"Дневникових" 75 година: Моћна симболика Војводине у новинама часне традиције

Од првог броја „Слободне Војводине”, који је одштампан на ротационом гештетнеру у недељу 15. новембра 1942. године, с уредничким печатом Светозара Марковића до данашњег изгледа и уређивачког концепта „Дневника” прошло је седам и по деценија, а тај свечани чин обележен је у Матици српској, уз присуство бројних званица из јавног живота и људи који су чинили и чине данашњу редакцију листа, који од ове године носи и Октобарску награду града Новог Сада.

Уочи почетка програма, учесницима програма приређено је мало путовање кроз историју јер су двојица „илегалаца” поделила репринт првог издања „Слободне Војводине” а затим, уз повике „Смрт фашизму! Слобода народу!” напустили свечану салу Матице српске.

О славној слободарској прошлости листа и бројним људима који су уткани у историју „Дневника” говорио је четири деценије члан редакције и доајен новосадског новинарства Љуба Вукмановић, казавши да је излазак првог броја „Слободне Војводине” дан јединствен у антифашистичкој југословенској штампи у Другом светском рату.

Како је рекао, до данас, за минулих 75 година, нађен је само један примерак првог броја „Слободне Војводине”.

Судбина првог броја „Слободне Војводине” – без премца је у историји штампе на српском језику, не само у 20. веку. Јединствен је по храбрости његовог оснивача и првог уредника Светозара Марковића да се окупацији супротстави узлетом јарких слободарских речи – речи снажне вере у победу над фашизмом. Јединствен је и по драматичности провале у његову тајну редакцију. А највише по погибијама његових уредника и заштитника. Усамљен је и по неочекиваном открићу јединог примерка броја 1. Већ је 58 година, од када је он постао, и до данас остао, једини сведок да је први број „Слободне Војводине” икада и постојао, казао је Вукмановић.

Он је додао и да је први број „Слободне Војводине” јединствен и по томе што у поробљеној Европи, колико је познато, није било антифашистичког листа рађаног с толико страдања и погибија.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић казао је да историја и традиција „Дневника” обавезује покрајинску администрацију да га с већом бригом и пажњом чува да би опстао.

Он се позвао на речи уредника новина „3. мај”, познатог српског песника Јована Јовановића Змаја, да увек треба да одужимо дуг оних који су снажно, одговорно и храбро радили пре нас.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић је рекао новинарима да ће Покрајинска влада учинити све да помогне “Дневнику” да опстане и у наредних 75 година.  Јер, како је навео, ако је могло у најтеже време, у време окупације покренути  један велики лист, онда је могуће и данас када није тако тешко време одржати га, јер “Дневник” представља слободно, часно и професионално новинарство.  

То значи да је готово немогуће радити му оно што су му радили неки који су га хтели да га доведу до нивоа да се бори заопстанак, а није то заслужио, јер представља слободно. часно и професионално новинарство и представља српски језик, чирилично писмо у Војводини, истакао је Мировић.

Због тога ће Покрајинска влада учинити све да му помогне да би опстао и трајао наредних 75 година. Дневник је институција у коју верује велики број грађана који живе у Војводини и очекујем да ће сви у том стоју помоћи “Дневнику” да би превазишао све оне проблеме у које је уведен не својом кривицом. 

Мировић је рекао да је и на јучерашњој спортској страници „Дневника”, где је објављена фудбалска табела градске фудбалске лиге, приказана сва симболика листа.

„Фрушкогорац”, клуб из Сремске Каменице за који сам био некада регистрован, први је на табели Новосадске лиге. За годину и по тај клуб ће славити 100 година свог постојања. Други на табели је „Милетић” из Мошорина, а трећи је „Бачка” из Бегеча... На једној малој табели с именима фудбалских клубова, на страни о којој се веома мало говори – јер ми из јавног живота често желимо да видимо себе и другога ако о нама говори и пише – видите моћну симболику Војводине, њене различитости, видите смисао постојања „Дневника” и потребе да га имамо и да га чувамо, и да му помажемо да траје и наредних 75 година, нагласио је председник Покрајинске владе.

