Криваја (још) није мртва, али јој смрт прети

Нажалост, далеко од тога да је то једино угрожено подручје.  У Криваји, десној притоци Великог бачког канала и најдужој реци која у целости тече кроз АПВ, безмало сваке године региструје се бар један помор рибе, због чега је и иначе веома осетљиви тамошњи еко-систем готово на издисају. Ако је за икакву утеху, у питању је биолошко загађење, односно нема присуства тешких метала и изузетно штетних полутаната, већ се ради о већем садржају органских материја.

Како је недавно за Војвођанско истраживачко-аналитичког центар изјавио професор Природно-математичког факултета у Новом Саду др Божа Далмација, у Криваји су детектоване, поред фекалног отпада, велике количине азота и фосфора. „Ситуација са азотом и фосфором из године у годину може бити само гора, зато што се сада све више накупљају и када се не загађује вода. Јер, они подстичу развој зелених алги које у јесен изумиру и падају на дно, чиме се повећава ниво муља. Овај процес назива се природна еутрофизација, која иначе траје миленијум, а ми смо је сада довели на период од свега пет година”, објаснио је проф. Далмација.

Кључну узрок загађења Криваје су индустријски погони и фарме на потесу од Бачке Тополе до Малог Иђоша оносно Фекетића, који директно испуштају загађујуће материје у водоток. Томе треба додати и отпадне комуналне воде са подручја општине Бачка Топола, које практично без пречишћавања завршавају у Криваји, те слаб проток, поготово у летњим данима када река више стоји него што се креће и напросто не може да апсорбује све те силне отпадне воде које се у њу сливају.  

– Бачка Топола је у поступку израде пројектно-техничке документације за израду пречистача отпадних вода са подручја општине, и то на темељу идејног пројекта новосадског ФТН-а. Одређена је локација где ће бити пречистач, одређене су такође и његове основе карактеристика, али је јасно да ће динамика реализације пројекта зависити од средстава, с којима локална самоуправа буде располагала – каже за „Дневник” Драган Секулић, покрајински инспектор за заштиту животне средине.

Када је, пак, реч о индустријским постројењима наслоњеним на Кривају, код њих је, како наводи Секулић, уведена перманентна обавезна контрола квалитета и количине отпадне воде коју испуштају у реку. Истовремено су добили и рок унутар којег морају да прилагоде емисију отпадне воде граничним вредностима, због чега су били у обавези да израде акцине планове за достизање тих граничних вредности и да редовно достављају извештај о динамици реализације тих акционих планова.

– Сходно тим акционим плановима загађивачи су у обавези да поступно решавају проблеме, односно граде системе за довођење отпадних вода у граничне вредности. Рок за испуњење законске обавезе је у једном случају 2025, а у преосталим 2020. година, с тим што је остављен простор да он можда буде и продужен у зависности од висине инвестиције. Мада, такође се може догодити и да ти рокови делом буду прилагођени и обавезама која ће наша земља прихватити с отварањем Поглавља 27 у преговорима са Европском унијом и усклађивањем политике заштите животне средине са нормативима ЕУ – наводи Секулић.

За сада се део проблема индустријских отпадних вода решава кроз тзв. таложне лагуне, где се штетним материјама додају одређена хемијска средства у циљу њихове разградње, све како би се колико толико ублажио ниво загађења. То, наравно, није довољно и свакако не ослобађа загађиваче обавезе плаћања пенала за испуштање отпадних материја у Кривају. Но, како се ти пенали, према незваничним информацијама, крећу на годишњем нивоу између 240.000 и 3,5 милиона динара, а пречистач кошта од милион и по евра па навише, није тешко закључити шта се индустрији више исплати.

У сваком случају, убрзо по отварању преговарачког Поглавља 27 – што би се могло догодити у другој половини 2017– сазнаће се и то да ли ће живот у Криваји морати да чека 2020, 2025. или неку још даљу годину, или ће се легислатива убрзано мењати на штету загађивача. Јер, не треба заборавити да су основна начела политике заштите животне средине ЕУ: предострожност, превенција и сузбијање загађења на самом извору. А ако то не помогне, онда на сцену ступа принцип „загађивач плаћа“. Али тако дебело да изградња пречистача испадне итекако добра инвестиција...

М. Стајић

Порибљавање акумулација

Када је у питању брига о рибљем фонду у Криваји, „Воде Војводине” су на конкурсу, расписаном 2014, добиле да воде рачуна о самом току реке и акумулацији Таванкут, акумулација Стара Моравица је предата на бригу Риболовачком савезу Војводине, док трећа акумулација, Зобнатица, тренутно нема формалног титулара, јер је у плану да се овај потес прогласи заштићеним парком природе. У сваком случају, „Воде Војводине” су порибљавале Таванкут и тамо је сада ситуација много боља него у осталом делу реке, која мало живне када се у току нађе вода из акумулације. „Подизањем уставе се додаје одређена количина воде у корито, али то се углавном ради само у критичним ситуацијама, када су високе температуре или нема падавина. Било би много боље када бисмо у Криваји имали стални проток, што верујем да ће бити обезбеђено Планом управљања водама за предметно водно подручје”, наводи Секулић.