Dnevnik na licu mesta: U Bazelu i na sniženjima sve preskupo za naš džep

U Bazel, koji je sa oko 170.000 stanovnika treća po veličini varoš u Švajcarskoj, posle Ženeve i Ciriha, iz naših krajeva najjednostavnije i najjeftinije je stići letom do aerodroma u 35 kilometara udaljenom Miluzu u Francuskoj, koji je još zajednička vazdušna luka i za obližnji Frajburg u Nemačkoj, tako da ima izlaze u tri države.

Bazel slovi za najnižu tačku cele Švajcarske, jer se ukotvio na 260 metara nadmorske visine, a kroz njega praveći nagli zaokret protiče moćna najprometnija evropska reka Rajna, što je omogućilo da se tu nalazi jedina značajna luka u ovoj razvijenoj državi, koju vodenim putem povezuje sa Severnim morem.

Bazel je i prestonica kantona Bazel-grad, jednog od 26 ujedinjenih u konfederaciju, odnosno saveznu parlamentarnu republiku, u kojoj su službeni jezici nemački, francuski, italijanski i romanš.  

Do Bazela i obližnjeg Rajnfelden Badena, odredišta na obali Rajne u Nemačkoj, stigao sam jefinijim letom niskobudžetske avio kompanije, ali sam se u obilazak i detaljnije razgledanje, ne prvi put, kada je bilo zgodno, vratio vozom nemačke železnice do stanice u delu grada na desnoj obali reke ili Malom Bazelu (Kleinbasel).

Mada, dobro funkcioniše i linija levom obalom Rajne do stanice švajcarske železnice.

Do Velikog Bazela (Grošbasel) na levoj obali Rajne stigli smo pešice preko najstarijeg mosta.

Saobraćaj je sada obustavljen zbog obimnih radova, ali je omogućen nesmetan prelaz pešacima.

To je najstariji sačuvani most na Rajni, sagrađen od kamena još u 12 veku, gde se na strani Malog Bazela na početku mosta nalazi  statua Helvetija, nacionalni simbol Švajcarske.

Predstavljena je kako sedi i gleda u vodu, sa spakovanim koferom i spremljenim kopljem.

Na samom mostu majsori rade pod velikom šatrom razapetom preko kolovoza i tramvajskih šina koji se obnavljaju, međutim, mnogi žitelji i brojni turisti za prelazak koriste čamce i brodiće koji stalno cirkulišu između dve obale.

S jednog na drugi kraj grada puštajući se niz brzu Rajnu, osveženjem na letnjim vrućinama potraži veliki broj kupača.

Pogled niz reku dopire do farmaceutskih kompanija koje su među najmoćnijim u svetu, a centrale su im u Bazelu jer je ova varoš jak centar farmaceutske i hemijske industrije.

Iz tržnih centara i velegradskih dućana mami raznovrsna roba poznatih i manje poznatih marki, veoma često sniženjima od 50 odsto.

Doduše, mušterije sa dubljim džepom i švajcarskim standardom mogu to sebi da priušte, ali i one znaju da potraže jeftiniju varijantu.

Nije im teško da zbog pazara skoknu do pograničnih varoši i tržnih centara, jer je u startu gotovo sva roba za trećinu jeftinija.

Inače, ovde na tromeđi Švajcarske, Nemačke i Francuske, kako smo čuli od bolje upućenih, najsrećnija je kombinacija živeti u Francuskoj, raditi u Švajcarskoj a zarađeno trošiti u Nemačkoj! Ima srećnika koji uživaju i u tako privilegovanoj dobitnoj kombinaciji, ali češći je slučaj da mnogi žive u Nemačkoj, a zarađuju za život putujući do posla u Švajcarskoj.

Isplati im se, jer za bolji životni standard više im pretekne čak i kada na švajcarsku neto platu plate porez u nemačku kasu.

Na glavnom gradskom trgu Marktplacu, čijim obodom naspram prelepog zdanja Rathaus gde je sedište gradske i kantonalne vlasti, često promiču dugi tramvaji narandžaste i zelene boje, od jutra do ranog popodneva je pijaca, gde zdravu hranu i cveće nude proizvođači iz okruženja, iz sve tri države.

Nismo uočili robe na sniženju, kao u prodavnicama, ali smo vrlo brzo uočili da se sa tezgi ispred Gradske kuće Bazela baš nećemo omrsiti, a ni trešnjama osladiti.

Znajući pijačni barometer iz Potisja, za oko nam je zapalo da pola kilograma trešanja staje osam i po franaka, odnosno, kilogram izađe preko 15 evra.

Malo mi je laknulo kada sam nabasao na “rasprodaju” druge sorte trešanja po pet franaka za polukilogramsku meru, a sa jedne tezge kao najjeftinija varijanta kilogram se nudio za devet franaka.

Da li zbog privida “jeftinoće” ili drugih razloga, za ostalo sezonsko voće i povrće cene su uglavnom istaknute za pola kilograma, a za sireve i suhomesnate proizvode iz domaće radinosti cene su za 100 grama, baš kao što već i trgovci kod nas praktikuju, ali kako god da sam preračunavao sve mi se činilo  odviše “paprenim”, pa i neka vrsta pikantnog italijanskog kulena “Sopressato Colabrese” – 100 grama 6,9 franaka!

Ista mera sira “Pepato Siciliano” je franak jeftinija, ali je zato cena onog začinjenog tarfutima 8,9 franaka. 

Delikatesna šunka od mangulice samo što ne progovori, a 100 grama nudi se za 12 franaka, pa nije teško preračunati da kilogram staje preko sto evra!

