Namirnice budućnosti uz koje se zdravije i duže živi

Od tog silnog broja, ljudi redovno jedu svega 150 do 200.  Organizacija WWF, čija je misija očuvanje prirode i smanjenje pretnje raznolikosti života na Zemlji, napravila je listu od 50 namirnica koje nazivaju superhranom budućnosti. Smatraju da bi se sistem ishrane na kakav smo navikli trebao menjati jer je to jedini način da se planeta spasi od katastrofe. Naglašavaju da 75 posto svetske hrane dolazi od 12 biljaka i pet vrsti životinja. Samo tri biljke sa te liste čine 60 posto ukupnog broja kalorija koje se odnose na biljnu ishranu, a to su pirinač, kukuruz i pšenica. I dok ljudi kroz današnji način ishrane dobijaju dovoljno i previše kalorija, u organizam ne unosi dovoljno vitamina i minerala. Dodavanje super-hrane i funkcionalne hrane je poželjno, te navodimo neke od namirnica sa liste.

Alge u salati

Laver alga je vrsta crvenih algi koja se najčešće koristi u pripremi sušija. Vrlo je hranljiva i bogata vitaminom Ce i jodom. Može biti dodatak u salati, supi... Uzgaja se i bere tokom cele godine, a za uzgoj nije potrebno koristiti gnojivo i pesticide. Tu je i vakame alga koja se u Japanu vekovima koristi u pripremi hrani. U današnje vreme uzgajaju se na tzv. morskim poljima u Francuskoj, Novom Zelandu, Kaliforniji i Argentini, a rastu lako bez upotrebe gnojiva i pesticida. Osim što sadrži razne vitamine i minerale, vakame je jedan od retkih biljnih izvora omega 3 masnih kiselina koje se inače nalaze gotovo isključivo u masnoj ribi koja se hrani algama.

Bambara pasulj ima ukus kao slađa i manje masna verzija kikirikija, a pažnju stručnjaka privukao je jer dobro uspeva i na vrlo siromašnom tlu. U isto vreme dok raste, oplodi tlo. Nazivaju ga i kompletnom hranom jer je bogat proteinima i aminokiselinom metionin koja podstiče razvoj krvnih žila i apsorpciju cinka, minerala jako važnog za dobar rad imunološkog sistema. Azuki pasulj, osim nutritivnih vrednosti, dobro podnosi sušu što znači da zahteva puno manje vode od drugih kultura, a u isto vreme daje bogat prinos. Uobičajeno se jede u Aziji, a prepun je antioksidansa i proteina. Pasulj crna kornjača ili fava ima veliku količinu proteina i vlakana, a posebno je popularan u kuhinji Latinske Amerike. Crni grašak je iz Afrike i dobro podnosi sušne periode jer je otporan na toplotu. Dobro uspeva na osiromašenom tlu. Bogat je vitaminima i mineralima. Može se koristiti i kao brašno. U Senegalu i Gani ga koriste za pripremu pekarskih proizvoda. Marama pasulj dobro uspeva na lošem i sušnom tlu, od njega se pravi ulje koje je dobar izvor esencijalnih masnih kiselina, zatim mleko, brašno... Mungo pasulj je prirodni regulator dušnika i odlično uspeva u sušnijim krajevima.

Jestivi kaktusi

Kaktus nopal je poznat i kao kruškoliki kaktus. Sadrži malo kalorija i puno vlakana pa je odličan za regulaciju telesne težine. Od amaranta se jede i seme i lišće. Zrno je bogato vlaknima, mineralima i proteinima, a priprema se kuvanjem poput pirinča. Fonio je bogat nutrijentima, a uspeva na peskovitom i kiselom tlu i ne zahteva puno vode. Khorasan pšenica ne zahteva nikakva veštačka gnojiva i pesticide. Bogata je vlaknima i odličan je izvor magnezijuma, selena i antioksidansa. Kinoa botanički nije žitarica, već je rođak spanaća, repe i blitve. To je izdržljiva biljka koja dobro podnosi mraz, sušu i jake vetrove. Kinoa sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina, nema glutena i ima izuzetno uravnoteženu kombinaciju proteina, masti, minerala i vitamina. Pir je hibrid pšenice i kozje trave izuzetno bogat ugljenimhidratima.

Rabe brokoli je malo ljutkast i gorak, ali je bogat folnom kiselinom i odličan izvor vitamina A i Ce. Moringa je drvo koje nazivaju čudotvornim jer brzo raste i otporno je na sušu, a izuzetno je lekovito. Lišće se bere i do sedam puta godišnje, a bogato je vitaminima A i Ce, kao i mineralima poput kalcijuma i kalijuma. Pak-čoi (kineska raštika) je jedno od najpopularnijih vrsta povrća u Kini. Izuzetno je bogato vitaminima Ka i Ce, a može se jesti sirovo ili kuvano. Potočarka se jede kao salata i kao dodatak supama, omletu... Smatra se superhranom zbog visokog nivoa antioksidanata, posebno beta karotena i vitamina Ce, a takođe sadrži značajne količine vitamina A i Ka. Enoki je zimska gljiva. Raste tokom cele godine u divljim nakupinama, a najčešće se jede u Kini, Japanu i Vijetnamu. Enoki gljive bile su jedne od prvih korištenih za prevenciju raka, iako učinak nije dokazan. Jedu se najčešće u supama i salatama. Maitake je slojevita gljiva, bogata vitaminima Be grupe i De vitaminom. Rujnica je u Rusiji velika poslastica, a u Sibiru ove gljive koriste za olakšavanje tegoba kod raznih bolesti, poput astme, žutice, kod trovanja hranom.

Turovac nije široko poznata biljka, a bogat je vlaknima, gvožđem i vitaminom E. Najbolje uspeva u hladnoj, umerenoj klimi. Alfalfa klice su vitaminske bombe, a koren lotosa je bogat vitaminom Ce. Ube koren je vrlo hranljiv i brzo naraste. Zovu ga i usevom za gladne u tropskim i suptropskim predelima. Bogat je vlaknima i vitaminom E. Crveni indonezijski slatki krompir je posebno tražen zbog ukusa i nutritivne vrednosti. Ima puno vitamina A, Ce i E kao i mangana.

S. Milanović