Стварамо услове да се у Војводини ради

 створени услови. У међувремену се у покрајинској администрацији припрема и буyет за наредну годину, наводи у интервјуу за „Дневник“ покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић.

– Увелико се размишља, креирају и дизајнирају мере, на основу до сада рађених анализа моделирају се програми од којих очекујемо најефективније остварење циљева – каже она. – Значи, методолошки и систематично крећемо у припрему да бисмо били потпуно спремни. Радимо и на унапређењима, у смислу увођења у буyетски процес родно одговорног буyетирања, изради кадровског плана који треба да буде одраз одрживог планирања кадрова и масе средстава за расходе за запослене. Све су то законске обавезе које се први пут примењују у поступку израде буyета за следећу годину.

Које су биле највеће грешке и пропусти у планирању буџета за ову годину које су ребалансом морале бити исправљене?

– Не бих се упуштала ни у какве квалификације, али могу истаћи да би спровођење усвојеног буџета било неодрживо до краја године да није донет ребаланс, односно да постојећи буyет није коригован. Ребаланс је био једини начин за превазилажење уочених проблема. У само неколико реченица навешћу неке од проблема с којима бисмо се суочили да се није прибегло ребалансу. Новчана подршка породицама за подстицање рађања, за треће дете, по усвојеном буџету пре ребаланса, билансирана је у износу који је био довољан за месечни износ подстицаја од 8.000 динара. Међутим, до сада је давано 12.000 динара. Лако је израчунати да је то неодрживо до краја године. Најједноставније речено, да није било ребаланса, та мера би од септембра  била у потпуности обустављена. То исто имамо и код регресирања превоза ученика средњих школа, којих у Војводини има 25.000, и где је недостајало 70 милиона динара. Велики проблем био је и недостатак планираног новца за окончање спорова који се воде против Управе за капитална улагања, а то је око 80 милиона динара. Да није било ребаланса, путем принудне наплате, судске казне и пенали свакако би били наплаћени с рачуна буyета. Међутим, принудна наплата тако високог износа сигурно би онемогућила да други планирани расходи буду извршени.

Колико је новца укупно планирано за приоритетне пројекате и који су то пројекти?

– У сектору економске и развојне политике је планирано повећање од 634,1 милиона динара, који у себи имају елементе капиталних улагања, а то су: 195 милиона за уклањање остатака срушене зграде РТВ-а, као прве, односно припремне фазе у реализацији пројекта изградње пословног објекта Радио-дифузне установе Војводине; 150 милиона за опремање сала за катетеризацију, односно ангиосала, ради регионално равномерније опремљености здравствених установа; 240 милиона за подршку капиталних улагања у АПВ; 51 милион за подстицање развоја конкурентости привреде. Осим тога, имамо и у другим секторима значајне приоритете: 50 милиона за опремање и друга улагања у средства за рад здравствених установа чији је оснивач Покрајина, пре свега за ургентне потребе и приоритете тих установа, а имајући у виду лоше стање у здравству и застоје у процедурама због честих кварова дијагностичке и друге опреме; 20 милиона за подршку коришћењу развојне помоћи ЕУ. Иако је та мера програмом развоја предвиђена у већем годишњем обиму, ребалансом је укључена да бисмо наставили континуитет и мотивисали апликанте који су већ уговорили подршку из фондова ЕУ. Наша улога у томе је да им обезбедимо део који представља сопствено учешће. 

За капитална улагања ребалансом је обезбеђено додатних 240 милиона динара до краја године. Због чега је то било неопходно?

– Управи за капитална улагања ребалансом је опредељено 240 милиона динара. Тај новац намењен је за суфинансирање приоритентих капиталних пројеката локалних самоуправа у АПВ у девет области. У том смислу, пре свега преко тог институционалног облика и механизама подршке, Покрајина мора да исправља регионалне диспаритете у развијености појединих њених делова. Области у којима су ребалансом оснажене подршке капиталним улагањима, намењене пре свега локалним самоуправама до краја ове године, јесу водопривреда и заштита животне средине – 100 милиона; саобраћајна инфраструктура – 65 милиона – у тој своти је и део планиран за обавезе изградње моста преко Дунава; образовање, ученички и студентски стандард – 40 милиона; локални економски и регионални развој – 25 милиона и  заштита културног, верског и националног наслеђа – десет милиона динара. Процедура, односно јавни поступак којим ће бити утврђени критеријуми за оцену и одабир пројеката из наведених области, биће покренута врло брзо.

Обезбеђено је 30 милиона динара и за подршку малим и средњим предузећима. У којем правцу иде та подршка?

