Власенко: Нисмо шпијуни, очекујемо посету и из Амбасаде САД
НИШ: Српско-руски центар у Нишу се не бави шпијунажомом, нити ће, помаже целом региону у гашењу пожара, борби против поплава, чисти терене од мина, обучава, његов рад је транспарентан, а врата отворена за све, каже Вјачеслав Николајевич Власенко, директор Центра и најављује да би 12. јула и представници америчке амбасаде требало да посете Центар.
Западни медији нас нису посећивали, али су од почетка писали да овде нешто није како треба, без аргумената, али очигледно са непријатељске позиције, каже Власенко у интервјуу Танјугу, а поводом актуелних изјава америчких дипломата да се Српско-руски центар потенцијално користи за шпијунажу.
Он подсећа да Центар, који је формиран споразумом између Влада Србије и Русије 2012. године, пре свега реагује у ванредним ситуацијама, пожарима или поплавама, као и да обучава локално особље.
Обука се врши на опреми коју овде имамо, као и у Руској Федерацији, где сваке године обучавамо око стотину људи. То финансира Русија. За три године обучили смо отприлике 300 људи, каже Власенко, уз напомену да природне катастрофе не познају административне границе.
Тако је, објашњава, пре неколико дана, окончана и обука једног тима из Мађарске у Нишу.
Осам Мађара из хуманитарне организације из централне Мађарске дошло је овде и ми смо их обучили. То је земља чланица НАТО, али посао је посао, а гашење пожара је гашење пожара. Ту нема политике, каже он.
Напомиње да је Центар почео да јача везе и са околним земљама - са Македонијом, Босном и Херцеговином, Републиком Српском, али не, каже, и са Црном Гором и Хрватском.
Те сарадње за сада, нема. У почетку је било таквих покушаја али није успело, каже Власенко, али истиче да зато у групама које се шаљу у Москву и Санкт Петербург, има људи из Македоније и БиХ.
На питање шта би давање дипломатског статауса значило Центру, а које се такође озбиљно исполитизовало, он каже да у почетку, када је 2012. године, између српске и руске владе потписан споразум о оснивању, нису ни обраћали пажњу на питања статуса.
Центар је организован, сви су рекли 'океј, ми смо пријатељи, ми смо православци, све иде сјајно', али после тога, Србија је потписала споразум о Механизму цивилне заштите са ЕУ. Они на предавањима обучавају Србе за испуњавање ЕУ регулативе цивилне заштите, али практичне обуке нема, истиче Власенко.
Међутим, како напомиње, када је српска скупштина потписала споразум о сарадњи у области логистичке подршке са НАТО и дала му дипломатски имунитет, то је био “прави почетак приче о нашем статусу”.
Зашто НАТО, једна тако пријатељска и хуманитарна организација, има такав имунитет, а ми не?, пита Власенко.
Објашњава да је најбитније то да се новац који се троши у ту сврху, може боље искористи.
Цена целокупног нашег пројекта за три године у Нишу износи од 41 до 42 милиона евра. Рецимо, Русија је Србији дала 18 ватрогасних камиона. То су скупи МАН камиони са свом потребном опремом. Дато је и 20 аутомобила лада нива и опрема и све је коштало између 17 и 20 милиона евра, каже Власенко.
На констатацију да је нова премијерка Ана Брнабић пре неколико дана изјавила да је статус Српско-руског центра у Нишу приоритет за нову владу, и да је обећала да ће “напорно радити на решавању свих нерешених питања”, Власенко одговара:
Надали смо се раније, а и даље се надамо. Слушали смо о томе из руских извора, и читали у српским новинама. Радили смо три године без статуса, и претпостављам, а тако гласи и оцена различитих извора, успешно, додаје Власенко.
