донело је измене Правилника о подстицајима за набавку нових машина и опреме за биљну производњу. Новина је то да је вредност инвестиције за коју се подноси захтев за подстицаје најмање 65.000 динара, а не досадашњих 100.000 динара, а промењена је и листа прихватљивих инвестиција. Такође, Министарство је изменило Правилник о набавци квалитетних приплодних грла за унапређење сточарске производње. Захтеви се предају Управи за аграрна плаћања од 1. јула до 15. октобра ове године. Највиши укупни износ подстицаја који подносилац може остварити по захтеву за календарску годину износи 3.000.000 динара. Измене Правилника односе се на набавку јуница млечних и комбинованих раса – конкурисати могу они који имају најмање три краве, а највише 100.
З. Делић
