Споразуми о слободној трговини отварају тржиште од милијарду људи
БЕОГРАД: Захваљујући новом Споразуму о слободној трговини са Турском, који је у име владе Србије потписао у уторак министар трговине Расим Љајић, по први пут ће српским сточарима бити омогућен бесцарински извоз 5.000 тона говеђег меса годишње на турско тржиште.
Такође, споразум подразумева и дефинисане квоте сировог и рафинисаног сунцокретовог уља, семена сунцокрета и појединих врста пекарских производа, а квоте за извоз одређених врста смрзнутог поврћа и сувих шљива из Србије у Турску биће удвостручене.
Споразум о слободној трговини са Турском је још један у низу таквих споразума, који нашој земљи омогућавају да извози робу без царине на тржишта од укупно око милијарду потрошача. Реч је о тржиштима југоисточне Европе - ЦЕФТА, Европског удружења слободне трговине - ЕФТА, Русије, Белорусије, Турске и Казахстана.
Ту је и слободна трговина, односно преференцијални услови трговине са ЕУ, као и општа шема преференцијала са САД, која је важила до краја 2017. и очекује се да буде обновљена. Директорка Сектора за међународне економске односе у ПКС Јелена Јовановић подсећа да је стари Соразум о слободној трговини са Турском потписан 2009. и да се овим новим предвиђа проширење највише на пољопривредне производе.
"Преговорили су били тешки, пошто је Турска пољопривредна земља и штити домаће тржиште. Добили смо дуплирање квота, што је важно за српске привреднике. Још важније је да смо добили и проширење споразума који се односи на услуге, посебно финансијске, телекоминикационе, консултантске услуге и све оно где у последњих десетак година бележимо велики суфицит", рекла је Јовановић Танјугу.
Каже да се број турских компанија у Србији повећава и да је прошле године регистровано 125 турских компанија, као и да су нови споразуми добар сигнал за нове инвеститоре. Стари споразум се примењивао од септембра 2010. по моделу асиметричне либерализације трговине у корист српске стране.
Споразум је шанса је за српске привреднике да извозе робу без царине у Турску на тржиште од око 70 милиона становника, као и да набављају сировине и полупроизводе, прерарађују их у Србији и даље пласирају у ЕУ, Турску и земље ЦЕФТА без царина или са преференцијалним царинама. Истиче да су за Србију најважнији споразуми о слободној трговини са ЕУ, Русијом и Турском, али и са осталим земљама и посебно ЦЕФТА.
Јовановић нагласава да ти споразуми значе да можемо да "стављамо робу на страно тржиште под истим условима као на домаћем", без плаћања царине. На пример, пољопривредни производи су prеthodnih година, захваљујући тим споразумима, у старту на страном тржишту били више од 20 одсто јефтинији него производи осталих извозника.
"Наши највећи партнери, када је реч о извозу, су земље ЕУ и земље у окружењу (ЦЕФТА). Тешко је квантификовати, али можемо да кажемо да је дуплирана роба која је била на режиму слободне трговине у prеthodnih пет година", рекла је. Јовановић је навела да је за приближивање Србије Европској унији најважнија била примена Прелазног споразума о слободној трговини и Споразума о стабилизацији и придруживању, што је била одскочна даска за привреднике да науче како да послују на страним тржиштима.
Србија је чланица ЦЕФТА, зоне слободне трговине у југоисточној Европи, која омогућава бесцарински приступ тржишту од 22 милиона потрошача. Чланице ЦЕФТА су Албанија, БиХ, Македонија, Молдавија, Црна Гора и Србија.
Србија има споразум о слободној трговини са ЕФТА, што омогућава бесцарински приступ тржишту од осам милиона потрошача. Чланице ЕФТА су Исланд, Лихтенштај, Норвешка и Швајцарска. Споразуми о слободној трговини са Русијом и Белорусијом омогућавају српским предузећима и страним инвеститорима који производе у Србији, да без царина извозе робу на тржишта која имају више од 155 милиона потрошаца, 146 милиона у Русији и више од девет милиона у Белорусији.
Споразум о слободној трговини Србије и Казахстана потписан је 7. октобра 2010. и привремено се примењује од 1. јануара 2011. Споразум је закључен ради унапређења и продубљивања узајамне трговинско-економске сарадње. Србија има преференцијалне услове трговине са ЕУ и САД, што омогућава бесцарински извоз одређених роба произведених у Србији на та тржишта.
Споразум о стабилизацији и придруживању (SSP) и Прелазни трговински споразум потписани су 29. априла 2008. године у Бриселу, а ратификовала их је Народна скупштина Републике Србије 9. септембра 2008. године. Од 1. фебруара 2009. Србија једнострано примењује Прелазни трговински споразум, годину дана пре него што је његова примена одобрена и у ЕУ.
Он садржи углавном трговинске одредбе С СП-а. Почетак ратификације одобрен је у јуну 2010. године, а Европски парламент 19. јануара 2011. ратификује ССП. Одлука Европског савета да закључи споразум усвојена је 22. јула 2013, што је отворило пут за његово ступање на снагу 1. септембра 2013.
С СП-ом се ствара зона слободне трговине измеду Србије и ЕУ у прелазном периоду од шест година. Обавеза Србије се састоји у постепеном укидању царина, а ЕУ тим уговором потврђује слободан приступ роби из Србије на тржишту ЕУ. Спољнотрговинска размена са САД великим делом се одвијала на основу Општег система преференцијала (ОСП), програма одобравања трговинских повластица, који је одобрен Србији 1. јула 2005. године.
Програм ОСП обезбеђивао је референцијални бесцарински третман за више од 4. 650 производа, листа производа се анализира и мења два пута годишње уз учешце америчких произвођача.
Такође, Србија је започела преговоре о са Евроазијском економском унијом (ЕЕУ) о унификацији трговинског режима, а председник Русије Владимир Путин је недавно изјавио да очекује да ће текући преговори ЕЕУ о оснивању зоне слободне трговине са Србијом бити успешно завршени.