Stvaramo uslove da se u Vojvodini radi

 stvoreni uslovi. U međuvremenu se u pokrajinskoj administraciji priprema i buyet za narednu godinu, navodi u intervjuu za „Dnevnik“ pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović.

– Uveliko se razmišlja, kreiraju i dizajniraju mere, na osnovu do sada rađenih analiza modeliraju se programi od kojih očekujemo najefektivnije ostvarenje ciljeva – kaže ona. – Znači, metodološki i sistematično krećemo u pripremu da bismo bili potpuno spremni. Radimo i na unapređenjima, u smislu uvođenja u buyetski proces rodno odgovornog buyetiranja, izradi kadrovskog plana koji treba da bude odraz održivog planiranja kadrova i mase sredstava za rashode za zaposlene. Sve su to zakonske obaveze koje se prvi put primenjuju u postupku izrade buyeta za sledeću godinu.

Koje su bile najveće greške i propusti u planiranju budžeta za ovu godinu koje su rebalansom morale biti ispravljene?

– Ne bih se upuštala ni u kakve kvalifikacije, ali mogu istaći da bi sprovođenje usvojenog budžeta bilo neodrživo do kraja godine da nije donet rebalans, odnosno da postojeći buyet nije korigovan. Rebalans je bio jedini način za prevazilaženje uočenih problema. U samo nekoliko rečenica navešću neke od problema s kojima bismo se suočili da se nije pribeglo rebalansu. Novčana podrška porodicama za podsticanje rađanja, za treće dete, po usvojenom budžetu pre rebalansa, bilansirana je u iznosu koji je bio dovoljan za mesečni iznos podsticaja od 8.000 dinara. Međutim, do sada je davano 12.000 dinara. Lako je izračunati da je to neodrživo do kraja godine. Najjednostavnije rečeno, da nije bilo rebalansa, ta mera bi od septembra  bila u potpunosti obustavljena. To isto imamo i kod regresiranja prevoza učenika srednjih škola, kojih u Vojvodini ima 25.000, i gde je nedostajalo 70 miliona dinara. Veliki problem bio je i nedostatak planiranog novca za okončanje sporova koji se vode protiv Uprave za kapitalna ulaganja, a to je oko 80 miliona dinara. Da nije bilo rebalansa, putem prinudne naplate, sudske kazne i penali svakako bi bili naplaćeni s računa buyeta. Međutim, prinudna naplata tako visokog iznosa sigurno bi onemogućila da drugi planirani rashodi budu izvršeni.

Koliko je novca ukupno planirano za prioritetne projekate i koji su to projekti?

– U sektoru ekonomske i razvojne politike je planirano povećanje od 634,1 miliona dinara, koji u sebi imaju elemente kapitalnih ulaganja, a to su: 195 miliona za uklanjanje ostataka srušene zgrade RTV-a, kao prve, odnosno pripremne faze u realizaciji projekta izgradnje poslovnog objekta Radio-difuzne ustanove Vojvodine; 150 miliona za opremanje sala za kateterizaciju, odnosno angiosala, radi regionalno ravnomernije opremljenosti zdravstvenih ustanova; 240 miliona za podršku kapitalnih ulaganja u APV; 51 milion za podsticanje razvoja konkurentosti privrede. Osim toga, imamo i u drugim sektorima značajne prioritete: 50 miliona za opremanje i druga ulaganja u sredstva za rad zdravstvenih ustanova čiji je osnivač Pokrajina, pre svega za urgentne potrebe i prioritete tih ustanova, a imajući u vidu loše stanje u zdravstvu i zastoje u procedurama zbog čestih kvarova dijagnostičke i druge opreme; 20 miliona za podršku korišćenju razvojne pomoći EU. Iako je ta mera programom razvoja predviđena u većem godišnjem obimu, rebalansom je uključena da bismo nastavili kontinuitet i motivisali aplikante koji su već ugovorili podršku iz fondova EU. Naša uloga u tome je da im obezbedimo deo koji predstavlja sopstveno učešće. 

Za kapitalna ulaganja rebalansom je obezbeđeno dodatnih 240 miliona dinara do kraja godine. Zbog čega je to bilo neophodno?

– Upravi za kapitalna ulaganja rebalansom je opredeljeno 240 miliona dinara. Taj novac namenjen je za sufinansiranje prioritentih kapitalnih projekata lokalnih samouprava u APV u devet oblasti. U tom smislu, pre svega preko tog institucionalnog oblika i mehanizama podrške, Pokrajina mora da ispravlja regionalne disparitete u razvijenosti pojedinih njenih delova. Oblasti u kojima su rebalansom osnažene podrške kapitalnim ulaganjima, namenjene pre svega lokalnim samoupravama do kraja ove godine, jesu vodoprivreda i zaštita životne sredine – 100 miliona; saobraćajna infrastruktura – 65 miliona – u toj svoti je i deo planiran za obaveze izgradnje mosta preko Dunava; obrazovanje, učenički i studentski standard – 40 miliona; lokalni ekonomski i regionalni razvoj – 25 miliona i  zaštita kulturnog, verskog i nacionalnog nasleđa – deset miliona dinara. Procedura, odnosno javni postupak kojim će biti utvrđeni kriterijumi za ocenu i odabir projekata iz navedenih oblasti, biće pokrenuta vrlo brzo.

Obezbeđeno je 30 miliona dinara i za podršku malim i srednjim preduzećima. U kojem pravcu ide ta podrška?

