Vlasenko: Nismo špijuni, očekujemo posetu i iz Ambasade SAD
NIŠ: Srpsko-ruski centar u Nišu se ne bavi špijunažomom, niti će, pomaže celom regionu u gašenju požara, borbi protiv poplava, čisti terene od mina, obučava, njegov rad je transparentan, a vrata otvorena za sve, kaže Vjačeslav Nikolajevič Vlasenko, direktor Centra i najavljuje da bi 12. jula i predstavnici američke ambasade trebalo da posete Centar.
Zapadni mediji nas nisu posećivali, ali su od početka pisali da ovde nešto nije kako treba, bez argumenata, ali očigledno sa neprijateljske pozicije, kaže Vlasenko u intervjuu Tanjugu, a povodom aktuelnih izjava američkih diplomata da se Srpsko-ruski centar potencijalno koristi za špijunažu.
On podseća da Centar, koji je formiran sporazumom između Vlada Srbije i Rusije 2012. godine, pre svega reaguje u vanrednim situacijama, požarima ili poplavama, kao i da obučava lokalno osoblje.
Obuka se vrši na opremi koju ovde imamo, kao i u Ruskoj Federaciji, gde svake godine obučavamo oko stotinu ljudi. To finansira Rusija. Za tri godine obučili smo otprilike 300 ljudi, kaže Vlasenko, uz napomenu da prirodne katastrofe ne poznaju administrativne granice.
Tako je, objašnjava, pre nekoliko dana, okončana i obuka jednog tima iz Mađarske u Nišu.
Osam Mađara iz humanitarne organizacije iz centralne Mađarske došlo je ovde i mi smo ih obučili. To je zemlja članica NATO, ali posao je posao, a gašenje požara je gašenje požara. Tu nema politike, kaže on.
Napominje da je Centar počeo da jača veze i sa okolnim zemljama - sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Republikom Srpskom, ali ne, kaže, i sa Crnom Gorom i Hrvatskom.
Te saradnje za sada, nema. U početku je bilo takvih pokušaja ali nije uspelo, kaže Vlasenko, ali ističe da zato u grupama koje se šalju u Moskvu i Sankt Peterburg, ima ljudi iz Makedonije i BiH.
Na pitanje šta bi davanje diplomatskog statausa značilo Centru, a koje se takođe ozbiljno ispolitizovalo, on kaže da u početku, kada je 2012. godine, između srpske i ruske vlade potpisan sporazum o osnivanju, nisu ni obraćali pažnju na pitanja statusa.
Centar je organizovan, svi su rekli 'okej, mi smo prijatelji, mi smo pravoslavci, sve ide sjajno', ali posle toga, Srbija je potpisala sporazum o Mehanizmu civilne zaštite sa EU. Oni na predavanjima obučavaju Srbe za ispunjavanje EU regulative civilne zaštite, ali praktične obuke nema, ističe Vlasenko.
Međutim, kako napominje, kada je srpska skupština potpisala sporazum o saradnji u oblasti logističke podrške sa NATO i dala mu diplomatski imunitet, to je bio “pravi početak priče o našem statusu”.
Zašto NATO, jedna tako prijateljska i humanitarna organizacija, ima takav imunitet, a mi ne?, pita Vlasenko.
Objašnjava da je najbitnije to da se novac koji se troši u tu svrhu, može bolje iskoristi.
Cena celokupnog našeg projekta za tri godine u Nišu iznosi od 41 do 42 miliona evra. Recimo, Rusija je Srbiji dala 18 vatrogasnih kamiona. To su skupi MAN kamioni sa svom potrebnom opremom. Dato je i 20 automobila lada niva i oprema i sve je koštalo između 17 i 20 miliona evra, kaže Vlasenko.
Na konstataciju da je nova premijerka Ana Brnabić pre nekoliko dana izjavila da je status Srpsko-ruskog centra u Nišu prioritet za novu vladu, i da je obećala da će “naporno raditi na rešavanju svih nerešenih pitanja”, Vlasenko odgovara:
Nadali smo se ranije, a i dalje se nadamo. Slušali smo o tome iz ruskih izvora, i čitali u srpskim novinama. Radili smo tri godine bez statusa, i pretpostavljam, a tako glasi i ocena različitih izvora, uspešno, dodaje Vlasenko.
