Језикоманија: Џорџија, а у Азији
Није баш граматика у питању, али занимљиво је. Гледајући евровизијске музичке преносе, упознали смо доста „нових” европских држава... Заправо, нова су нам имена на њиховом матерњем језику.
Грузија се на енглеском назива Георгиа (Џорџија) према св. Ђорђу, који је заштитник те земље. Објашњење је помало спорно, али постоји и оно, према коме потиче од грчког назива Георгиа. Иначе, ова земља се у оригиналу назива Сакартвело!
Што се тиче Константинопоља (Истанбул или Цариград) и сличних назива, наш суфикс који „пресликава” одговарајући грчки полис појављује се у овом посрбљеном облику. Ова појава се може назвати адаптацијом, под којом се подразумева прилагођавање страног облика систему нашег језика.
Италијански језик се карактерише већим бројем назива за стране градове који су на тај начин адаптирани. Пуни назив Минхена је Монацо ди Бавиера, тј. „баварски Монако”, Цирих је Зуриго, Лондон Лондра итд. Исти град се на енглеском изговара као /'мју:ник/, за Шпанце је „Мунић”, док је наш назив једнак немачком, уз минималне адаптације.
Ми кажемо Солун (Θεσσαλονίκη - Тесалоники), Стамбол (све ређе) или Беч (Wien), чак и у врло сродним језицима смо нашли разлоге да Скопје преименујемо у Скопље, Битолу у Битољ, а Љубљану у Љубљану. Код нас се Deutschland назива Немачка, а Холандија је, у ствари, Недерланд...
Некада је, изгледа, људе мрзело да ломе језик на страним гласовима, па су их преводили. Преводила се су не само имена места и градова, већ и имена светаца, а и краљева. У једној српској књизи из 19. века енглеска краљица се зове - Јелисавета.
Наташа Мирковић