Намирнице будућности уз које се здравије и дуже живи

Од тог силног броја, људи редовно једу свега 150 до 200.  Организација WWF, чија је мисија очување природе и смањење претње разноликости живота на Земљи, направила је листу од 50 намирница које називају суперхраном будућности. Сматрају да би се систем исхране на какав смо навикли требао мењати јер је то једини начин да се планета спаси од катастрофе. Наглашавају да 75 посто светске хране долази од 12 биљака и пет врсти животиња. Само три биљке са те листе чине 60 посто укупног броја калорија које се односе на биљну исхрану, а то су пиринач, кукуруз и пшеница. И док људи кроз данашњи начин исхране добијају довољно и превише калорија, у организам не уноси довољно витамина и минерала. Додавање супер-хране и функционалне хране је пожељно, те наводимо неке од намирница са листе.

Алге у салати

Лавер алга је врста црвених алги која се најчешће користи у припреми сушија. Врло је хранљива и богата витамином Це и јодом. Може бити додатак у салати, супи... Узгаја се и бере током целе године, а за узгој није потребно користити гнојиво и пестициде. Ту је и вакаме алга која се у Јапану вековима користи у припреми храни. У данашње време узгајају се на тзв. морским пољима у Француској, Новом Зеланду, Калифорнији и Аргентини, а расту лако без употребе гнојива и пестицида. Осим што садржи разне витамине и минерале, вакаме је један од ретких биљних извора омега 3 масних киселина које се иначе налазе готово искључиво у масној риби која се храни алгама.

Бамбара пасуљ има укус као слађа и мање масна верзија кикирикија, а пажњу стручњака привукао је јер добро успева и на врло сиромашном тлу. У исто време док расте, оплоди тло. Називају га и комплетном храном јер је богат протеинима и аминокиселином метионин која подстиче развој крвних жила и апсорпцију цинка, минерала јако важног за добар рад имунолошког система. Азуки пасуљ, осим нутритивних вредности, добро подноси сушу што значи да захтева пуно мање воде од других култура, а у исто време даје богат принос. Уобичајено се једе у Азији, а препун је антиоксиданса и протеина. Пасуљ црна корњача или фава има велику количину протеина и влакана, а посебно је популаран у кухињи Латинске Америке. Црни грашак је из Африке и добро подноси сушне периоде јер је отпоран на топлоту. Добро успева на осиромашеном тлу. Богат је витаминима и минералима. Може се користити и као брашно. У Сенегалу и Гани га користе за припрему пекарских производа. Марама пасуљ добро успева на лошем и сушном тлу, од њега се прави уље које је добар извор есенцијалних масних киселина, затим млеко, брашно... Мунго пасуљ је природни регулатор душника и одлично успева у сушнијим крајевима.

Јестиви кактуси

Кактус нопал је познат и као крушколики кактус. Садржи мало калорија и пуно влакана па је одличан за регулацију телесне тежине. Од амаранта се једе и семе и лишће. Зрно је богато влакнима, минералима и протеинима, а припрема се кувањем попут пиринча. Фонио је богат нутријентима, а успева на песковитом и киселом тлу и не захтева пуно воде. Кхорасан пшеница не захтева никаква вештачка гнојива и пестициде. Богата је влакнима и одличан је извор магнезијума, селена и антиоксиданса. Киноа ботанички није житарица, већ је рођак спанаћа, репе и блитве. То је издржљива биљка која добро подноси мраз, сушу и јаке ветрове. Киноа садржи свих девет есенцијалних аминокиселина, нема глутена и има изузетно уравнотежену комбинацију протеина, масти, минерала и витамина. Пир је хибрид пшенице и козје траве изузетно богат угљенимхидратима.

Рабе броколи је мало љуткаст и горак, али је богат фолном киселином и одличан извор витамина А и Це. Моринга је дрво које називају чудотворним јер брзо расте и отпорно је на сушу, а изузетно је лековито. Лишће се бере и до седам пута годишње, а богато је витаминима А и Це, као и минералима попут калцијума и калијума. Пак-чои (кинеска раштика) је једно од најпопуларнијих врста поврћа у Кини. Изузетно је богато витаминима Ка и Це, а може се јести сирово или кувано. Поточарка се једе као салата и као додатак супама, омлету... Сматра се суперхраном због високог нивоа антиоксиданата, посебно бета каротена и витамина Це, а такође садржи значајне количине витамина А и Ка. Еноки је зимска гљива. Расте током целе године у дивљим накупинама, а најчешће се једе у Кини, Јапану и Вијетнаму. Еноки гљиве биле су једне од првих кориштених за превенцију рака, иако учинак није доказан. Једу се најчешће у супама и салатама. Маитаке је слојевита гљива, богата витаминима Бе групе и Де витамином. Рујница је у Русији велика посластица, а у Сибиру ове гљиве користе за олакшавање тегоба код разних болести, попут астме, жутице, код тровања храном.

Туровац није широко позната биљка, а богат је влакнима, гвожђем и витамином Е. Најбоље успева у хладној, умереној клими. Алфалфа клице су витаминске бомбе, а корен лотоса је богат витамином Це. Убе корен је врло хранљив и брзо нарасте. Зову га и усевом за гладне у тропским и суптропским пределима. Богат је влакнима и витамином Е. Црвени индонезијски слатки кромпир је посебно тражен због укуса и нутритивне вредности. Има пуно витамина А, Це и Е као и мангана.

С. Милановић