Он је додао да ће живи симболи историје Војводине, међу којима су и Матица српска и лист „Дневник”, бити симболи времена који је пред нама.

Сви смо ми „дневниковци”, не само данас када свечано обележавамо 75 година већ многи од нас свакодневно, јер читање „Дневника” је и традиција, и локапатриотизам, и потреба да кроз њега видимо свет око нас, констатовао је новосадски градоначелник Милош Вучевић за говорницом у Матици српској.

Он је нагласио да је у његовој породици „Дневник” био попут обавезног штива и одрастао је уз њега.

Мењале су се државе, мењала су се државна уређења, мењали су се и политичари на власти, али ви нисте мењали оне суштинске ствари: идеју водиљу да је народ без тачних вести – народ без темеља слободе и нисте мењали ћирилично писмо. Остали се доследни и на томе вам свака част, изјавио је градоначелник.

Како је констатовао, у протеклих 75 година било је много тешких периода и за друштво и народ, па и за новинарство, које је било пред многим изазовима.

Он је нагласио да је било потребно много труда да би се задржали професионални стандарди јер је било периода када је „Дневник” опстајао само зато што су за тај лист радили људи који су га волели.

Цитирајући нобеловца Албера Камија да без слободе новинарство не може сигурно бити ништа друго него лоше, он је рекао да је „Дневник” слободарску традицију наставио на таласу борбе против фашизма.

Вучевић: Слободарска нит прожима лист 75 година

Уочи свечане академије “Дневника” градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, председник Покрајинске владе Игор Мировић и генерални директор “Дневника” Душан Влаховић су дали изјаве новинарима.

У име Града и своје име честитам “Дневнику”, свим запосленима и свим читаоцима нашег “Дневника” велики јубилеј од 75 година. То смо искористили уручујући им и Октобарску награду. коју су добили ове године од Скупштине града Новог Сада, рекао је градоначелник Вучевић.

Он је истакао да је за њега “Дневник” битан и велик најпре због тога што лист од самог почетка негује култ слободарства и кроз  слободну новинарску професију долази  до читалаца, дајући им  објективне информације. Та слободарска нит како је навео, свих ових 75 година прожима “Дневник”.

Друга битна ствар за мене јесте чињеница да  лист није никада променио писмо на којем излази, значи свих ових 75 година излази ћириличном писмом. За мене је ту “Дневник” увек у предности, када причамо о дневним новинама, нагласио је градоначелник Вучевић.

Председник Матице српске Драган Станић изјавио је да је „Дневник” увек добродошао у најстарију културну и научну институцију у Срба јер је био уз Матицу српску и у тренуцима славља, али и када је пролазила кроз тешкоће.

Он је рекао да је, уз „Заставу”, и „Дневник” један од поноса града који показује какво је новинарство било у Новом Саду кроз историју.

Потпуно разумем сложеност посла којим се ви бавите. Када се има на уму то да је, као и у животу, веома важно да имамо на уму оне темељне вредности – да бринемо о слободи, правди, о лепоти, истини, објективности, о добрим односима међу људима, онда ће функционисати и сваки посао, укључујући и новинарски. Та енергија добра ће се свакако осетити, казао је Станић.

Такође, рекао је да је нова ера интернета и комуникације посебан изазов за ову генерацију новинара „Дневника”, а да се при том сачува традиција и стечени углед листа.

Председник Огранка Српске академије наука и уметности у Новом Саду Стеван Пилиповић и академици Теодор Атанацковић и Миро Вуксановић упутили су ове године предлог да „Дневник” добије Октобарску награду Града Новог Сада, коју је најстарији дневни лист у Војводини и добио.

