ШТА ЈЕ УЗРОК ВИСОКОГ КРВНОГ ПРИТИСКА? Кардиолог упозорава да хипертензија често открива друге болести

Пацијенти кардиолозима најчешће постављају следеће питање: "Због чега је дошло до пораста крвног притиска?".

О могућим узроцима овог проблема кардиолог проф. др Милоје Томашевић говорио је за Здравље Курировог портала.

- У већини случајева не можемо да издвојимо само један узрок и тада говоримо о примарној (есенцијалној) хипертензији. Пацијент се не пробуди једног јутра са хипертензијом, већ се она развија постепено, током неколико година. Узрок није један, већ комбинација неколико фактора ризика који утичу на раст крвног притиска.На неке од тих чинилаца не можемо утицати, као што је генетска склоност ка хипертензији. Познато је да постојање хипертензије међу члановима породице повећава ризик од високог крвног притиска. Исто тако, ризик од хипертензије се повећава са старошћу - објашњава проф. др Томашевић. 

Међутим, на друге факторе ризика се може деловати, као што су гојазност, физичка неактивност, превише соли у храни, лоше животне навике, пушење и дуготрајни стрес. 

- Поједина обољења, као што су болести бубрега, повећавају ризик од хипертензије. У овом случају, мењањем животних навика и лечењем постојећих обољења се смањује ризик од високог крвног притиска. Нелечен крвни притисак дуготрајно оштећује срце, мозак и бубреге, и може довести до озбиљних и животно-угрожавајућих стања попут срчаног и можданог удара - објашњава проф. др Томашевић.

Проблеми са хормонима такође могу бити узрок

Хормонски проблеми, попут дисфункције штитне жлезде или проблема са надбубрежним жлездама такође могу изазвати хипертензију.

- Тада говоримо о познатом узроку високог крвног притиска, односно о секундарној хипертензији. Штитна жлезда својим хормонима регулише бројне функције у телу и различите процесе метаболизма, али истовремено утиче на брзину срчаног рада и крвне судове. Када штитна жлезда ствара прекомерну количину својих хормона, пацијенти могу имати убрзан срчани рад уз осећај лупања срца, као и повишен крвни притисак. 

Задатак лекара је да открије разлог превеликог стварања хормона штитне жлезде – да ли у жлезди постоје чворићи који стварају хормоне, да постоји нека аутоимунска болест где имунски систем напада сопствену штитну жлезду или можда постоји упала ове жлезде, објапњава професор. 

- Када открије узрок лекар саветује терапију која делује на проблем штитне жлезде. Када се нормализују вредности хормона штитне жлезде, најчешће се крвни притисак враћа у нормални опсег. До тада ће лекар по потреби саветовати лекове за хипертензију.

Надбубрежна жлезда ствара хормоне који су укључени у контролу крвног притиска. 

- Обољења надбубрежне жлезде која доводе до промена у количини ових хормона могу довести до хипертензије. И у овом случају је терапија усмерена на лечење проблема са надбубрежном жлездом, након чега долази и до нормализације крвног притиска. Осим пробема са штитном и набубрежном жлездом, узроци секундарне хипертензије могу бити обољења бубрега, урођене срчане мане, опструктивна апнеа у сну и други - каже наш саговорник.

Повезаност хипертензије и обољења бубрега је изузетно важна.

- С једне стране, бубрези су укључени у контролу крвног притиска, док са оштећењем бубрега ова контрола слаби. С друге стране, хипертензија оштећује бубреге те они слабије контролишу крвни притисак, чиме се ствара један злоћудан зачарани круг где хипертензија и обољење бубрега једно друго погоршавају. Постоје лекови који истовремено смањују крвни притисак и чувају бубреге те се саветују болесницима који истовремено имају оба ова обољења.

Дијабетес и хипертензија се често јављају истовремено

Хипертензија и дијабетес су блиско повезани и често се јављају истовремено код једне особе.

- Главни разлог јесте што су набројани фактори ризика за хипертензију (гојазност, физичка неактивност, неправилна исхрана, старост и породична склоност) истовремено и фактори ризика за шећерну болест. Друго, пораст крвног притиска код дијабетичара може додатно да допринесе развоју компликација шећерне болести. Појединачно гледано, и дијабетес и хипертензија доводе до оштећења срца, крвних судова и бубрега. Када се јаве истовремено, оштећења ових органа брже напредују.

Шта је породична хиперхолестеролемија?

Породична (фамилијарна) хиперхолестеролемија је још једна важна карика када су у питању кардиоваскуларне болести, иако није директно повезана са повишеним артеријским притиском. Хиперхолестеролемија је наследно обољење где постоје високе вредности холестерола у крви, нарочито тзв. лошег, ЛДЛ холестерола. 

- Откривање породичне хиперхолестеролемије није директно повезано са повишеним артеријским притиском, иако оба стања повећавају ризик од кардиоваскуларних обољења. Како се често јављају удружено, уобичајено је да се у склопу процене ризика од кардиолошких обољења уз мерење крвног притиска уради и лабораторијско одређивање масноћа у крви каже проф. др Томашевић.

Пацијентима се саветује здрав начин живота: правилна исхрана са мањим садржајем масти, редовна физичка активност, престанак пушења и смањење уноса алкохола.

- И поред тога што смањују унос масти храном, ови пацијенти често и даље имају повишене вредности холестерола у крви. Због тога се саветују лекови, на првом месту статини, који смањују стварање холестерола у јетри. Уколико се вредности холестерола не нормализују са применом статина, постоји и савремена терапија која снажније делује код породичне хиперхолестеролемије.