Poljoprivrednicima povoljni krediti, uz dotaciju države
Poljoprivrednici već od početka maja mogu konkurisati za kredite za koje država plaća deo kamate. Umesto komercijalnih kredita, na koje je kamata od pet do osam odsto, zajam će moći dobiti uz tri odsto kamate.
Za žene nosioce gazdinstava i mlađe od 40 godina, kamata će biti jedan odsto.S druge strane, mladim poljoprivrednicima koji bi da kupe zemljište, od sredine juna na raspolaganju će biti i povoljni državni krediti, najavili su u Ministarstvu poljoprivrede.
Srpski ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je, govoreći o toj olakšici na javnom servisu RTS, naveo da je značajno što država čini napore da mladi na taj način mogu steći imetak, a da pri tome ne moraju da zalažu očevinu. Zato Nedimović smatra da će se na tako mladi podstaći na to da se s više elana i volje bave poljoprivrednom proizvodnjom. Da bi ih zadržala na selu, država će sredinom juna mlađima od 40 godina, preko Poštanske štedionice ponuditi kredite za kupovinu oranica – na 20 godina uz kamatu od 1,9 odsto, i bez učešća. Garancija je hipoteka na kupljenu parcelu.
Olakšice za njive potrebne svima
Savez poljoprivrednika Banata pozdravio je bankarske subvencije i kreditne olakšice koje je država spremila poljoprivrednicima, ali ima rezerve prema olakšicama koje se daju mlađima od 40 godina radi kupovine zemlje.
– Lepo je što država čini da pomogne poljoprivredu uopšte, ali ne vidimo zašto pogodnosti radi sticanja imetka imaju samo mlađi od 40 godina, kada je 67 odsto poljoprivrednika prosečne starosti 61 godinu – kazao je juče za „Dnevnik” predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut. – Ne vidimo razlog zašto te olakšice ne bi mogli dobiti i zemljoradnici od 40 do 50 godina koji imaju maloletnu decu. Pitamo zašto je toj kategoriji uskraćeno da širi imanje.
– Ako uspemo da dođemo do 1.000 mladih gazdinstava, koja su kupila zemlju na takav način, napravili smo veliki posao – istakao je ministar Nedimović. – Čovek koji živi i proizvodi na srpskom selu u proseku ima 62 godine. Tek svaki 14. nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima manje od 40 godina. Nasuprot uvreženom mišljenju, najveći deo njih je digitalno i ekonomski pismen. Ono što im nedostaje nije radna etika, već dovoljno zemljišta.
Doduše, država, makar za sada, nije ponudila svoje oranice, premda za njih vlada najveće interesovanje zemljoradnika.
Posle majskog praznovanja krenuće i odobravanje subvencionisanih kredita za poljoprivrednike radi nabavke repromaterijala, opreme, stoke i hrane za životinje. Za to je izdvojeno 600 miliona dinara, 50 miliona manje nego 2018. Ali, prebacivanjem novca iz drugih mera, iz Ministarstva obećavaju da će za dotiranje kamata dati milijardu dinara i tako u poljoprivredu ubrizgati deset puta više para.
Osim kredita, Ministarstvo poljoprivrede donelo je izmene Pravilnika o podsticajima za nabavku novih mašina i opreme za biljnu proizvodnju. Novina je to da je vrednost investicije za koju se podnosi zahtev za podsticaje najmanje 65.000 dinara, a ne dosadašnjih 100.000 dinara, a promenjena je i lista prihvatljivih investicija. Takođe, Ministarstvo je izmenilo Pravilnik o nabavci kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje stočarske proizvodnje. Zahtevi se predaju Upravi za agrarna plaćanja od 1. jula do 15. oktobra ove godine. Najviši ukupni iznos podsticaja koji podnosilac može ostvariti po zahtevu za kalendarsku godinu iznosi 3.000.000 dinara. Izmene Pravilnika odnose se na nabavku junica mlečnih i kombinovanih rasa – konkurisati mogu oni koji imaju najmanje tri krave, a najviše 100.
Z. Delić
