"Dnevnikovih" 75 godina: Moćna simbolika Vojvodine u novinama časne tradicije

Od prvog broja „Slobodne Vojvodine”, koji je odštampan na rotacionom geštetneru u nedelju 15. novembra 1942. godine, s uredničkim pečatom Svetozara Markovića do današnjeg izgleda i uređivačkog koncepta „Dnevnika” prošlo je sedam i po decenija, a taj svečani čin obeležen je u Matici srpskoj, uz prisustvo brojnih zvanica iz javnog života i ljudi koji su činili i čine današnju redakciju lista, koji od ove godine nosi i Oktobarsku nagradu grada Novog Sada.

Uoči početka programa, učesnicima programa priređeno je malo putovanje kroz istoriju jer su dvojica „ilegalaca” podelila reprint prvog izdanja „Slobodne Vojvodine” a zatim, uz povike „Smrt fašizmu! Sloboda narodu!” napustili svečanu salu Matice srpske.

O slavnoj slobodarskoj prošlosti lista i brojnim ljudima koji su utkani u istoriju „Dnevnika” govorio je četiri decenije član redakcije i doajen novosadskog novinarstva Ljuba Vukmanović, kazavši da je izlazak prvog broja „Slobodne Vojvodine” dan jedinstven u antifašističkoj jugoslovenskoj štampi u Drugom svetskom ratu.

Kako je rekao, do danas, za minulih 75 godina, nađen je samo jedan primerak prvog broja „Slobodne Vojvodine”.

Sudbina prvog broja „Slobodne Vojvodine” – bez premca je u istoriji štampe na srpskom jeziku, ne samo u 20. veku. Jedinstven je po hrabrosti njegovog osnivača i prvog urednika Svetozara Markovića da se okupaciji suprotstavi uzletom jarkih slobodarskih reči – reči snažne vere u pobedu nad fašizmom. Jedinstven je i po dramatičnosti provale u njegovu tajnu redakciju. A najviše po pogibijama njegovih urednika i zaštitnika. Usamljen je i po neočekivanom otkriću jedinog primerka broja 1. Već je 58 godina, od kada je on postao, i do danas ostao, jedini svedok da je prvi broj „Slobodne Vojvodine” ikada i postojao, kazao je Vukmanović.

On je dodao i da je prvi broj „Slobodne Vojvodine” jedinstven i po tome što u porobljenoj Evropi, koliko je poznato, nije bilo antifašističkog lista rađanog s toliko stradanja i pogibija.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović kazao je da istorija i tradicija „Dnevnika” obavezuje pokrajinsku administraciju da ga s većom brigom i pažnjom čuva da bi opstao.

On se pozvao na reči urednika novina „3. maj”, poznatog srpskog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, da uvek treba da odužimo dug onih koji su snažno, odgovorno i hrabro radili pre nas.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je rekao novinarima da će Pokrajinska vlada učiniti sve da pomogne “Dnevniku” da opstane i u narednih 75 godina.  Jer, kako je naveo, ako je moglo u najteže vreme, u vreme okupacije pokrenuti  jedan veliki list, onda je moguće i danas kada nije tako teško vreme održati ga, jer “Dnevnik” predstavlja slobodno, časno i profesionalno novinarstvo.  

To znači da je gotovo nemoguće raditi mu ono što su mu radili neki koji su ga hteli da ga dovedu do nivoa da se bori zaopstanak, a nije to zaslužio, jer predstavlja slobodno. časno i profesionalno novinarstvo i predstavlja srpski jezik, čirilično pismo u Vojvodini, istakao je Mirović.

Zbog toga će Pokrajinska vlada učiniti sve da mu pomogne da bi opstao i trajao narednih 75 godina. Dnevnik je institucija u koju veruje veliki broj građana koji žive u Vojvodini i očekujem da će svi u tom stoju pomoći “Dnevniku” da bi prevazišao sve one probleme u koje je uveden ne svojom krivicom. 

Mirović je rekao da je i na jučerašnjoj sportskoj stranici „Dnevnika”, gde je objavljena fudbalska tabela gradske fudbalske lige, prikazana sva simbolika lista.

„Fruškogorac”, klub iz Sremske Kamenice za koji sam bio nekada registrovan, prvi je na tabeli Novosadske lige. Za godinu i po taj klub će slaviti 100 godina svog postojanja. Drugi na tabeli je „Miletić” iz Mošorina, a treći je „Bačka” iz Begeča... Na jednoj maloj tabeli s imenima fudbalskih klubova, na strani o kojoj se veoma malo govori – jer mi iz javnog života često želimo da vidimo sebe i drugoga ako o nama govori i piše – vidite moćnu simboliku Vojvodine, njene različitosti, vidite smisao postojanja „Dnevnika” i potrebe da ga imamo i da ga čuvamo, i da mu pomažemo da traje i narednih 75 godina, naglasio je predsednik Pokrajinske vlade.