Када смо разговарали о предлогу за номинацију за Октобарску награду, имали смо на уму историју и традицију листа „Дневник”, казао је Пилиповић.

Подсећајући на почетке „Слободне Војводине”, која је утемељена на борби против фашизма и трагичан крај њеног оснивача Светозара Марковића, кога су убили мађарске окупаторске снаге, рекао је да је неопходно чувати сећање у времену када се покушава прекрајање наше историје на основама које често немају историјску нити друштвену подлогу, а свакако представљају ретроградни процес.

Како каже, он и „Дневник”  заједно су расли и прошли кроз све етапе развоја града, који је био, трајао и постао Европска престоница културе.

У свом ходу кроз време, не само да је пратио догађаје и постигнућа у свим порама живота нашег града и Војводине него је и на тај начин допринео и њиховој афирмацији, и развоју пођеднако и универзитета, а тиме и науке и образовања, и културе и уметности, здравства и спорта, привреде и пољопривреде, јавног и друштвеног живота у најширем смислу. Тако смо сви ми постали дужници нашег „Дневника” и зато он представља леп белег на лицу Новог Сада и Војводине, својеврсни летопис, родни лист и читанку Новог Сада и Војводине, напоменуо је директор Градске библиотеке Драган Којић.

Директор компаније „Дневник Војводина прес” Душан Влаовић рекао је да је „Дневник“ лист богате традиције али, и специфичности, јер је настао у ратним условима и опстао до данас, пролазећи кроз многе изазове. Он је подсетио на то да је „Слободна Војводина” излазила на српском и мађарском језику, све до 1. јануара 1963. године, када излази под називом „Дневник”, под којим и дан-данас излази.

„Дневник” је током своје бурне историје имао бројне успоне и падове, Међутим, своју снагу је увек показивао тиме што је успео да се издигне. „Дневник” је обично делио судбину државе, казао је Влаовић.

Он је рекао да је „Дневник” озбиљно схватио изазове које је донело интернет новинарство и међу првима покрено електронско издање, а однедавно функционише и нови интернет портал на најсавременијој платформи, за који је оформљена посебна редакција.

То се, како каже, врло брзо показало као успешан потез јер је број читалаца електронског издања „Дневника” порастао на десетине и десетине хиљада широм света, од чега је највећи број у САД и Канади.

Генерални директор Дневник Војводина преса Душан Влаховић је рекао новинарима да “Дневник” данас мора да се прилагођава новим трендовима и новим технологијама и због тога као правац развоја наше куће ми сви у “Дневнику” видимо два паралелна пута. Један за наше електронско издање, за наш портал, а друго за штампано издање изражавајући наду да ћемо се наћи и за 75 година овде. Новинари су, наводећи изјаву председника Покрајинске влада Игора Мировића да ће његова влада помоћи “Дневнику” да опстане, питали Влаовића који су проблеми који би се требало напре решити.

Ја сам у име “Дневника веома захвалан господину Игору Мировићу и господину Милошу Вучевићу, градоначелнику Новог Сада на несебичној помоћи листу “Дневник”, истакао је Влаовић.

Међутим, пошто има нешто што се испречило, а то су законски прописи, јер ми наравно конкуришемо у ткз. пројектном финансирању, међутим, постоји одредба закона која предвиђа да минимум у три фискалне године не може да буде више од 23,5 милиона што би било преведено седам милиона динара годишње “Дневнику” не представља неку значајну помоћ, дакле искључиво је реч о законским препрекама.  

„Дневник” у будућности видимо кроз паралелан пут, како електронског издања, тако и штампаног. Постоје они – на срећу их је мало – који не воле „Дневник”. Много је више оних који га поштују, цене, воле и читају. Мислим да је најважније што нико није равнодушан, закључио је Влаовић.   

А. Савановић, Е. Марјанов и М. Стакић

Рекли су о "Дневнику"...