Uz to bi dobro došla veza mladog luka za dva i po franka i malo paradajza, a posle kafica za četiri do pet franaka. 

U izobilju saksijskog i rezanog cveća, pažnju su mi kao “regionalni brend” privukli buketi suncokreta za 10 franaka.        

Ipak, u Bazelu ima nešto i besplatno. Prelepo ukrašeno purpurno gradsko zdanje Rathaus, u svako doba dana je otvoreno i može se pogledati besplatno!

Kada je 1501. godine Bazel pristupio Švajcarksoj konfederaciji odlučeno je da se sagradi reprezentativna gradska kuća u gotskom stilu i nije se u tome štedelo, pa je gradnja završena 1514. pri čemu se najstariji deo sastoji od tri lučne arkade gde se nalazi i lepo ukrašena svečana sala gradske većnice.

Hans Holbajn je 1522. godine dobio zadatak da oslika zidove zdanja i velike gradske većnice.

Zdanje je u gotskom i neogotskom stilu kasnije dograđivano, a kada se u 19. veku grad intenzivno razvijao još je dograđivana, da bi od 1899. do 1901. na levoj strani zgrade bio izgrađen i toranj.

Za gradnju tornja građani Bazela su se odlučili izjašnjavanjejm na referendumu, baš kao što se i sada na referendumima izjašnjavaju o mnogim važnim pitanjima.

Cela zgrada je oslikana, od spoljašnje fasade do zidova u unutrašnjosti dvorišta, a kraj stepeništa koje vodi do velike gradske većnice je skulptura Munatis Plankus, osnivača rimskog grada Augusta Raurike nadomak današnjeg Bazela, koji je uređen kao vredan lokalitet iz prošlosti, jer je bio jedan od najvećih rimskih gradova. Impozantnu skulpturu je 1580. gradu poklonio Hans Mišel, u znak zahvalnosti zato što su ga u Bazelu kao građanina srdačno prihvatili.

U Rathausu je oslikan i car Svetog rimskog cartsva Hajnrih Drugi Sveti (972-10124), koji je bio i kralj nemačke, i njegova žena Kunigunde.

Oslikan je i pored ukrašenog sata koji se nalazi na spoljnoj fasadi Rathausa još od 1511.

Slika na zidovima Rathausa su podeljene u dve tematike,jedna tema je zakonodavstvo i pravni sistem oslikan u ulju ispod arkada kičicom Hans Boka, a druga tematika je Bazel o njegov prijem u Švajcarsku konfederaciju.

Danas se u zdanju nalazi uprava kantona i grada bazela, ali iako je zdanje više puta proširivano mnoge službe su izmeštene na druge lokacije, pa se tu nalaze ured gradonačelnika, vlada i parlamenati grada i kantona.

Impozantno je zdanje Katedrale Minster, koja je glavno obeležje grada.

Građena je od 1019. do 1500. godine i tipičan je primer gotske arhitekture, a ko je spreman da savlada 237 stepenika sa najviše kule katedrale pruža se veličanstven pogled na ceo grad i obližnje varoši u Nemačkoj i Francuskoj.

Sa Pozorišnog trga pogled smo bacili na Talijin hram, gde se u reprtoaru za narednu sezonu za 15. septembar najavljuje “Vojcek”, pa sam se prisetio tog Bihnerovog komada u izvedbi Jožefa Nađa i njegove svetski poznate trupe iz Orleana, viđenog izbliza pre četvrt veka u zdanju kanjiškog “Vigadoa”.

A na Pozorišnom trgu, atrakciji koja predstavlja spoj modernog i tradicionalnog Bazela, nalazi se neobična fontana, rad vajara Žana Tinguelija (1925-1991), sačinjena od neobičnih skulptura od starog gvožđa sa zanimljivim mehanizmima, koj figure stalno pomeraju i rasprskavaju vodene mlazeve, osvežavajući trg neverovatnom kombinacijom kinetičkih skulptura i vode.

Fontana je izgrađena pre četiri decenije i među najpopularnijim mestima je u gradu.

Posetioce više natpisa upozorava da kupanje u jedinstvenoj fontani nije dozvoljeno, ali smo zato na više obližnjih fontana u gradu uočili kako ih mlađarija koristi za osveženje u ovim toplim danima.

Vredi zaviriti i u muzeje, kojih je u Bazelu preko 40, a obiluju najbogatijom umentičkom ponudom u Švajcarsoj, ali i muzeje igračaka, papira…

U Kunstmuzeumu u centru grada sada se mogu videti postavke dela Pola Sezana (1839-1906), koja prikazuje fascinantno stvaralaštvo, jer upravo ovaj muzej raspolaže sa najvećom javnom zbirkom njegovih crteža, akvarela i grafika.

Ulaznica za razgledanje postavke “Skriveni Sezan” staje 23 evra, a ukoliko ste voljni da pod istim krovom obiđete i postavku Hola Prado, ulaznica za obe izložbe je 30 evra.

Vrednost Sezanovog stvaralaštva najbolje odslikana činjenica da je njegova slika “Kartaši” među najskuplje prodatim umetničkim delima na svetu, jer je pre pet godina kupcu iy Katara prodata za 259 miliona dolara.

Zanimljivo je i da je Sezanova slika “Dečak u crvenom prsluku” procenjena na 100 miliona švajcarskih franaka, 2008, godine ukradena u Cirihu, a četiri godine kasnije pronađena u Beogradu!

Milorad Mitrović