On je dodao da će živi simboli istorije Vojvodine, među kojima su i Matica srpska i list „Dnevnik”, biti simboli vremena koji je pred nama.

Svi smo mi „dnevnikovci”, ne samo danas kada svečano obeležavamo 75 godina već mnogi od nas svakodnevno, jer čitanje „Dnevnika” je i tradicija, i lokapatriotizam, i potreba da kroz njega vidimo svet oko nas, konstatovao je novosadski gradonačelnik Miloš Vučević za govornicom u Matici srpskoj.

On je naglasio da je u njegovoj porodici „Dnevnik” bio poput obaveznog štiva i odrastao je uz njega.

Menjale su se države, menjala su se državna uređenja, menjali su se i političari na vlasti, ali vi niste menjali one suštinske stvari: ideju vodilju da je narod bez tačnih vesti – narod bez temelja slobode i niste menjali ćirilično pismo. Ostali se dosledni i na tome vam svaka čast, izjavio je gradonačelnik.

Kako je konstatovao, u proteklih 75 godina bilo je mnogo teških perioda i za društvo i narod, pa i za novinarstvo, koje je bilo pred mnogim izazovima.

On je naglasio da je bilo potrebno mnogo truda da bi se zadržali profesionalni standardi jer je bilo perioda kada je „Dnevnik” opstajao samo zato što su za taj list radili ljudi koji su ga voleli.

Citirajući nobelovca Albera Kamija da bez slobode novinarstvo ne može sigurno biti ništa drugo nego loše, on je rekao da je „Dnevnik” slobodarsku tradiciju nastavio na talasu borbe protiv fašizma.

Vučević: Slobodarska nit prožima list 75 godina

Uoči svečane akademije “Dnevnika” gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i generalni direktor “Dnevnika” Dušan Vlahović su dali izjave novinarima.

U ime Grada i svoje ime čestitam “Dnevniku”, svim zaposlenima i svim čitaocima našeg “Dnevnika” veliki jubilej od 75 godina. To smo iskoristili uručujući im i Oktobarsku nagradu. koju su dobili ove godine od Skupštine grada Novog Sada, rekao je gradonačelnik Vučević.

On je istakao da je za njega “Dnevnik” bitan i velik najpre zbog toga što list od samog početka neguje kult slobodarstva i kroz  slobodnu novinarsku profesiju dolazi  do čitalaca, dajući im  objektivne informacije. Ta slobodarska nit kako je naveo, svih ovih 75 godina prožima “Dnevnik”.

Druga bitna stvar za mene jeste činjenica da  list nije nikada promenio pismo na kojem izlazi, znači svih ovih 75 godina izlazi ćiriličnom pismom. Za mene je tu “Dnevnik” uvek u prednosti, kada pričamo o dnevnim novinama, naglasio je gradonačelnik Vučević.

Predsednik Matice srpske Dragan Stanić izjavio je da je „Dnevnik” uvek dobrodošao u najstariju kulturnu i naučnu instituciju u Srba jer je bio uz Maticu srpsku i u trenucima slavlja, ali i kada je prolazila kroz teškoće.

On je rekao da je, uz „Zastavu”, i „Dnevnik” jedan od ponosa grada koji pokazuje kakvo je novinarstvo bilo u Novom Sadu kroz istoriju.

Potpuno razumem složenost posla kojim se vi bavite. Kada se ima na umu to da je, kao i u životu, veoma važno da imamo na umu one temeljne vrednosti – da brinemo o slobodi, pravdi, o lepoti, istini, objektivnosti, o dobrim odnosima među ljudima, onda će funkcionisati i svaki posao, uključujući i novinarski. Ta energija dobra će se svakako osetiti, kazao je Stanić.

Takođe, rekao je da je nova era interneta i komunikacije poseban izazov za ovu generaciju novinara „Dnevnika”, a da se pri tom sačuva tradicija i stečeni ugled lista.

Predsednik Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu Stevan Pilipović i akademici Teodor Atanacković i Miro Vuksanović uputili su ove godine predlog da „Dnevnik” dobije Oktobarsku nagradu Grada Novog Sada, koju je najstariji dnevni list u Vojvodini i dobio.

