НИСМО САМИ У СВЕМИРУ На Титану има живота? Подземни океан крије тајне
На највећем Сатурновом месецу Титану могли би да постоје услови за примитивни живот, али у микробном облику и у врло малим количинама.
Титан је један од најнеобичнијих светова Сунчевог система. Његова густа атмосфера, реке и језера од течног метана, облаци од етана и густе дине од једињења угљеника чине га фасцинантним циљем за истраживања астробиолога.
С обзиром на чињеницу да је врло богат органским једињењима, многи претпостављају да би тамо могло бити живота.
Нова студија међународног тима научника, предвођена Антонином Афхолдером са Универзитета у Аризони и Питером Хигинсом са Харварда, објављена у часопису Планетари сајенс журнал показала је да је то теоретски могуће – али у врло ограниченим количинама. Нови модел, коришћен у студији, утврдио је да би цела биосфера Титана могла имати укупну масу једне мање животиње.
Титан је по многим аспектима "земаљски": има атмосферу, разнолику топографију и хидролошки циклус. Али, за разлику од Земље, његове реке и мора нису од воде, већ од метана и етана, а температуре на површини падају и до −180 °Ц. Међутим, испод ледене коре дебљине стотинак километара вероватно се налази океан текуће воде, дубок око 500 километара.
Управо тај подземни океан могао би бити најреалнији дом могућег живота.
Захваљујући густој атмосфери богатој азотом и метаном, Титан има једну од најактивнијих хемија у Сунчеву систему. Ултраљубичаста зрачења и космички зраци покренули су стварање разних органских молекула, укључујући и аминокиселине попут глицина, које се таложе на његовој површини.
"Постоји општа претпоставка да Титан, због обиља органских ствари, има све што је потребно за живот. Ми показујемо да то није тако једноставно", рекао је Антонин Афхолдер.
"То не значи да ће сви ти молекули моћи да се искористе као храна", додао је.
Ферментација као рани облик метаболизма
Тим се у свом истраживању усредсредио на један од најједноставнијих облика метаболизма – ферментацију. За разлику од дисања, ферментација не захтева оксидансе попут кисеоника, што је кључно јер се на Титану не очекује присутност слободног кисеоника.
"Ферментација је вероватно еволуирала врло рано у историји живота на Земљи. Зато не морамо да се ослањамо на спекулативне процесе да бисмо замислили живот на Титану", истиче Афхолдер.
Истраживачи су моделирали могућност да микроби у подземном океану Титана користе глицин као извор енергије путем ферментације.