Odmah na početku priznajem: najviše volim da jedem prstima. Prija mi da nakon što zalogaj osmotrim, omirišem, da ga i dotaknem pre nego što ga maknem. U detinjstvu sam više puta za nekoga ko dobro jede za razliku od brata i mene koji smo po tom pitanju kilavili, čula da se kaže da „maklja“ hranu, te otud rima u prethodnoj rečenici. Jasno je da ne mogu u svakoj prilici da uživam u jelu prstima, ali ako mogu da biram između drvene i metalne, odabraću drvenu kašiku. A ako stvarno želim da uvedem dodatno uživanje u nekom obroku, onda su tu štapići!