Sporazumi o slobodnoj trgovini otvaraju tržište od milijardu ljudi

Takođe, sporazum podrazumeva i definisane kvote sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, semena suncokreta i pojedinih vrsta pekarskih proizvoda, a kvote za izvoz određenih vrsta smrznutog povrća i suvih šljiva iz Srbije u Tursku biće udvostručene. 



Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom je još jedan u nizu takvih sporazuma, koji našoj zemlji omogućavaju da izvozi robu bez carine na tržišta od ukupno oko milijardu potrošača. Reč je o tržištima jugoistočne Evrope - CEFTA, Evropskog udruženja slobodne trgovine - EFTA, Rusije, Belorusije, Turske i Kazahstana. 



Tu je i slobodna trgovina, odnosno preferencijalni uslovi trgovine sa EU, kao i opšta šema preferencijala sa SAD, koja je važila do kraja 2017. i očekuje se da bude obnovljena. Direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u PKS Jelena Jovanović podseća da je stari Sorazum o slobodnoj trgovini sa Turskom potpisan 2009. i da se ovim novim predviđa proširenje najviše na poljoprivredne proizvode.



"Pregovorili su bili teški, pošto je Turska poljoprivredna zemlja i štiti domaće tržište. Dobili smo dupliranje kvota, što je važno za srpske privrednike. Još važnije je da smo dobili i proširenje sporazuma koji se odnosi na usluge, posebno finansijske, telekominikacione, konsultantske usluge i sve ono gde u poslednjih desetak godina beležimo veliki suficit", rekla je Jovanović Tanjugu. 



Kaže da se broj turskih kompanija u Srbiji povećava i da je prošle godine registrovano 125 turskih kompanija, kao i da su novi sporazumi dobar signal za nove investitore. Stari sporazum se primenjivao od septembra 2010. po modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane.



Sporazum je šansa je za srpske privrednike da izvoze robu bez carine u Tursku na tržište od oko 70 miliona stanovnika, kao i da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerarađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama. Ističe da su za Srbiju najvažniji sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom i Turskom, ali i sa ostalim zemljama i posebno CEFTA. 



Jovanović naglasava da ti sporazumi znače da možemo da "stavljamo robu na strano tržište pod istim uslovima kao na domaćem", bez plaćanja carine. Na primer, poljoprivredni proizvodi su prethodnih godina, zahvaljujući tim sporazumima, u startu na stranom tržištu bili više od 20 odsto jeftiniji nego proizvodi ostalih izvoznika. 



"Naši najveći partneri, kada je reč o izvozu, su zemlje EU i zemlje u okruženju (CEFTA). Teško je kvantifikovati, ali možemo da kažemo da je duplirana roba koja je bila na režimu slobodne trgovine u prethodnih pet godina", rekla je. Jovanović je navela da je za približivanje Srbije Evropskoj uniji najvažnija bila primena Prelaznog sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je bila odskočna daska za privrednike da nauče kako da posluju na stranim tržištima. 



Srbija je članica CEFTA, zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, koja omogućava bescarinski pristup tržištu od 22 miliona potrošača. Članice CEFTA su Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Srbija. 



Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa EFTA, što omogućava bescarinski pristup tržištu od osam miliona potrošača. Članice EFTA su Island, Lihtenštaj, Norveška i Švajcarska. Sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom omogućavaju srpskim preduzećima i stranim investitorima koji proizvode u Srbiji, da bez carina izvoze robu na tržišta koja imaju više od 155 miliona potrošaca, 146 miliona u Rusiji i više od devet miliona u Belorusiji. 



Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kazahstana potpisan je 7. oktobra 2010. i privremeno se primenjuje od 1. januara 2011. Sporazum je zaključen radi unapređenja i produbljivanja uzajamne trgovinsko-ekonomske saradnje. Srbija ima preferencijalne uslove trgovine sa EU i SAD, što omogućava bescarinski izvoz određenih roba proizvedenih u Srbiji na ta tržišta. 



Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, a ratifikovala ih je Narodna skupština Republike Srbije 9. septembra 2008. godine. Od 1. februara 2009. Srbija jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, godinu dana pre nego što je njegova primena odobrena i u EU.



On sadrži uglavnom trgovinske odredbe S SP-a. Početak ratifikacije odobren je u junu 2010. godine, a Evropski parlament 19. januara 2011. ratifikuje SSP. Odluka Evropskog saveta da zaključi sporazum usvojena je 22. jula 2013, što je otvorilo put za njegovo stupanje na snagu 1. septembra 2013. 



S SP-om se stvara zona slobodne trgovine izmedu Srbije i EU u prelaznom periodu od šest godina. Obaveza Srbije se sastoji u postepenom ukidanju carina, a EU tim ugovorom potvrđuje slobodan pristup robi iz Srbije na tržištu EU. Spoljnotrgovinska razmena sa SAD velikim delom se odvijala na osnovu Opšteg sistema preferencijala (OSP), programa odobravanja trgovinskih povlastica, koji je odobren Srbiji 1. jula 2005. godine. 



Program OSP obezbeđivao je referencijalni bescarinski tretman za više od 4. 650 proizvoda, lista proizvoda se analizira i menja dva puta godišnje uz učešce američkih proizvođača. 



Takođe, Srbija je započela pregovore o sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EEU) o unifikaciji trgovinskog režima, a predsednik Rusije Vladimir Putin je nedavno izjavio da očekuje da će tekući pregovori EEU o osnivanju zone slobodne trgovine sa Srbijom biti uspešno završeni.