Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Šerbedžija: Svi smo prokleto jednaki

08.11.2016. 19:37 21:52
Piše:

- Ima nekog arta tu - kaže Šerbedžija na Salašu 137, gde je igrao čak i predstave.Snega nema, ali je tu uobičajeni novogodišnji koncert,

odnosno turneja na kojoj proslavljeni glumac ne igra - nego peva.  Nastup u Novom Sadu zakazan je za 26, a u Beogradu za 27. decembar. Šerbedžija je spreman.

– Kad god dođem na ovaj salaš, odmah se setim Čehova – pričao je Šerbedžija. Podseća me na Rusiju, na taj način života, na literaturu. Govoreći o mojim koncertima, baš je lepo da priču počinjemo kuvanom rakijom, kao uvod u novogodišnje koncerte. Kad se setim koncerta u Novom Sadu pre par godina, već sam se u Bjelovaru razboleo, imao sam visoku temperaturu, a održao dva koncerta, prvi u sedam, drugi u pola deset. To je bilo vreme kad je Đorđe Balašević odlučio da bude nepozvani gost na mojim koncertima.



Odjedanput se pojavi za mojih leđa, ja taman završim jednu pesmu, dobijem fini aplauz, kad se aplauz pojačava. okrenem se, kad ono Đorđe. Bilo je baš lepo, domaćinski. Đorđe vidi da sam ja bolestan, dođe mi u garderobu i kaže: “Hajde, baćo, odspavaj ti malo tu, a ja ću drugi koncert početi kao tvoja predgrupa”. To je bilo tako sjajno, držao je banku jedno pola sata pevajući samo jednu pesmu, uglavnom je divanio, jer je znao da ako otpeva svoje hitove, šta ću onda ja posle njega pevat svoje pesmice, tužne.



Šerbedžija je izrazio zadovoljstvo što će biti krajem decembra u Srpskom narodnom pozorištu, koje je važno, kako je rekao, između ostalog i jer ga podseća i na Sterijino pozorje, gde je “pisana reč slovenskog naroda imala nasvetliju pozornicu”.

– Baš sam sretan zbog Novog Sada i titule Evropske prestonice kulture za 2021. Baš sam sretan zbog toga jer uistinu je ovaj grad to zaslužio. Bio je Evropa pre Evrope. Tu su se sukobljavali i sastajali različiti mentaliteti, različiti jezici, srpski, hrvatski, mađarski, austrijski, nemački, slovački, rumunski, jedan centar centara po zamisli kako je Evropa zamišljala da treba da izgleda. To je bio Novi Sad.



Šerbedžija je govorio i o opredeljenju da svoje koncerte ovde nazove po stihovima Branka Miljkovića “Uzalud je budim”. Svestan da naslov asocira na deprimiranost, on pesmu, tvrdi, ne doživljava na taj način. Povezuje je sa nečim drugim, sa vlastitom emocijom o teatru KPGT-a Ljubiše Risitića i predstavom “Bladi Meri”, koju je nazvao proročkom.



– Sećam se da je taj naš genijalni Ristić, čudo od režisera, imao na sceni jedan “železni dalekovod” koji je podsećao na Ajfleovu kulu, oblepljenu novinama najrazličitijih područja bivše Jugoslavije, koja se ođednom upalila i i gorela. To je bilo snoviđenje, agonija. Nažalost, tako se i dogodilo, a mi smo samo hteli da upozorimo – rekao je Šerbedžija.



Za novinare okupljene na Salašu 137, u organizaciji kuće “Mjuzik star prodakšon”, Šerbedžija je malo i recitovao, upravo Miljkovića:

– „Mudrosti, neiskusno sviću zore/ Na obične reči više nemam pravo! / Moje se srce gasi, oči gore./ Pevajte, divni starci, dok nad glavom / Rasprskavaju se zvezde kao metafore (...) Isto je pevati i umirati..” Još ima jedan razlog zbog kojeg sam nazvao svoje koncerte tim stihom. U Zagrebu sam ih nazvao po Ujeviću, “Ne boj se, nisi sam”. Te pesme su moja Biblija, koja govori o pobratimstvu lica u svemiru. Svi smo prokleti jednaki. Mi koji recitujemo i pevamo, vi koji nas gledate, svi smo isti. Svako ima po jedno jedino srce koje kuca, nekom brže, nekom sporije, i svi smo centar sveta i svi možemo biti na pozornici ili u gledalištu.



Igor Burić

 

Stranac u noći nacionalizma



Najavljujući novogodišnju turneju u Srbiji, u organizaciji kuće “Mjuzik star prodakšon”, Rade Šerbeyija je govorio i o svojoj novoj knjizi pesama “Stranac”. U njoj je, kaže, sabrao osećanje sveta u kojem čovek danas nema vlastitu domovinu ukoliko nije nacionalista. Knjiga naslovom neminovno podseća i na jedno od najvećih dela moderne književnosti, roman “Stranac” Albera Kamija.

 

Piše:
Pošaljite komentar