Kada smo razgovarali o predlogu za nominaciju za Oktobarsku nagradu, imali smo na umu istoriju i tradiciju lista „Dnevnik”, kazao je Pilipović.

Podsećajući na početke „Slobodne Vojvodine”, koja je utemeljena na borbi protiv fašizma i tragičan kraj njenog osnivača Svetozara Markovića, koga su ubili mađarske okupatorske snage, rekao je da je neophodno čuvati sećanje u vremenu kada se pokušava prekrajanje naše istorije na osnovama koje često nemaju istorijsku niti društvenu podlogu, a svakako predstavljaju retrogradni proces.

Kako kaže, on i „Dnevnik”  zajedno su rasli i prošli kroz sve etape razvoja grada, koji je bio, trajao i postao Evropska prestonica kulture.

U svom hodu kroz vreme, ne samo da je pratio događaje i postignuća u svim porama života našeg grada i Vojvodine nego je i na taj način doprineo i njihovoj afirmaciji, i razvoju pođednako i univerziteta, a time i nauke i obrazovanja, i kulture i umetnosti, zdravstva i sporta, privrede i poljoprivrede, javnog i društvenog života u najširem smislu. Tako smo svi mi postali dužnici našeg „Dnevnika” i zato on predstavlja lep beleg na licu Novog Sada i Vojvodine, svojevrsni letopis, rodni list i čitanku Novog Sada i Vojvodine, napomenuo je direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić.

Direktor kompanije „Dnevnik Vojvodina pres” Dušan Vlaović rekao je da je „Dnevnik“ list bogate tradicije ali, i specifičnosti, jer je nastao u ratnim uslovima i opstao do danas, prolazeći kroz mnoge izazove. On je podsetio na to da je „Slobodna Vojvodina” izlazila na srpskom i mađarskom jeziku, sve do 1. januara 1963. godine, kada izlazi pod nazivom „Dnevnik”, pod kojim i dan-danas izlazi.

„Dnevnik” je tokom svoje burne istorije imao brojne uspone i padove, Međutim, svoju snagu je uvek pokazivao time što je uspeo da se izdigne. „Dnevnik” je obično delio sudbinu države, kazao je Vlaović.

On je rekao da je „Dnevnik” ozbiljno shvatio izazove koje je donelo internet novinarstvo i među prvima pokreno elektronsko izdanje, a odnedavno funkcioniše i novi internet portal na najsavremenijoj platformi, za koji je oformljena posebna redakcija.

To se, kako kaže, vrlo brzo pokazalo kao uspešan potez jer je broj čitalaca elektronskog izdanja „Dnevnika” porastao na desetine i desetine hiljada širom sveta, od čega je najveći broj u SAD i Kanadi.

Generalni direktor Dnevnik Vojvodina presa Dušan Vlahović je rekao novinarima da “Dnevnik” danas mora da se prilagođava novim trendovima i novim tehnologijama i zbog toga kao pravac razvoja naše kuće mi svi u “Dnevniku” vidimo dva paralelna puta. Jedan za naše elektronsko izdanje, za naš portal, a drugo za štampano izdanje izražavajući nadu da ćemo se naći i za 75 godina ovde. Novinari su, navodeći izjavu predsednika Pokrajinske vlada Igora Mirovića da će njegova vlada pomoći “Dnevniku” da opstane, pitali Vlaovića koji su problemi koji bi se trebalo napre rešiti.

Ja sam u ime “Dnevnika veoma zahvalan gospodinu Igoru Miroviću i gospodinu Milošu Vučeviću, gradonačelniku Novog Sada na nesebičnoj pomoći listu “Dnevnik”, istakao je Vlaović.

Međutim, pošto ima nešto što se isprečilo, a to su zakonski propisi, jer mi naravno konkurišemo u tkz. projektnom finansiranju, međutim, postoji odredba zakona koja predviđa da minimum u tri fiskalne godine ne može da bude više od 23,5 miliona što bi bilo prevedeno sedam miliona dinara godišnje “Dnevniku” ne predstavlja neku značajnu pomoć, dakle isključivo je reč o zakonskim preprekama.  

„Dnevnik” u budućnosti vidimo kroz paralelan put, kako elektronskog izdanja, tako i štampanog. Postoje oni – na sreću ih je malo – koji ne vole „Dnevnik”. Mnogo je više onih koji ga poštuju, cene, vole i čitaju. Mislim da je najvažnije što niko nije ravnodušan, zaključio je Vlaović.   