– Планиране паре намењене су за суфинансирање осавремењавања пословних процеса малих и средњих предузећа у смислу подршке за набаку опреме, информационих система и слично. Дефинитивно, та мера ће бити усмерена на финансијске подстицаје за набавку средстава за рад. Преостало време за реализацију те мере је до краја године. Дакле, треба очекивати да ће врло брзо бити објављен јавни конкурс, у којем ће детаљно бити наведени и сви услови. Реализацију те мере подршке спроводиће Покрајински секретаријат за привреду и туризам. Ово је прилика и да позовемо привреднике да прате конкурсе, који ће бити објављени у средствима јавног информисања као и на интернет страници Покрајинског секретаријата за привреду и туризам, те да, уколико имају добре и здраве пословне идеје, а наравно и уколико испуњавају постављене услове, благовремено поднесу пријаве. Најбоље оцењени захтеви ће бити подржани у складу с финансијским могућностима које имамо до краја ове године. 

Поднето је седам амандмана на ребаланс буџета, које је уочи седнице Скупштине Војводине одбио надлежни одбор, а и Покрајинска влада је била мишљења да они нису прихватљиви. Због чега?

– Од поднетих седам амандмана на предлог ребаланса, један није био правно могућ, наиме, њиме је предложена допуна у смислу дефинисања одредбе која је већ утврђена основним буyетом, а која ребалансом није мењана. Једним од амандмана предложено је веће издвајање за пошумљавање, а његово неприхватање аргументовано је чињеницом да не постоји довољно заинтересованости локалних самоуправа и корисника за ту врсту подстицаја. Проблеми непостојања одговарајућих површина за пошумљавање те чињеница да и паре до сада додељене за ту намену корисници, због немогућности да искористе, враћају у буyет, определила је мишљење о нецелисходности прихватања предложеног амандмана. Неколико амндмана поднето је ради повећања свота за подстицаје запошљавања, опремања привредних субјеката у износу већем од ребалансом утврђеног, младим брачним паровима за куповину кућа у сеоским срединама, подршку избеглим, прогнаним и расељеним лицима. Иако предложене намене оцењујемо као корисне, а програме продуктивним, сматрали смо да већину тих мера треба јасно пројектовати на годишњем нивоу. Дакле, већина тих програма већ је планирана и реализована буџетом за 2016. годину. И на крају, једна амндман предложен је с циљем повећања своте за научноистраживачку делатност. Наиме, амандман је поднет због ребалансом предвиђеног смањења суме на тој позицији од око 2,5 милиона динара. Амандман није прихваћен јер ове године није реализован јавни позив за суфинансирање међународне научне сарадње. Сматрали смо да последњи квартал ове године не даје једнаку могућност за учешће на том конкурсу свим заинтересованим учесницима, што не значи да то нећемо подржати у следећој буyетској години.

Ержебет Марјанов 

Нисмо журили, пажљиво смо радили

Да ли је ребаланс урађен у духу креирања буџета за наредну годину?

– Покрајинска влада је одмах након формирања приступила упознавању са стањем и проблемима у АПВ. Након сагледавања ситуације у ресорима којима руководи Покрајинска влада, приступило се припреми ребаланса буyета. То је једини законом прописани механизам и институт за усклађивање, како у смислу корекције неопходне због континуитета спровођења већ усвојених јавних политика, тако и због чињенице да смо схватили да имамо довољно времена да покренемо и неке важне приоритетне пројекте, а који су истовремнео препознати и као ургентни и као спроводиви до краја године. У том смислу, пажљиво смо дизајнирали ребаланс, без непотребне журбе, али и довољно брзо да обезбедимо реализацију јер једино тако и има смисла приступити његовој изради. Ми већ крећемо у припрему буyета за следећу годину. Увелико се размишља, креирају и дизајнирају мере, на основу досадашњих анализа моделирају се програми од којих очекујемо најефективније остварење циљева. Значи, методолошки и систематично крећемо у припрему да бисмо били потпуно спремни.

Повећање из сопствених извора

Из којих извора је обезбеђен новац за финансирање обавеза које има Покрајина до краја године, као и за реализацију приоритетних пројеката у складу с новом политиком Покрајинске владе?

– Повећање обима покрајинског буџета није резултат екстерног финансирања, у смислу задуживања. Обим покрајинског буyета повећан је искључиво из сопствених извора. Да би читаоцима било јасно, бићу врло једноставна. Највећи извор новца су приходи по основу припадајућег дела добити од Развојног фонда Војводине – 854 милиона динара, затим пренета неутрошена средства по завршном рачуну повећана су 633 милиона, даље 261 милион динара по основу примања од приватизације, 160 милиона динара по основу враћња главнице дуга и 11 милиона динара од продаје покретне и непокретне имовине. Те ставке су повећале приходну страну буyета, али имали смо и смањење на ставкама планираних прихода од издавања пољопривредног земљишта у државној својини од 252 милиона динара и накнада од коришћења минералних сировина и геотермалних ресурса од 81 милион динара. Укупно повећање износи 1,59 милијарду динара.