Дневник на лицу места: У Базелу и на снижењима све прескупо за наш џеп

У Базел, који је са око 170.000 становника трећа по величини варош у Швајцарској, после Женеве и Цириха, из наших крајева најједноставније и најјефтиније је стићи летом до аеродрома у 35 километара удаљеном Милузу у Француској, који је још заједничка ваздушна лука и за оближњи Фрајбург у Немачкој, тако да има излазе у три државе.

Базел слови за најнижу тачку целе Швајцарске, јер се укотвио на 260 метара надморске висине, а кроз њега правећи нагли заокрет протиче моћна најпрометнија европска река Рајна, што је омогућило да се ту налази једина значајна лука у овој развијеној држави, коју воденим путем повезује са Северним морем.

Базел је и престоница кантона Базел-град, једног од 26 уједињених у конфедерацију, односно савезну парламентарну републику, у којој су службени језици немачки, француски, италијански и романш.  

До Базела и оближњег Рајнфелден Бадена, одредишта на обали Рајне у Немачкој, стигао сам јефинијим летом нискобуџетске авио компаније, али сам се у обилазак и детаљније разгледање, не први пут, када је било згодно, вратио возом немачке железнице до станице у делу града на десној обали реке или Малом Базелу (Клеинбасел).

Мада, добро функционише и линија левом обалом Рајне до станице швајцарске железнице.

До Великог Базела (Грошбасел) на левој обали Рајне стигли смо пешице преко најстаријег моста.

Саобраћај је сада обустављен због обимних радова, али је омогућен несметан прелаз пешацима.

То је најстарији сачувани мост на Рајни, саграђен од камена још у 12 веку, где се на страни Малог Базела на почетку моста налази  статуа Хелветија, национални симбол Швајцарске.

Представљена је како седи и гледа у воду, са спакованим кофером и спремљеним копљем.

На самом мосту мајсори раде под великом шатром разапетом преко коловоза и трамвајских шина који се обнављају, међутим, многи житељи и бројни туристи за прелазак користе чамце и бродиће који стално циркулишу између две обале.

С једног на други крај града пуштајући се низ брзу Рајну, освежењем на летњим врућинама потражи велики број купача.

Поглед низ реку допире до фармацеутских компанија које су међу најмоћнијим у свету, а централе су им у Базелу јер је ова варош јак центар фармацеутске и хемијске индустрије.

Из тржних центара и велеградских дућана мами разноврсна роба познатих и мање познатих марки, веома често снижењима од 50 одсто.

Додуше, муштерије са дубљим џепом и швајцарским стандардом могу то себи да приуште, али и оне знају да потраже јефтинију варијанту.

Није им тешко да због пазара скокну до пограничних вароши и тржних центара, јер је у старту готово сва роба за трећину јефтинија.

Иначе, овде на тромеђи Швајцарске, Немачке и Француске, како смо чули од боље упућених, најсрећнија је комбинација живети у Француској, радити у Швајцарској а зарађено трошити у Немачкој! Има срећника који уживају и у тако привилегованој добитној комбинацији, али чешћи је случај да многи живе у Немачкој, а зарађују за живот путујући до посла у Швајцарској.

Исплати им се, јер за бољи животни стандард више им претекне чак и када на швајцарску нето плату плате порез у немачку касу.

На главном градском тргу Марктплацу, чијим ободом наспрам прелепог здања Rathaus где је седиште градске и кантоналне власти, често промичу дуги трамваји наранџасте и зелене боје, од јутра до раног поподнева је пијаца, где здраву храну и цвеће нуде произвођачи из окружења, из све три државе.

Нисмо уочили робе на снижењу, као у продавницама, али смо врло брзо уочили да се са тезги испред Градске куће Базела баш нећемо омрсити, а ни трешњама осладити.

Знајући пијачни барометер из Потисја, за око нам је запало да пола килограма трешања стаје осам и по франака, односно, килограм изађе преко 15 евра.

Мало ми је лакнуло када сам набасао на “распродају” друге сорте трешања по пет франака за полукилограмску меру, а са једне тезге као најјефтинија варијанта килограм се нудио за девет франака.

Да ли због привида “јефтиноће” или других разлога, за остало сезонско воће и поврће цене су углавном истакнуте за пола килограма, а за сиреве и сухомеснате производе из домаће радиности цене су за 100 грама, баш као што већ и трговци код нас практикују, али како год да сам прерачунавао све ми се чинило  одвише “папреним”, па и нека врста пикантног италијанског кулена “Sopressato Цолабресе” – 100 грама 6,9 франака!

Иста мера сира “Пепато Сицилиано” је франак јефтинија, али је зато цена оног зачињеног тарфутима 8,9 франака. 

