Одмах на почетку признајем: највише волим да једем прстима. Прија ми да након што залогај осмотрим, омиришем, да га и дотакнем пре него што га макнем. У детињству сам више пута за некога ко добро једе за разлику од брата и мене који смо по том питању килавили, чула да се каже да „макља“ храну, те отуд рима у претходној реченици. Јасно је да не могу у свакој прилици да уживам у јелу прстима, али ако могу да бирам између дрвене и металне, одабраћу дрвену кашику. А ако стварно желим да уведем додатно уживање у неком оброку, онда су ту штапићи!