Krivaja (još) nije mrtva, ali joj smrt preti

Nažalost, daleko od toga da je to jedino ugroženo područje.  U Krivaji, desnoj pritoci Velikog bačkog kanala i najdužoj reci koja u celosti teče kroz APV, bezmalo svake godine registruje se bar jedan pomor ribe, zbog čega je i inače veoma osetljivi tamošnji eko-sistem gotovo na izdisaju. Ako je za ikakvu utehu, u pitanju je biološko zagađenje, odnosno nema prisustva teških metala i izuzetno štetnih polutanata, već se radi o većem sadržaju organskih materija.

Kako je nedavno za Vojvođansko istraživačko-analitičkog centar izjavio profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Boža Dalmacija, u Krivaji su detektovane, pored fekalnog otpada, velike količine azota i fosfora. „Situacija sa azotom i fosforom iz godine u godinu može biti samo gora, zato što se sada sve više nakupljaju i kada se ne zagađuje voda. Jer, oni podstiču razvoj zelenih algi koje u jesen izumiru i padaju na dno, čime se povećava nivo mulja. Ovaj proces naziva se prirodna eutrofizacija, koja inače traje milenijum, a mi smo je sada doveli na period od svega pet godina”, objasnio je prof. Dalmacija.

Ključnu uzrok zagađenja Krivaje su industrijski pogoni i farme na potesu od Bačke Topole do Malog Iđoša onosno Feketića, koji direktno ispuštaju zagađujuće materije u vodotok. Tome treba dodati i otpadne komunalne vode sa područja opštine Bačka Topola, koje praktično bez prečišćavanja završavaju u Krivaji, te slab protok, pogotovo u letnjim danima kada reka više stoji nego što se kreće i naprosto ne može da apsorbuje sve te silne otpadne vode koje se u nju slivaju.  

– Bačka Topola je u postupku izrade projektno-tehničke dokumentacije za izradu prečistača otpadnih voda sa područja opštine, i to na temelju idejnog projekta novosadskog FTN-a. Određena je lokacija gde će biti prečistač, određene su takođe i njegove osnove karakteristika, ali je jasno da će dinamika realizacije projekta zavisiti od sredstava, s kojima lokalna samouprava bude raspolagala – kaže za „Dnevnik” Dragan Sekulić, pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine.

Kada je, pak, reč o industrijskim postrojenjima naslonjenim na Krivaju, kod njih je, kako navodi Sekulić, uvedena permanentna obavezna kontrola kvaliteta i količine otpadne vode koju ispuštaju u reku. Istovremeno su dobili i rok unutar kojeg moraju da prilagode emisiju otpadne vode graničnim vrednostima, zbog čega su bili u obavezi da izrade akcine planove za dostizanje tih graničnih vrednosti i da redovno dostavljaju izveštaj o dinamici realizacije tih akcionih planova.

– Shodno tim akcionim planovima zagađivači su u obavezi da postupno rešavaju probleme, odnosno grade sisteme za dovođenje otpadnih voda u granične vrednosti. Rok za ispunjenje zakonske obaveze je u jednom slučaju 2025, a u preostalim 2020. godina, s tim što je ostavljen prostor da on možda bude i produžen u zavisnosti od visine investicije. Mada, takođe se može dogoditi i da ti rokovi delom budu prilagođeni i obavezama koja će naša zemlja prihvatiti s otvaranjem Poglavlja 27 u pregovorima sa Evropskom unijom i usklađivanjem politike zaštite životne sredine sa normativima EU – navodi Sekulić.

Za sada se deo problema industrijskih otpadnih voda rešava kroz tzv. taložne lagune, gde se štetnim materijama dodaju određena hemijska sredstva u cilju njihove razgradnje, sve kako bi se koliko toliko ublažio nivo zagađenja. To, naravno, nije dovoljno i svakako ne oslobađa zagađivače obaveze plaćanja penala za ispuštanje otpadnih materija u Krivaju. No, kako se ti penali, prema nezvaničnim informacijama, kreću na godišnjem nivou između 240.000 i 3,5 miliona dinara, a prečistač košta od milion i po evra pa naviše, nije teško zaključiti šta se industriji više isplati.

U svakom slučaju, ubrzo po otvaranju pregovaračkog Poglavlja 27 – što bi se moglo dogoditi u drugoj polovini 2017– saznaće se i to da li će život u Krivaji morati da čeka 2020, 2025. ili neku još dalju godinu, ili će se legislativa ubrzano menjati na štetu zagađivača. Jer, ne treba zaboraviti da su osnovna načela politike zaštite životne sredine EU: predostrožnost, prevencija i suzbijanje zagađenja na samom izvoru. A ako to ne pomogne, onda na scenu stupa princip „zagađivač plaća“. Ali tako debelo da izgradnja prečistača ispadne itekako dobra investicija...

M. Stajić

Poribljavanje akumulacija

Kada je u pitanju briga o ribljem fondu u Krivaji, „Vode Vojvodine” su na konkursu, raspisanom 2014, dobile da vode računa o samom toku reke i akumulaciji Tavankut, akumulacija Stara Moravica je predata na brigu Ribolovačkom savezu Vojvodine, dok treća akumulacija, Zobnatica, trenutno nema formalnog titulara, jer je u planu da se ovaj potes proglasi zaštićenim parkom prirode. U svakom slučaju, „Vode Vojvodine” su poribljavale Tavankut i tamo je sada situacija mnogo bolja nego u ostalom delu reke, koja malo živne kada se u toku nađe voda iz akumulacije. „Podizanjem ustave se dodaje određena količina vode u korito, ali to se uglavnom radi samo u kritičnim situacijama, kada su visoke temperature ili nema padavina. Bilo bi mnogo bolje kada bismo u Krivaji imali stalni protok, što verujem da će biti obezbeđeno Planom upravljanja vodama za predmetno vodno područje”, navodi Sekulić.