Шербеџија: Сви смо проклето једнаки

односно турнеја на којој прослављени глумац не игра - него пева.  Наступ у Новом Саду заказан је за 26, а у Београду за 27. децембар. Шербеџија је спреман.

– Кад год дођем на овај салаш, одмах се сетим Чехова – причао је Шербеџија. Подсећа ме на Русију, на тај начин живота, на литературу. Говорећи о мојим концертима, баш је лепо да причу почињемо куваном ракијом, као увод у новогодишње концерте. Кад се сетим концерта у Новом Саду пре пар година, већ сам се у Бјеловару разболео, имао сам високу температуру, а одржао два концерта, први у седам, други у пола десет. То је било време кад је Ђорђе Балашевић одлучио да буде непозвани гост на мојим концертима.



Одједанпут се појави за мојих леђа, ја таман завршим једну песму, добијем фини аплауз, кад се аплауз појачава. окренем се, кад оно Ђорђе. Било је баш лепо, домаћински. Ђорђе види да сам ја болестан, дође ми у гардеробу и каже: “Хајде, баћо, одспавај ти мало ту, а ја ћу други концерт почети као твоја предгрупа”. То је било тако сјајно, држао је банку једно пола сата певајући само једну песму, углавном је диванио, јер је знао да ако отпева своје хитове, шта ћу онда ја после њега певат своје песмице, тужне.



Шербеџија је изразио задовољство што ће бити крајем децембра у Српском народном позоришту, које је важно, како је рекао, између осталог и јер га подсећа и на Стеријино позорје, где је “писана реч словенског народа имала насветлију позорницу”.

– Баш сам сретан због Новог Сада и титуле Европске престонице културе за 2021. Баш сам сретан због тога јер уистину је овај град то заслужио. Био је Европа пре Европе. Ту су се сукобљавали и састајали различити менталитети, различити језици, српски, хрватски, мађарски, аустријски, немачки, словачки, румунски, један центар центара по замисли како је Европа замишљала да треба да изгледа. То је био Нови Сад.



Шербеџија је говорио и о опредељењу да своје концерте овде назове по стиховима Бранка Миљковића “Узалуд је будим”. Свестан да наслов асоцира на депримираност, он песму, тврди, не доживљава на тај начин. Повезује је са нечим другим, са властитом емоцијом о театру КПГТ-а Љубише Риситића и представом “Блади Мери”, коју је назвао пророчком.



– Сећам се да је тај наш генијални Ристић, чудо од режисера, имао на сцени један “железни далековод” који је подсећао на Ајфлеову кулу, облепљену новинама најразличитијих подручја бивше Југославије, која се ођедном упалила и и горела. То је било сновиђење, агонија. Нажалост, тако се и догодило, а ми смо само хтели да упозоримо – рекао је Шербеџија.



За новинаре окупљене на Салашу 137, у организацији куће “Мјузик стар продакшон”, Шербеџија је мало и рецитовао, управо Миљковића:

– „Мудрости, неискусно свићу зоре/ На обичне речи више немам право! / Моје се срце гаси, очи горе./ Певајте, дивни старци, док над главом / Распрскавају се звезде као метафоре (...) Исто је певати и умирати..” Још има један разлог због којег сам назвао своје концерте тим стихом. У Загребу сам их назвао по Ујевићу, “Не бој се, ниси сам”. Те песме су моја Библија, која говори о побратимству лица у свемиру. Сви смо проклети једнаки. Ми који рецитујемо и певамо, ви који нас гледате, сви смо исти. Свако има по једно једино срце које куца, неком брже, неком спорије, и сви смо центар света и сви можемо бити на позорници или у гледалишту.



Игор Бурић

 

Странац у ноћи национализма



Најављујући новогодишњу турнеју у Србији, у организацији куће “Мјузик стар продакшон”, Раде Шербеyија је говорио и о својој новој књизи песама “Странац”. У њој је, каже, сабрао осећање света у којем човек данас нема властиту домовину уколико није националиста. Књига насловом неминовно подсећа и на једно од највећих дела модерне књижевности, роман “Странац” Албера Камија.