Др Драган Иванов о утицају мисли, ставова и уверења на здравље

О томе је интерниста др Драган Иванов говорио на веома занимљивом предавању „Детокс мозга” одржаном ове недеље у Новом Саду. Др Иванов је професор Више школе за образовање васпитача у Новом Саду, али је познат по здравственом просвећивању и борби за здрав живот.

Много се говори о хемијским токсинима из околине, хране, о токсичним зрачењима, да ли бисте нам открили који је то токсин у питању од кога би требало да урадимо детоксикацију?

– Токсин који је врло моћан и утиче на наше емоције, на наше тело, на наше здравље и на крају и на наш живот – су лоше мисли. Све почиње на подручју нашег ума, са нашом способношћу да мислимо и да бирамо шта ћемо мислити и самим тим да бирамо последице тих избора, односно шта ћемо у нашем животу чинити и радити. Наше мисли које се појављују свакога дана и које су доминантне – оне имају и изузетну моћ. Сваки пут када нешто помислимо наш мозак ослобађа неке хемијске супстанце. Оно што је нематеријално стимулише и подстиче да се у нашем мозгу створи нешто материјално.

Где се ти нематеријални мисаони процеси претварају у материјалне сигнале?

– Хипоталамус је место где се то догађа. Сваки пут када нешто размишљамо створи се неки хормон који се „спушта” до хипофизе, а онда одатле крећу стимулативни хормони који допиру до свих наших органа и ткива. Кључ нашег здравља није само здрава исхрана, свакодневна физичка активност, добар сан него и наше мисли, ставови, уверења и наша осећања. Мењајући наше мисли променићемо наше емоције, а знамо да емоције могу да буду токсичне попут дуванског дима. Навешћу вам пример из једног истраживања где је изолација и усамљеност за човека била погубнија него пушење. Наиме пушење повећава стопу смртности за 1,6, а изолација за 2 пута!

Како на нас утичу лепе мисли?

– Добре, срећне, веселе мисли подстичу ослобађање окситоцина, ендорфина и серотонина – супстанци које у нама изазивају лепа и пријатна осећања. Серотонин је хормон среће, ендорфини су хормони смеха, а окситоцин хормон доброте, нежности, љубазности, благости. Окситоцин је хормон који агресивност, немарност и небрижљивост отклања и подстиче нас да стварамо топле, присне односе са другим људима. Уколико се овај хормон да агресивној дивљој животињи – та животиња би се смирила и желела би да се мази.

Колико скорашња истраживања мозга поткрепљују овакве ставове?

– Захваљујући магнетној резонанци и функционалном испитивању мозга показано је да су системи лимбичке структуре превише активни у одређеним душевним стањима као што су анксиозност, депресија, напади панике. Добро је да имамо страх, да би нас он сачувао у одређеним животим ситуацијама, али ако је центар за страх стално активан – шта ће се десити – па бићемо превише забринути, имаћемо превише страха. Шта то може да одагна – лепе и пријатне мисли које отпуштају хормоне среће и који утичу да се опустимо. Истакао бих да наше тело реагује на сваку негативну мисао која се појави. И не само мисли, него и речи које изговарамо и оне не утичу само на оне којима смо их упутили, него и на нас. Не само да се то дешава у нашој души него се прелива и на наше органске системе.

На који начин очистити наш мозак од токсичних мисли?

– Мудри људи су рекли да је свет који смо створили слика наших мисли – не можемо тај свет променити, ако не променимо начин на који размишљамо. Није лако контролисати своје мисли, како што не можемо утицати на прелетање птица преко наше главе. Оно на шта можемо да утичемо је да не дозволимо птицама да направе гнездо на нашој глави – односно не дозволити токсичним, негативним мислима да пусте корење. Први корак је да освестимо своје мисли у тренутку када се оне јаве. Најнегативније мисли су оне спонтане и аутоматске које долазе из несвесног ума и често прођу незапажено од центра за просуђивање. Тада ми не бирамо како ћемо реаговати на неку ситуацију…

Како да их препознамо?

– Спознаја нам омогућава већи степен слободе и могућност да променимо навику негативног размишљања. Постоје одређени токсични мисаони обрасци као што је предвиђање негативног исхода. Рецимо, возите се аутомобилом на посао и помислите да ће вам тај дан бити лош; прва лоша ствар која вам се догоди појачаће ваше уверење и остатак дана кренуће низбрдо. То је она реченица која обично почиње са „тачно сам знао…” Други образац би био уопштено размишљање, нпр. „мене нико не слуша”, „она увек оговара”… Трећи би био усредсређеност на негативно – уместо да видите лепоту пејзажа ви видите смеће и неред...

Који је ваш савет?

– Бирајте ваше мисли, јер оне одређују ваш живот. Др Ендрју Њуберг сматра да уколико бирамо позитивне речи, стимулишемо активност чеоног режња мозга, задуженог за акцију. Новија истраживања су показала да су наше мисли моћне и не само што можемо да утичемо на наше телесне и психичке процесе, него и на гене. Истраживања заснована на посматрању једнојајчаних близанаца који су били раздвојени, су показала да различити животни стилови, различити стил размишљања укључује или искључује одређене гене, па иако код близанаца имамо исти генетски материјал – они имају различите професије, болести и животе. Зато бригу о нашем здрављу усмеримо и на наше мисли. Уколико бирамо лепе мисли, лепе речи за друге и себе временом ћемо променити начин функционисања и нашег таламуса и хипоталамуса и самим тим и начин на који гледамо и посматрамо свет.

Да ли тиме можемо да упаднемо у замку да све гледамо кроз ружичасте наочаре?

– Тешкоће су нам дате, али патњу, ипак, бирамо сами! Невоље и проблеми јесу део сваког живота, али су и изазов да их превазиђемо и да се попнемо на вишу степеницу нашег развоја. Да ли ћемо кроз живот путовати мрзовољни и несрећни, или ћемо наћи радост на сваком кораку – наш је избор. Бирањем лепих речи не само да мењамо перцепцију себе него и света око себе. Подсетио бих, да је срећа стање свести, а не склоп околности. То није нешто за чим морамо трагати, већ осећање непомућене ведрине које нам је увек доступно. Данас је нови дан, дан нових могућности. На нама је шта ћемо учинити с ним. Немојмо дозволити да наша прошлост одређује садашњост, нека садашњост одређује наша данашња одлука. Данас је најбоље време за одлуку, за промену, за оздрављење.

Марина Јабланов Стојановић