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА КУЛТУРУ, ЈАВНО ИНФОРМИСАЊЕ И ОДНОСЕ С ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА МИРОСЛАВ ШТАТКИЋ:

Читам од прве до последње стране

„Дневник” је нешто што се отвара сваког јутра док се пије кафа, мора да се прелиста и прегледа од прве до последње стране, и то је увек био главни информатор, барем мени, читавог живота.

У Новом Саду сам 40 година, али сам читао „Дневник” и у Београду за време студија. Увек сам читао прво од рубрике Култура, што радим и данас, па читам према крају и онда се вратим на почетак. У читавој мојој читалачкој пракси, „Дневнику” никад нисам имао шта да замерим, чак и кад су мене лично критиковали, увек сам гледао да извучем некакве поуке из тога, зато што су новинари и људи који раде у „Дневнику” одувек били озбиљни и стручни и требало им је веровати на реч, а ја сам то и чинио и радио, а ваше критике су ми биле корисне касније у животу па сам кориговао неке своје ставове.

Кад сте млади, мислите да све знате, да сте најпаметнији и да је само ваш став исправан, а то није тако у животу и то иде с годинама и искуством. Тако да сам пажљиво ишчитавао све написано и с „Дневником” учио, стасавао и сазревао, а то је права школа.

ДИРЕКТОР „КОЛОР ПРЕС ГРУПЕ” РОБЕРТ ЧОБАН:

Увукао нам се под кожу

Рођен сам у Бачу, где сам живео првих 19 година живота и ништа друго се није сматрало да треба да се чита осим „Дневника”.

Мој отац је куповао само „Дневник” и „Пољопривредник”, пошто се бавио пољопривредом, тако да сам за ваш лист везан и емотивно, а онда сам почео да сарађујем и с недељним издањем, за које пишем репортаже с путовања, али и есеје и коментаре и „Дневник” нам се увукао под кожу свима, како је истакао градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, па и мени.

„Дневник” је један од три дневна листа које читам за доручак, понедељком веома пажљиво читам матичарску страну јер ми је она врло занимљив показатељ разних трендова, рођене, умрле и венчане.

Морам да признам да најпажљивије читам новосадску, градску страну, на којој ме интересују детаљи, а да ли је ствар у годинама или навици, прелистам и читуље, што је својевремено Драшко Ређеп неког цитирао да живот није на насловним странама, већ на малим огласима и читуљама, да се много веће истине у животу налазе управо тамо.

„Дневник” би требало на месечном, ако не и на недељном нивоу, да уведе један подлистак о историји Новог Сада, пошто смо управо о томе причали на одржаној трибини у Поклон-збирци Рајка Мамузића, на којој је гостовао и градски хроничар Зоран Кнежев. Занимљивости Новог Сада, али и историја је нешто што људе веома интересује, а то би подигло читаност и остале би забележене све те ствари важне за наш град.

ГЛАВНА И ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА „МАЂАР СОА” МАРТА ВАРЈУ:

Читајући „Дневник“ научила сам српски

„Дневник” ми много значи, читам га свакодневно. У Кањижи, одакле сам родом, нисам читала, али следеће године ће бити 40 година како сам дошла у Нови Сад и преко вашег листа научила српски, читајући „Дневник” и волим га заиста.

Новосадска страна ми је најбитнија и интересује ме шта се дешава, али читам и репортаже и све што пише мој колега из Кањиже Милорад Митровић и пратим његов рад. Волим да читам и текстове моје колегинице Ержебет Марјанов.

Мој савет како да се побољшате и шта ја тражим од својих новинара и уредника је да модерни листови имају краће текстове, и то се и ја трудим да направим у „Мађар соу”, али морам да кажем да је ваша насловна страна лепша од наше јер се ми јако држимо традиције, а неки текстови су предуги и требало би их скратити, можда више слика или више малих текстова, оквира, другачији прелом, што и ја тражим од својих новинара, јер се данас дугачки текстови мање читају.