NISMO SAMI U SVEMIRU Na Titanu ima života? Podzemni okean krije tajne
Na najvećem Saturnovom mesecu Titanu mogli bi da postoje uslovi za primitivni život, ali u mikrobnom obliku i u vrlo malim količinama.
Titan je jedan od najneobičnijih svetova Sunčevog sistema. Njegova gusta atmosfera, reke i jezera od tečnog metana, oblaci od etana i guste dine od jedinjenja ugljenika čine ga fascinantnim ciljem za istraživanja astrobiologa.
S obzirom na činjenicu da je vrlo bogat organskim jedinjenjima, mnogi pretpostavljaju da bi tamo moglo biti života.
Nova studija međunarodnog tima naučnika, predvođena Antoninom Afholderom sa Univerziteta u Arizoni i Piterom Higinsom sa Harvarda, objavljena u časopisu Planetari sajens žurnal pokazala je da je to teoretski moguće – ali u vrlo ograničenim količinama. Novi model, korišćen u studiji, utvrdio je da bi cela biosfera Titana mogla imati ukupnu masu jedne manje životinje.
Titan je po mnogim aspektima "zemaljski": ima atmosferu, raznoliku topografiju i hidrološki ciklus. Ali, za razliku od Zemlje, njegove reke i mora nisu od vode, već od metana i etana, a temperature na površini padaju i do −180 °C. Međutim, ispod ledene kore debljine stotinak kilometara verovatno se nalazi okean tekuće vode, dubok oko 500 kilometara.
Upravo taj podzemni okean mogao bi biti najrealniji dom mogućeg života.
Zahvaljujući gustoj atmosferi bogatoj azotom i metanom, Titan ima jednu od najaktivnijih hemija u Sunčevu sistemu. Ultraljubičasta zračenja i kosmički zraci pokrenuli su stvaranje raznih organskih molekula, uključujući i aminokiseline poput glicina, koje se talože na njegovoj površini.
"Postoji opšta pretpostavka da Titan, zbog obilja organskih stvari, ima sve što je potrebno za život. Mi pokazujemo da to nije tako jednostavno", rekao je Antonin Afholder.
"To ne znači da će svi ti molekuli moći da se iskoriste kao hrana", dodao je.
Fermentacija kao rani oblik metabolizma
Tim se u svom istraživanju usredsredio na jedan od najjednostavnijih oblika metabolizma – fermentaciju. Za razliku od disanja, fermentacija ne zahteva oksidanse poput kiseonika, što je ključno jer se na Titanu ne očekuje prisutnost slobodnog kiseonika.
"Fermentacija je verovatno evoluirala vrlo rano u istoriji života na Zemlji. Zato ne moramo da se oslanjamo na spekulativne procese da bismo zamislili život na Titanu", ističe Afholder.
Istraživači su modelirali mogućnost da mikrobi u podzemnom okeanu Titana koriste glicin kao izvor energije putem fermentacije.