– Planirane pare namenjene su za sufinansiranje osavremenjavanja poslovnih procesa malih i srednjih preduzeća u smislu podrške za nabaku opreme, informacionih sistema i slično. Definitivno, ta mera će biti usmerena na finansijske podsticaje za nabavku sredstava za rad. Preostalo vreme za realizaciju te mere je do kraja godine. Dakle, treba očekivati da će vrlo brzo biti objavljen javni konkurs, u kojem će detaljno biti navedeni i svi uslovi. Realizaciju te mere podrške sprovodiće Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam. Ovo je prilika i da pozovemo privrednike da prate konkurse, koji će biti objavljeni u sredstvima javnog informisanja kao i na internet stranici Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, te da, ukoliko imaju dobre i zdrave poslovne ideje, a naravno i ukoliko ispunjavaju postavljene uslove, blagovremeno podnesu prijave. Najbolje ocenjeni zahtevi će biti podržani u skladu s finansijskim mogućnostima koje imamo do kraja ove godine. 

Podneto je sedam amandmana na rebalans budžeta, koje je uoči sednice Skupštine Vojvodine odbio nadležni odbor, a i Pokrajinska vlada je bila mišljenja da oni nisu prihvatljivi. Zbog čega?

– Od podnetih sedam amandmana na predlog rebalansa, jedan nije bio pravno moguć, naime, njime je predložena dopuna u smislu definisanja odredbe koja je već utvrđena osnovnim buyetom, a koja rebalansom nije menjana. Jednim od amandmana predloženo je veće izdvajanje za pošumljavanje, a njegovo neprihvatanje argumentovano je činjenicom da ne postoji dovoljno zainteresovanosti lokalnih samouprava i korisnika za tu vrstu podsticaja. Problemi nepostojanja odgovarajućih površina za pošumljavanje te činjenica da i pare do sada dodeljene za tu namenu korisnici, zbog nemogućnosti da iskoriste, vraćaju u buyet, opredelila je mišljenje o necelishodnosti prihvatanja predloženog amandmana. Nekoliko amndmana podneto je radi povećanja svota za podsticaje zapošljavanja, opremanja privrednih subjekata u iznosu većem od rebalansom utvrđenog, mladim bračnim parovima za kupovinu kuća u seoskim sredinama, podršku izbeglim, prognanim i raseljenim licima. Iako predložene namene ocenjujemo kao korisne, a programe produktivnim, smatrali smo da većinu tih mera treba jasno projektovati na godišnjem nivou. Dakle, većina tih programa već je planirana i realizovana budžetom za 2016. godinu. I na kraju, jedna amndman predložen je s ciljem povećanja svote za naučnoistraživačku delatnost. Naime, amandman je podnet zbog rebalansom predviđenog smanjenja sume na toj poziciji od oko 2,5 miliona dinara. Amandman nije prihvaćen jer ove godine nije realizovan javni poziv za sufinansiranje međunarodne naučne saradnje. Smatrali smo da poslednji kvartal ove godine ne daje jednaku mogućnost za učešće na tom konkursu svim zainteresovanim učesnicima, što ne znači da to nećemo podržati u sledećoj buyetskoj godini.

Eržebet Marjanov 

Nismo žurili, pažljivo smo radili

Da li je rebalans urađen u duhu kreiranja budžeta za narednu godinu?

– Pokrajinska vlada je odmah nakon formiranja pristupila upoznavanju sa stanjem i problemima u APV. Nakon sagledavanja situacije u resorima kojima rukovodi Pokrajinska vlada, pristupilo se pripremi rebalansa buyeta. To je jedini zakonom propisani mehanizam i institut za usklađivanje, kako u smislu korekcije neophodne zbog kontinuiteta sprovođenja već usvojenih javnih politika, tako i zbog činjenice da smo shvatili da imamo dovoljno vremena da pokrenemo i neke važne prioritetne projekte, a koji su istovremneo prepoznati i kao urgentni i kao sprovodivi do kraja godine. U tom smislu, pažljivo smo dizajnirali rebalans, bez nepotrebne žurbe, ali i dovoljno brzo da obezbedimo realizaciju jer jedino tako i ima smisla pristupiti njegovoj izradi. Mi već krećemo u pripremu buyeta za sledeću godinu. Uveliko se razmišlja, kreiraju i dizajniraju mere, na osnovu dosadašnjih analiza modeliraju se programi od kojih očekujemo najefektivnije ostvarenje ciljeva. Znači, metodološki i sistematično krećemo u pripremu da bismo bili potpuno spremni.

Povećanje iz sopstvenih izvora

Iz kojih izvora je obezbeđen novac za finansiranje obaveza koje ima Pokrajina do kraja godine, kao i za realizaciju prioritetnih projekata u skladu s novom politikom Pokrajinske vlade?

– Povećanje obima pokrajinskog budžeta nije rezultat eksternog finansiranja, u smislu zaduživanja. Obim pokrajinskog buyeta povećan je isključivo iz sopstvenih izvora. Da bi čitaocima bilo jasno, biću vrlo jednostavna. Najveći izvor novca su prihodi po osnovu pripadajućeg dela dobiti od Razvojnog fonda Vojvodine – 854 miliona dinara, zatim preneta neutrošena sredstva po završnom računu povećana su 633 miliona, dalje 261 milion dinara po osnovu primanja od privatizacije, 160 miliona dinara po osnovu vraćnja glavnice duga i 11 miliona dinara od prodaje pokretne i nepokretne imovine. Te stavke su povećale prihodnu stranu buyeta, ali imali smo i smanjenje na stavkama planiranih prihoda od izdavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini od 252 miliona dinara i naknada od korišćenja mineralnih sirovina i geotermalnih resursa od 81 milion dinara. Ukupno povećanje iznosi 1,59 milijardu dinara.