Деликатесна шунка од мангулице само што не проговори, а 100 грама нуди се за 12 франака, па није тешко прерачунати да килограм стаје преко сто евра!

Уз то би добро дошла веза младог лука за два и по франка и мало парадајза, а после кафица за четири до пет франака. 

У изобиљу саксијског и резаног цвећа, пажњу су ми као “регионални бренд” привукли букети сунцокрета за 10 франака.        

Ипак, у Базелу има нешто и бесплатно. Прелепо украшено пурпурно градско здање Rathaus, у свако доба дана је отворено и може се погледати бесплатно!

Када је 1501. године Базел приступио Швајцарксој конфедерацији одлучено је да се сагради репрезентативна градска кућа у готском стилу и није се у томе штедело, па је градња завршена 1514. при чему се најстарији део састоји од три лучне аркаде где се налази и лепо украшена свечана сала градске већнице.

Ханс Холбајн је 1522. године добио задатак да ослика зидове здања и велике градске већнице.

Здање је у готском и неоготском стилу касније дограђивано, а када се у 19. веку град интензивно развијао још је дограђивана, да би од 1899. до 1901. на левој страни зграде био изграђен и торањ.

За градњу торња грађани Базела су се одлучили изјашњавањејм на референдуму, баш као што се и сада на референдумима изјашњавају о многим важним питањима.

Цела зграда је осликана, од спољашње фасаде до зидова у унутрашњости дворишта, а крај степеништа које води до велике градске већнице је скулптура Мунатис Планкус, оснивача римског града Аугуста Раурике надомак данашњег Базела, који је уређен као вредан локалитет из прошлости, јер је био један од највећих римских градова. Импозантну скулптуру је 1580. граду поклонио Ханс Мишел, у знак захвалности зато што су га у Базелу као грађанина срдачно прихватили.

У Rathausu је осликан и цар Светог римског цартсва Хајнрих Други Свети (972-10124), који је био и краљ немачке, и његова жена Кунигунде.

Осликан је и поред украшеног сата који се налази на спољној фасади Rathausa још од 1511.

Слика на зидовима Rathausa су подељене у две тематике,једна тема је законодавство и правни систем осликан у уљу испод аркада кичицом Ханс Бока, а друга тематика је Базел о његов пријем у Швајцарску конфедерацију.

Данас се у здању налази управа кантона и града базела, али иако је здање више пута проширивано многе службе су измештене на друге локације, па се ту налазе уред градоначелника, влада и парламенати града и кантона.

Импозантно је здање Катедрале Минстер, која је главно обележје града.

Грађена је од 1019. до 1500. године и типичан је пример готске архитектуре, а ко је спреман да савлада 237 степеника са највише куле катедрале пружа се величанствен поглед на цео град и оближње вароши у Немачкој и Француској.

Са Позоришног трга поглед смо бацили на Талијин храм, где се у репртоару за наредну сезону за 15. септембар најављује “Војцек”, па сам се присетио тог Бихнеровог комада у изведби Јожефа Нађа и његове светски познате трупе из Орлеана, виђеног изблиза пре четврт века у здању кањишког “Вигадоа”.

А на Позоришном тргу, атракцији која представља спој модерног и традиционалног Базела, налази се необична фонтана, рад вајара Жана Тингуелија (1925-1991), сачињена од необичних скулптура од старог гвожђа са занимљивим механизмима, кој фигуре стално померају и распрскавају водене млазеве, освежавајући трг невероватном комбинацијом кинетичких скулптура и воде.

Фонтана је изграђена пре четири деценије и међу најпопуларнијим местима је у граду.

Посетиоце више натписа упозорава да купање у јединственој фонтани није дозвољено, али смо зато на више оближњих фонтана у граду уочили како их млађарија користи за освежење у овим топлим данима.

Вреди завирити и у музеје, којих је у Базелу преко 40, а обилују најбогатијом ументичком понудом у Швајцарсој, али и музеје играчака, папира…

У Кунстмузеуму у центру града сада се могу видети поставке дела Пола Сезана (1839-1906), која приказује фасцинантно стваралаштво, јер управо овај музеј располаже са највећом јавном збирком његових цртежа, акварела и графика.

Улазница за разгледање поставке “Скривени Сезан” стаје 23 евра, а уколико сте вољни да под истим кровом обиђете и поставку Хола Прадо, улазница за обе изложбе је 30 евра.

Вредност Сезановог стваралаштва најбоље одсликана чињеница да је његова слика “Карташи” међу најскупље продатим уметничким делима на свету, јер је пре пет година купцу iy Катара продата за 259 милиона долара.

Занимљиво је и да је Сезанова слика “Дечак у црвеном прслуку” процењена на 100 милиона швајцарских франака, 2008, године украдена у Цириху, а четири године касније пронађена у Београду!

Милорад Митровић