A. Savanović, E. Marjanov i M. Stakić

Rekli su o "Dnevniku"...

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA KULTURU, JAVNO INFORMISANJE I ODNOSE S VERSKIM ZAJEDNICAMA MIROSLAV ŠTATKIĆ:

Čitam od prve do poslednje strane

„Dnevnik” je nešto što se otvara svakog jutra dok se pije kafa, mora da se prelista i pregleda od prve do poslednje strane, i to je uvek bio glavni informator, barem meni, čitavog života.

U Novom Sadu sam 40 godina, ali sam čitao „Dnevnik” i u Beogradu za vreme studija. Uvek sam čitao prvo od rubrike Kultura, što radim i danas, pa čitam prema kraju i onda se vratim na početak. U čitavoj mojoj čitalačkoj praksi, „Dnevniku” nikad nisam imao šta da zamerim, čak i kad su mene lično kritikovali, uvek sam gledao da izvučem nekakve pouke iz toga, zato što su novinari i ljudi koji rade u „Dnevniku” oduvek bili ozbiljni i stručni i trebalo im je verovati na reč, a ja sam to i činio i radio, a vaše kritike su mi bile korisne kasnije u životu pa sam korigovao neke svoje stavove.

Kad ste mladi, mislite da sve znate, da ste najpametniji i da je samo vaš stav ispravan, a to nije tako u životu i to ide s godinama i iskustvom. Tako da sam pažljivo iščitavao sve napisano i s „Dnevnikom” učio, stasavao i sazrevao, a to je prava škola.

DIREKTOR „KOLOR PRES GRUPE” ROBERT ČOBAN:

Uvukao nam se pod kožu

Rođen sam u Baču, gde sam živeo prvih 19 godina života i ništa drugo se nije smatralo da treba da se čita osim „Dnevnika”.

Moj otac je kupovao samo „Dnevnik” i „Poljoprivrednik”, pošto se bavio poljoprivredom, tako da sam za vaš list vezan i emotivno, a onda sam počeo da sarađujem i s nedeljnim izdanjem, za koje pišem reportaže s putovanja, ali i eseje i komentare i „Dnevnik” nam se uvukao pod kožu svima, kako je istakao gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, pa i meni.

„Dnevnik” je jedan od tri dnevna lista koje čitam za doručak, ponedeljkom veoma pažljivo čitam matičarsku stranu jer mi je ona vrlo zanimljiv pokazatelj raznih trendova, rođene, umrle i venčane.

Moram da priznam da najpažljivije čitam novosadsku, gradsku stranu, na kojoj me interesuju detalji, a da li je stvar u godinama ili navici, prelistam i čitulje, što je svojevremeno Draško Ređep nekog citirao da život nije na naslovnim stranama, već na malim oglasima i čituljama, da se mnogo veće istine u životu nalaze upravo tamo.

„Dnevnik” bi trebalo na mesečnom, ako ne i na nedeljnom nivou, da uvede jedan podlistak o istoriji Novog Sada, pošto smo upravo o tome pričali na održanoj tribini u Poklon-zbirci Rajka Mamuzića, na kojoj je gostovao i gradski hroničar Zoran Knežev. Zanimljivosti Novog Sada, ali i istorija je nešto što ljude veoma interesuje, a to bi podiglo čitanost i ostale bi zabeležene sve te stvari važne za naš grad.

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA „MAĐAR SOA” MARTA VARJU:

Čitajući „Dnevnik“ naučila sam srpski

„Dnevnik” mi mnogo znači, čitam ga svakodnevno. U Kanjiži, odakle sam rodom, nisam čitala, ali sledeće godine će biti 40 godina kako sam došla u Novi Sad i preko vašeg lista naučila srpski, čitajući „Dnevnik” i volim ga zaista.

Novosadska strana mi je najbitnija i interesuje me šta se dešava, ali čitam i reportaže i sve što piše moj kolega iz Kanjiže Milorad Mitrović i pratim njegov rad. Volim da čitam i tekstove moje koleginice Eržebet Marjanov.

Moj savet kako da se poboljšate i šta ja tražim od svojih novinara i urednika je da moderni listovi imaju kraće tekstove, i to se i ja trudim da napravim u „Mađar sou”, ali moram da kažem da je vaša naslovna strana lepša od naše jer se mi jako držimo tradicije, a neki tekstovi su predugi i trebalo bi ih skratiti, možda više slika ili više malih tekstova, okvira, drugačiji prelom, što i ja tražim od svojih novinara, jer se danas dugački tekstovi manje čitaju.