Бела ајкула: Једина животиња која се не може видети у заробљеништву

Међутим, иако је човек успео да скоро све врсте на неки начин “зароби”, држећи их у зоолошким вртовима, акваријумима и другим срединама које нису њихово природно станиште, једина животиња коју човек никад није успео да укроти је велика бела ајкула. Није да нису покушавали много пута, међутим сваки је завршен неуспехом.

Не постоји ниједан акваријум на свету у коме се може видети ова ајкула, која је и највећа од своје врсте на свету. Разлога је много, а један од главних је што им је потребно пуно простора. Људи покушавају од 1955. године да сместе ову опасну животињу у заробљеништво, ипак, свака је на крају угинула. Један од разлога је депресија, јер човек не може, колико год да се труди, да створи ајкули услове приближне природним, те су се у већини случајева ајкуле трудиле да главом пробију стакло и тако наносиле себи тешке повреде.

Други и логичан разлог је да је то веома скупо. Да би се ухватила и транспортовала до акваријума велика бела ајкула, није исплативо, јер прво мора да се сагради танк довољно велик за њено преношење. Монтереј Беј акваријум се прихватио овог подухвата у Калифорнији 2004. године, међутим четири метра  дуга ајкула им је угинула. С друге стране, уколико је акваријум довољно велик и да животиња у њему преживи, то значи да је врло мала вероватноћа да ће посетиоци успети да виде ову животињу.

Историја је показала да су два могућа сценарија када је у питању заробљеништво ове животиње: угинуће или враћање назад у океан. Ајкула ће пре одбити да једе или повредити себе, неко што ће пристати на услове које јој нуди човек.

Многобројни неуспеси и информације које су данас доступније довели су до тога да се промени свест акваријумске публике. Документарци су подигли на ноге заштитнике права животиња који су скренули пажњу на нехумане услове морског живота у заробљеништву. Не би ни ваљало да се сви могу укротити, зар не?

Позната и као бела ајкула, живи у свим океанима, нарасте до 6,5 метара и тежи 2,2 тоне, што је чини највећим предатором међу рибама. Има бели стомак и сива леђа, и баш због боја које се стапају са водом, плену је тешко да уочи ајкулу која има дугу и шиљасту њушку и снажне трогласте и рецкаве зубе.

Максималну дужину коју достижу мушјаци је 792, а женке 430 центиметара. Најтежа измерена ајкула имала је 3400 килограма. Ајкуле расту до 30 године живота, а животни век им је 36 година. Одговара им температура између 12 и 24 степена, те преферирају приобалне воде.

Највише их има при обалама Аустралије, Јужне Африке, Калифорније, острва Гвадалупе, док су ређе у Средоземном и Јадранском мору, као и око Новог Зеланда, где су проглашене заштићеном врстом. Примећене су на Карибима, и обалама Кеније, Сејшела, међутим то су залутали примерци.

Људи нису у њеном ланцу исхране

Бела ајкула не баш не воли јако дубоке воде, међутим може да зарони и до 1280 метара, а преферира дубине око 900 метара. Напашће човека само ако је изузетно гладна, али ми нисмо у њеном ланцу исхране. Природни плен велике беле ајкуле је туна, које је такође све мање у сланим водама, те је зато и ајкула угрожена врста.